Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog preteranog formalizma prekršajnih sudova

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Prekršajnog apelacionog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Sud je zauzeo stav da odbacivanje zahteva za sudsko odlučivanje samo zato što priloženi prekršajni nalog nije potpisan, iako je podnet poseban potpisan zahtev, predstavlja preterani formalizam.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Milan Škulić, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 18023/21 od 24. avgusta 20 21. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Prekršajnog apelacionog suda Prž. 18023/21 od 24. avgusta 2021. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o žalbi branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 13433/20 od 2 2. februara 2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 1. oktobra 20 21. godine, preko punomoćnika F. M , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja označenih u izreci, zbog povrede prava iz čl. 32. i 36. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je pravnosnažno odbačen zahtev za sudsko odlučivanje o izdatom prekršajnom nalogu, jer prekršajni nalog nije bio potpisan, iako je podnosilac dostavio potpisani, uredan podnesak koji je naslovljen kao zahtev za sudsko odlučivanje.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno drugostepeno rešenje i odredi da sud ponovo odluči o osnovanosti žalbe njegovog branioca izjavljenoj protiv osporenog prvostepenog rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , između ostalog, utvrdio da je protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, 5. septembra 2020. godine izdat prekršajni nalog zbog prekršaja iz člana 64b stav 8. tačka 2. Odluke o komunalnom redu za grad Beograd („Službeni list grada Beograda“, br. 10/11, 60/12, 51/14, 92/14, 2/15, 11/15, 61/15, 75/16, 19/17, 50/18 , 92/18, 118/18, 26/19, 52/19, 60/19, 17/20, 89/20 i 106/20) (nepropisno parkiranje) , za koji prekršaj je predviđena novčana kazna u iznosu od 5.000 dinara; da podnosilac ustavne žalbe nije potpisao predmetni prekršajni nalog; da je podnosilac ustavne žalbe 18. novembra 2020. godine podneo Prekršajnom sudu u Beogradu zahtev za sudsko odlučivanje, koji su potpisali okrivljeni i njegov branilac, uz koji je dostavio nepotpisan prekršajni nalog .

Osporenim rešenjem Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 3 13433/20 od 22. februara 2021. godine odbačen je zahtev za sudsko odlučivanje, na osnovu člana 176. stav 1. Zakona o prekršajima, jer sudu nije dostavljen potpisan prekršajni nalog.

Osporenim drugostepenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 18023/21 od 24. avgusta 20 21. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a rešenje Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 313433/20 od 22. februara 2021. godine je potvrđeno.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da to što je dostavljen potpisan zahtev za sudsko odlučivanje, ali ne i potpisan prekršajni nalog, nije od uticaja na drugačiju odluku, je se radi o pismenu koje nije neophodno dostaviti sudu da bi se postupak pokrenuo, jer lice protiv kojeg je izdat prekršajni nalog, ukoliko ne prihvata svoju odgovornost, može nadležnom sudu u roku od 8 dana od prijema prekršajnog naloga dostaviti potpisani prekršajni nalog koji pod tim uslovima predstavlja zahtev za sudsko odlučivanje.

Osporeno drugostepeno rešenje je dostavljeno braniocu podnosioca ustavne žalbe 20. septembra 2021. godine, a što proizlazi iz dokaza dostavljenih uz ustavnu žalbu.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, između ostalog, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. st av 2.).

Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16, 98/16-Odluka US, 91/19-drugi zakon, 91/19 i 112/ 22-Odluka US) je, između ostalog, propisano: da se prekršajni postupak pokreće rešenjem suda na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdatog prekršajnog naloga povodom koga je podnet zahtev za sudsko odlučivanje (član 167.); da se prekršajni nalog izdaje kada je za prekršaj zakonom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu, da se za prekršaje iz stava 1. ovog člana ne može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka (član 168. st. 1. i 2.); da prekršajni nalog sadrži, između ostalih, sledeće pouke i upozorenja – da lice protiv koga je izdat prekršajni nalog koje ne prihvata odgovornost za prekršaj ima pravo da u roku od osam dana od prijema prekršajnog naloga podnese zahtev za sudsko odlučivanje tako što će lično ili preko pošte predati prekršajni nalog nadležnom prekršajnom sudu uz naznačenje suda kome se zahtev podnosi u skladu sa članom 174. stav 1. ovog zakona, kao i da će prekršajni nalog postati konačan i izvršan po proteku roka od osam dana od dana prijema ako lice protiv koga je izdat prekršajni nalog u tom roku ne plati novčanu kaznu ili ne zahteva sudsko odlučivanje o izdatom prekršajnom nalogu u skladu sa članom 173. stav 2. ovog zakona (član 171. stav 1. tač. 3) i 5 )); da se prekršajni nalog sastoji od originala i dve kopije, original se uručuje licu protiv koga se izdaje prekršajni nalog, a kopije zadržava organ koji izdaje prekršajni nalog, da se prekršajni nalog uručuje prisutnom licu za koga se smatra da je učinilo prekršaj u momentu otkrivanja prekršaja, da lice protiv koga je izdat prekršajni nalog svojim potpisom na odgovarajućem mestu u nalogu potvrđuje njegov prijem, da ako prisutno lice protiv koga se izdaje prekršajni nalog odbije da primi nalog, službeno lice će ga upozoriti na posledice odbijanja prijema i uneti u nalog zabelešku o odbijanju prijema, dan i čas kada je prijem odbijen , čime se smatra da je prekršajni nalog uručen (član 172. st . 1, 2. i 6.); da lice protiv koga je izdat prekršajni nalog ukoliko ne prihvata svoju odgovornost može nadležnom sudu u roku od osam dana od prijema prekršajnog naloga, lično ili putem pošte, da dostavi potpisan prekršajni nalog, koji pod ovim uslovima predstavlja zahtev za sudsko odlučivanje o prekršajnom nalogu (u daljem tekstu: zahtev za sudsko odlučivanje) , da lice protiv koga je izdat prekršajni nalog dostavljanjem zahteva za sudsko odlučivanje nadležnom sudu stiče svojstvo okrivljenog u prekršajnom postupku (u daljem tekstu: okrivljeni), da ako okrivljeni sudu dostavi zahtev za sudsko odlučivanje putem pošte, uz potpisan prekršajni nalog može priložiti i svoju pisanu odbranu i dostaviti ili predložiti dokaze (član 174. st. 1, 2. i 4.); da će sud rešenjem odbaciti neblagovremen ili nepotpisan zahtev za sudsko odlučivanje (član 176. stav 1.); da ukoliko sud zahtev okrivljenog za sudsko odlučivanje na osnovu izdatog prekršajnog naloga ne odbaci. doneće rešenje o pokretanju prekršajnog postupka (član 177. stav 1.).

5. Ustavni sud konstatuje da je donošenjem odluka Ustavnog suda Už-7921/2019 i Už-12922/20 od 6. aprila 2023. godine, koje su objavljene na sajtu Ustavnog suda (www.ustavni.sud.rs), promenio svoju dotadašnju praksu, u kojoj je po pravilu, odbacivao ustavne žalbe podnosilaca kojima se osporavaju rešenja prekršajnih sudova kojima je odbačen kao nepotpisan zahtev za sudsko odlučivanje, a koji podnosioci su se nalazili u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao ovde podnosilac ustavne žalbe (videti npr. rešenja Už-11862/2018 od 25. februara 2021. godine, Už-5852/2020 od 25. maja 2021. godine i Už-8632/2020 od 27. januara 2022. godine).

Ustavni sud dalje konstatuje da je do promene prakse Ustavnog suda, došlo pre svega zbog toga što je Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) 2. novembra 2022. godine povodom predstavke protiv tužene Republi ke Srbij e u predmetu Bošnjački protiv Srbije, broj predstavke 37630/19, zatražio od tužene Republike Srbije da dostavi svoja zapažanja u pogledu pitanja da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pristup sudu iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Koncencija), pri čemu je ukazano na sledeću praksu ESLjP od značaja za ovaj predmet: Evaggelou protiv Grčke (broj predstavke 44078/07, presuda od 13. januara 2011. godine, st. 17-24 .); Zubac protiv Hrvatske (VV) (broj predstavke 40160/12, presuda od 5. aprila 2018. godine, st. 96-99 .) i Nowinski protiv Poljske (broj predstavke 25924/06, presuda od 20. oktobra 2009. godine, st. 31-34 .).

Imajući u vidu da je citirani predmet Bošnjački protiv Srbije „komuniciran“ Republici Srbiji sa pozivom na odgovorajuću praksu ESLjP koja se tiče povrede prava na pristup sudu, te da se predmet tiče bitno slične činjenične i pravne situacije kao i konkretan predmet pred Ustavnim sudom, Ustavni sud je odlučio da u predmetima Už-7921/2019 i Už-12922/20 preispita svoju dotadašnju praksu u pogledu spornog pravnog pitanja – nepotpisanog prekršajnog naloga i prava na pristup sudu, posebno imajući u vidu da se ovde otvaraju pitanja koja su od šireg značaja za ostvarivanje Ustavom zajemčenih prava.

6. Razmatrajući navode ustavne žalbe u predmetnom ustavnosudskom postupku Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze, utvrdio da su navodi ustavne žalbe kojima se ukazuje na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u osnovi istovetni navodima koji su izneti u ustavnim žalbama povodom kojih je Ustavni sud odlučivao u predmetima Už- 7921/2019 i Už-12922/2020, kao i da su razlozi na kojima se zasnivaju osporena rešenja sadržani i u obrazloženjima sudskih odluka koje su osporene u predmetima Už- 7921/2019 i Už-12922/2020, te da je podnosilac ustavne žalbe u prekršajnom postupku koji je prethodio ovom ustavnosudskom, bio u bitno istovetnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavnih žalbi u predmetima Už- 7921/2019 i Už-12922/2020.

Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe u ovom ustavnosudskom postuku Ustavni sud, kao i u napred navedenim Odlukama, napominje da iz citiranih zakonskih odredbi, po oceni Ustavnog suda proizlazi da se prekršajni postupak na osnovu čl. 167. st. 1. i 2. Zakona o prekršajima pokreće zahtevom za sudsko odlučivanje, podnetim na osnovu izdatog prekršajnog naloga, i to u roku od osam dana od prijema naloga ili navedenog datuma pokušanog uručenja istog (član 172. stav 6.). Stoga je inicijalni akt za pokretanje prekršajnog sudskog postupka – zahtev za sudsko odlučivanje po prekršajnom nalogu. Lice protiv koga je izdat prekršajni nalog može po članu 174. Zakona o prekršajima u istom roku dostaviti sudu potpisani prekršajni nalog, u kom slučaju on predstavlja zahtev za sudsko odlučivanje, odnosno inicijalni akt. Tada prekršajni nalog mora biti potpisan. Ta mogućnost, međutim, ne isključuje pravo lica da postupak pokrene podnošenjem zahteva u formi posebnog podneska, koji u tom slučaju predstavlja inicijalni akt za sudski postupak i stoga taj zahtev – podnesak, mora biti potpisan od strane podnosioca da bi sud po njemu postupao. U prilogu tog zahteva dostavlja se prekršajni nalog, koji u tom slučaju ne mora biti potpisan, a naznačeni datumi prijema, odnosno pokušanog uručenja omogućavaju ocenu blagovremenosti podnetog zahteva (član 172. Zakona o prekršajima).

Mogućnost da se sudski postupak inicira dostavljanjem prekršajnog naloga koji u tom slučaju stiče svojstvo inicijalnog akta je pogodnost za podnosioca i treba da mu olakša pristup sudu. U tom slučaju prekršajni nalog kao i svaki drugi inicijalni akt mora biti potpisan (član 171. stav 1.) da bi sud po istom mogao postupati.

Prema članu 171. stav 6. Zakona o prekršajima, koji je naslovljen kao „ispitivanje zahteva za sudsko odlučivanje“, sud će odbaciti zahtev koji je neblagovremen ili nepotpisan. To znači samo kada se sudu dostavi prekršajni nalog koji predstavlja zahtev – inicijalni akt za sudski postupak, isti mora biti potpisan, da zahtev ne bi bio odbačen.

Ako se međutim, lice na koje se prekršajni nalog odnosi, ne koristi ovom mogućnošću olakšanog pokretanja sudskog postupka, već podnese zahtev za sudsko odlučivanje kao posebni podnesak i isti potpiše, dostavljajući u prilogu nepotpisan prekršajni nalog, takav zahtev se ne može po članu 171. stav 1. Zakona o prekršajima odbaciti kao nepotpisan (jer je isti potpisan), bez obzira što je prekršajni nalog koji je dostavljen kao prilog ostao nepotpisan. U tom slučaju zahtev je inicijalni akt za sudski postupak i samo on mora biti potpisan da bi sud po njemu postupao, a ne i prilozi dostavljeni uz njega (prekršajni nalog).

Ustavni sud je iz dokumentacije dostavljene uz ustavnu žalbu nesumnjivo utvrdio da podnosilac ustavne žalbe, kao lice na koga se prekršajni nalog odnosi, nije potpisalo originalni primerak prekršajnog naloga, ali je uz taj nalog dostavilo podnesak naslovljen kao „zahtev za sudsko odlučivanje“ u kome je jasno označen broj i datum izdavanja prekršajnog naloga, i da je taj podnesak potpisan od strane lica na koga se prekršajni nalog odnosi i njegovog branioca. Ustavni sud smatra da to što je uz podnesak naslovljen kao zahtev za sudsko odlučivanje dostavljen nepotpisan prekršajni nalog u originalu ne može biti razlog za odbacivanje zahteva za sudsko odlučivanje, jer bi se na taj način podnosiocu uskratilo pravo na pristup sudu iz člana 32. Ustava.

Naime, u članu 176. stav 1. Zakona o prekršajima govori se o odbacivanju nepotpisanog zahteva za sudsko odlučivanje, a ne nepotpisanog prekršajnog naloga (koji ukoliko nije potpisan i dostavljen samostalno nema svojstvo zahteva shodno članu 174. Zakona o prekršajima).

Postupajući prekršajni sudovi u konkretnom slučaju zanemaruju činjenicu da je prekršajni nalog podnet kao prilog uz poseban podnesak naslovljen kao zahtev za sudsko odlučivanje koji je potpisan od strane i lica na koga se prekršajni nalog odnosi i njegovog branioca.

Ustavni sud ukazuje da je dostavljanjem podneska koji je naslovljen kao zahtev za sudsko odlučivanje s pozivom na broj prekršajnog naloga po kome se traži sudsko odlučivanje i dostavljanjem naloga uz zahtev, a imajući u vidu i činjenicu poštovanja zakonom propisanog roka, podnosilac izrazio jasnu i nedvosmislenu nameru da zahteva sudsko odlučivanje po izdatom prekršajnom nalogu. Navedeno, naročito imajući u vidu činjenicu da je podnesak naslovljen kao zahtev za sudsko odlučivanje potpisan kako od strane lica na koga se prekršajni nalog odnosi, tako i od strane branioca. Sud smatra da je podnosilac u konkretnom slučaju ispunio sve pretpostavke koje se odnose na pokretanje prekršajnog postupka predviđene članom 167. tačka 2) Zakona o prekršajima. Ustavni sud je stoga utvrdio da nije bilo osnova da se zahtev odbaci kao nepotpisan.

Takođe, Ustavni sud primećuje da je u konkretnom slučaju, odbacivanjem kao nepotpisanog zahteva za sudsko odlučivanje, a koji je podneo podnosilac ustavne žalbe, postupajući prekršajni sud ispoljio preterani formalizam. Naime, Ustavni sud podseća da je u svojoj praksi ESLjP u nizu situacija smatrao relevantnim pozivanje na preterani formalizam, kao na primer, u presudi Maširević protiv Srbije (predstavka broj 30671/08, presuda ESLjP od 11. februara, 2014. godine), koja se, kao i većina drugih primera ove vrste iz prakse ESLjP, ticala ograničenja pristupa sudu, odgovarajućim mehanizmima, koji se svode na preterani formalizam, odnosno preterano formalno rezonovanje redovnih sudova.

Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da preterani formalizam može biti kao u tom primeru ispoljen od strane državnih organa, odnosno konkretno redovnih sudova, ali isto tako, preterani formalizam se može manifestovati i od strane lica koja su u sudskom postupku imaoci/nosioci određenih prava i dužnosti, odnosno imaju odgovarajući položaj u postupku ili teže da u nekom sudskom postupku ostvare svoja prava ili prava za koja smatraju da im pripadaju. Ustavni sud posebno ukazuje na to da je prigovor preteranog formalizma od naročitog značaja kada se preterani formalizam ispoljava u postupcima i odlukama nadležnih državnih organa, kao što se i dogodilo u konkretnom slučaju.

S obzirom na prethodno utvrđeno, Ustavni sud je ocenio da su odbačajem zahteva za sudsko odlučivanje kao nepotpisanog, relevantne odredbe Zakona o prekršajima primenjene očigledno pogrešno i arbitrerno na štetu podnosioca ustavne žalbe i da su odredbe tumačene uz preterani formalizam, te je stoga utvrdio da je osporenim pojedinačnim aktom podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. Ustava, i to u pogledu prava na pristup sudu kao elementa navedenog prava.

7. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 18023/21 od 24. avgusta 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, garantovano članom 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Prekršajnog apelacionog suda i određivanjem da taj sud ponovo odluči o žalbi branioca okrivljenog I. N .– advokata G. D , izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 13433/20 od 22. februara 2021. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

8. Ustavni sud je ocenio da se tvrdnje podnosioca ustavne žalbe u vezi istaknute povrede prava iz člana 36. stav 2. Ustava isključivo zasnivaju na istaknutoj povredi prava na pristup sudu , kao elementa prava na pravično suđenje.

Stoga je Ustavni sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog preteranog formalizma prekršajnih sudova

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti