Odluka Ustavnog suda o povredi prava na odbranu zbog nedostavljanja optužnog predloga

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na odbranu jer optužni predlog nije dostavljen okrivljenom i braniocu pre donošenja prvostepene presude. Time je okrivljenom uskraćeno primereno vreme za pripremu odbrane, što predstavlja suštinsku povredu postupka, bez obzira na njegovo priznanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-13834/2018
25.04.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. J . iz Jagodine, na osnovu člana 1 67. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sedni ci Veća održanoj 25. aprila 2024 . godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba I. J . i utvrđuje se da je podnosiocu ustavne žalbe presudom Osnovnog suda u Jagodini K. 219/18 od 10. avgusta 2018. godine i pre sudom A pelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 991/18 od 6. novembra 2018. godine povređeno pravo na odbranu, iz člana 33. stav 2. Ustava Republike S rbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. J . iz Končareva kod Jagodine podneo je Ustavnom sudu, 3. decembra 2018. godine, preko punomoćnika Z. V, advokata iz Jagodine, ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Jagodini K. 219/18 od 10. avgusta 2018. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 991/18 od 6. novembra 2018. godine, zbog povrede prava iz člana 33. stav 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, protivno odredbi člana 504. Zakonika o krivičnom postupku, nije omogućeno primereno vreme za pripremu odbrane, da optužni predlog nije dostavljen braniocu i okrivljenom u toku prvostepenog postupka, već je dostavljen samo braniocu, i to 13. avgusta 2018. godine, nakon donošenja prvostepene presude, kao i da su postojale okolnosti za izricanje blaže krivične sankcije koje nisu uzete u obzir zbog nedostatka primerenog vremena za pripremanje odbrane.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu označenog u stavnog prava i poništi osporene presude.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Jagodini K. 219/18, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Osnovnog suda u Jagodini K. 219/18 od 10. jula 2018. godine osumnjičenom I. J, ovde podnosiocu ustavne žalbe , određen je pritvor u trajanju od 30 dana. Pritvor je okrivljenom, ovde podnosiocu, produžen rešenjima istog suda K. 219/18 - Kv. 250/18 od 30. jula 2018. godine i K. 219/18 od 10. avgusta 2018. godine.

Osnovno javno tužilaštvo u Jagodini je 27. jula 2018. godine podnelo optužni predlog Kt. 412/18 protiv okrivljenog zbog produženog krivičnog dela krađe iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika (u daljem tekstu KZ) u vezi sa članom 61. KZ i produženo g krivično g dela falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica iz člana 243. stav 4. KZ u vezi sa članom 61. KZ (skraćeni krivični postupak) .

Optužni predlog u toku prvostepenog postupka nije dostavljen okrivljenom i njegovom braniocu, advokatu Zlatanu Vuliću iz Jagodine.

Na glavnom pretresu koji je održan 10. avgusta 2018. godine pročitan je optužni predlog u prisustvu okrivljenog i njegovog branioca, a okrivljeni je poučen o svojim pravima, nakon čega je izjavio da je pouku razumeo i da će odbranu izneti, te potom priznao izvršenje krivičnih dela koja su mu stavljena na teret optužnim aktom. Okrivljeni je tom prilikom izjavio: „Tačni su navodi iz optužnog predloga vezano za dela koja mi se stavljaju na teret u selu K. i zbog dugog boravka u zatvoru meni je bila isključena struja i voda i to i danas isto tako stoji. Roditelji mi nisu živi. Ja jednostavno u toj situaciji sam pribegao ovome što sam radio, da bih došao do novca, da bi mogao da preživim i kupim bar osnovne stvari. Svestan sam da to nije opravdanje, ali nisam imao kud. Kada sam izašao ja sam koristio određene tablete i alkohol, a nisam znao da mešavina toga prouzrokuje suženje svesti. Alkohol je bio jeftin, za 10 dinara sam mogao da kupim 0,5 litara“.

Osporenom presudom Osnovnog suda u Jagodini K. 219/18 od 10. avgusta 2018. godine podnosilac je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnih dela iz optužnog akta, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine.

Optužni predlog od 27. jula 2018. godine dostavljen je braniocu i okrivljenom nakon donošenja prvostepene presude, i to braniocu 13. avgusta 2018. godine, a okrivljenom 14. avgusta 2018. godine.

Okrivljeni je 28. avgusta 2018. godine , preko branioca, izjavio žalbu protiv o sporene prvostepene presude u kojoj je, između ostalog, istakao da smatra da je kazna zatvora u trajanju od četiri godine prestrogo odmerena i da prvostepeni sud nije u dovoljnoj meri cenio olakšavajuće okolnosti, jer da je to uradio mogao je da izrekne kaznu zatvora u manjem trajanju, a imajući u vidu da je okrivljeni u stanju socijalne potrebe, da nema osnovne uslove za život, da mu je potreban medicinski tretman i druga pomoć, pa je u tom svetlu trebalo ceniti okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća.

Okrivljeni je 28. avgusta 2018. godine izjavio žalbu protiv osporene prvostepene presude i lično, a u kojoj je, između ostalog, navedeno da sud nije imao u vidu da je on krivična dela izvršio pod uticajem aktivnih supstanci, te da je odmah nakon što je počeo sa lečenjem prestao sa vršenjem krivičnih dela.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 991/18 od 6. novembra 2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog i njegovog branioca, te je potvrđena osporena prvostepena presuda Osnovnog suda u Jagodini K. 219/18 od 10. avgusta 2018. godine.

U osporenoj drugostepenoj presudi je, između ostalog, navedeno da je tačna tvrdnja okrivljenog da je njegov branilac optužni predlog primio tek nakon tri dana nakon održanog glavnog pretresa, ali da ovo ne predstavlja bitnu povredu odredaba iz člana 438. stav 2. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, jer okrivljeni nije isticao navedeno na glavnom pretresu od 10. avgusta 2018. godine, kada je pročitan optužni predlog, a okrivljeni izjavio da je optužni akt i pouke sudije razumeo i da će odbranu izneti, nakon čega je i izneo svoju odbranu, zbog čega je zaključeno da navedena povreda nije bila od uticaja na donošenje pravilne i zakonite presude. Drugostepeni sud je u osporenoj presudi, takođe, istakao da je prilikom odmeravanja kazne prvostepeni sud kao otežavajuće okolnosti cenio da je okrivljeni ranije četrnaest puta osuđivan za istovrsna i druga krivična dela, kao i da je sa vršenjem krivičnih dela nastavio sedam dana po izlasku iz zatvora, dok mu je kao olakšavajuće okolnosti cenio da je u potpunosti priznao izvršenje krivičnih dela, kao i njegove lične i porodične prilike. Drugostepeni sud je, zatim, ocenio da su odmerene pojedinačne kazne i jedinstvena kazna zatvora adekvatne težini izvršenih krivičnih dela i stepenu krivice okrivljenog, te da su neosnovani žalbeni navodi okrivljenog i njegovog branioca za izricanje blaže krivične sankcije, jer u žalbama nisu navedene okolnosti koje prvostepeni sud nije imao u vidu, a koje bi opravdale ovakav predlog.

4. Odredbom člana 33. stav 2. Ustava, na koju se podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane.

Odredbom člana 6. stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda utvrđeno je da svako ko je optužen za krivično delo ima sledeća minimalna prava: pravo da bez odlaganja, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima optužbe protiv njega (tačka a)); da ima dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane (tačka b)).

Odredbom člana 335. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) propisano je da o ptužnicu koja je propisno sastavljena predsednik veća (član 21. stav 4.) dostavlja okrivljenom koji je na slobodi bez odlaganja, a ako se nalazi u pritvoru - u roku od 24 časa od prijema optužnice, a u naročito složenim predmetima u roku od najviše tri dana od dana prijema optužnice.

Odredbom člana 438. stav 2. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku propisano je da b itna povreda odredaba krivičnog postupka postoji i ako sud u toku glavnog pretresa nije primenio ili je nepravilno primenio neku odredbu ovog zakonika, a to je bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Odredbom člana 495. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da će se u postupku za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina, primenjivati odredbe čl. 496. do 520. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije nešto posebno propisano, shodno će se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika (skraćeni postupak).

Odredbom člana 499. Zakonika o krivičnom postupku propisano je : da se skraćeni postupak pokreće na osnovu optužnog predloga javnog tužioca ili na osnovu privatne tužbe kada postoji opravdana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo (stav 1); da se optužni predlog i privatna tužba podnose u potrebnom broju primeraka za sud i okrivljenog (stav 4) .

Odredbom člana 504. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da će sudija , ako ne donese nijedno od rešenja iz člana 501. st. 2, 4. i 7. i čl. 502. i 503. ovog zakonika, naredbom odrediti dan, čas i mesto održavanja glavnog pretresa najkasnije u roku od 30 dana, a ako je određen pritvor, u roku od 15 dana, računajući od dana dostavljanja optužnog predloga, odnosno privatne tužbe okrivljenom.

Odredbama člana 506 . Zakonika o krivičnom postupku propisano je: da sudija poziva na glavni pretres optuženog i njegovog branioca, tužioca, oštećenog i njihove zakonske zastupnike i punomoćnike, svedoke, veštake, stručnog savetnika, prevodioca i tumača (stav 1); da se poziv optuženom mora dostaviti tako da između dostavljanja poziva i dana glavnog pretresa ostane dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a najmanje osam dana, a da se po pristanku optuženog ovaj rok može skratiti (stav 5) .

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je tvrdnja podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na odbranu iz člana 33. stav 2. Ustava zasnovana na navodu da je njegovom braniocu optužni predlog tužilaštva dostavljen tek nakon donošenja prvostepene presude, te da stoga nije imao adekvatno vreme za pripremu odbrane, a sve suprotno odredbi člana 504. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP) .

S tim u vezi, Ustavni sud primećuje da je podnosilac pritužbu o nedostavljanju optužnog predloga istakao prvi put u žalbi. Međutim, u konkretnom slučaju, zbog karaktera istaknute povrede, navod iz osporene drugostepene presude da podnosilac nije u postupku pred prvostepenim sudom prigovorio da mu optužni akt nije dostavljen, nije od uticaja na odluku Ustavnog suda o dopuštenosti ustavne žalbe i ispunjenosti uslova pravilnog iscrpljivanja pravnih sredstava. Ustavni sud je stanovišta da pravo podnosioca na podnošenje žalbe protiv prvostepene presude (pa i ove ustavne žalbe) ne može biti uslovljeno isticanjem predmetne pritužbe u pr vostepenom postupku, a imajući u vidu da je dostavljanje optužnog akta okrivljenom obavezno, saglasno odredbi člana 335. stav 1. ZKP, pri čemu ova obaveza ne može biti isključena, niti odložena saglasnošću okrivljenog.

Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) prema kome optuženi mora biti „brzo” i „detaljno” upoznat sa razlogom optužbe, odnosno materijalnim činjenicama koje mu se stavljaju na teret i koje su u osnovi optužbe, kao i sa prirodom optužbe, tj. pravnom kvalifikacijom ovih materijalnih činjenica. Naime, Evropski sud smatra da je u krivičnim stvarima davanje potpunih i detaljnih informacija u vezi sa optužbom protiv okrivljenog suštinski preduslov za obezbeđivanje pravičnog postupka. Iako obim „detaljnih“ informacija o kojima se govori varira u zavisnosti od konkretnih okolnosti svakog slučaja, optuženom se u svakom slučaju mora pružiti dovoljno informacija koliko je neophodno da bi u potpunosti razumeo obim optužbi protiv njega sa ciljem pripreme adekvatne odbrane (videti presudu Evropskog suda u predmetu Mattoccia protiv Italije, broj predstavke 23969/94, od 25. jula 2000. godine, stav 59. ).

Ustavni sud, zatim, ukazuje da je Evropski sud u svojoj praksi isticao da optužni akt ima ključnu ulogu u krivičnom postupku, jer se okrivljeni od trenutka dostavljanja formalno pisano obaveštava o činjeničnom i pravnom osnovu optužbe protiv njega (videti presudu Evropskog suda u predmetu Kamasinski protiv Austrije, broj predstavke 9783/82, od 19. decembra 1989. godine, stav 79.). Takođe, prilikom ocenjivanja da li je optuženi imao dovoljno vremena za pripremu svoje odbrane, posebno se mora voditi računa o prirodi postupka, kao i o složenosti predmeta i fazi postupka (videti presudu Evropskog suda u predmetu Gregačević protiv Hrvatske, broj predstavke 58331/09, od 10. jula 2012. godine, stav 51.).

Ustavni sud naglašava da pravo okrivljenog da bude na adekvatan način obavešten o optužbama koje su mu stavljene na teret, osim iz citiranih stavova Evropskog suda, koje u svojoj praksi prihvata i Ustavni sud, proizlazi i iz relevantnih odredaba ZKP. Naime, iako nije izričito propisana odredbama čl. 496. do 520. ZKP (skraćeni krivični postupak), obaveza dostavljanja optužnog akta okrivljenom postoji na osnovu shodne primene člana 335. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku. U prilog ovakvog zaključka ide i činjenica da je odredbom člana 499. stav 4. ZKP propisano da se optužni predlog i privatna tužba podnose u potrebnom broju primeraka za sud i okrivljenog.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud konstatuje da okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalb ,e i njegovom braniocu nije dostavljen optužni predlog Osnovnog javnog tužilaštva u Jagodini Kt. 412/18 od 27. jula 2018. godine u toku prvostepenog postupka , već da im je ovaj akt dostavljen tek nakon održavanja glavnog pretresa i donošenja osporene prvostepene presude. Naime, optužni predlog je dostavljen braniocu podnosioca ustavne žalbe 13. avgusta 2018. godine, a podnosiocu 14. avgusta 2018. godine, dok je osporena prvostepena presuda doneta 10. avgusta 2018. godine. Šta više, i sam Apelacioni sud u Kragujevcu je u osporenoj drugostepenoj presudi istakao da je tačna tvrdnja okrivljenog, ovde podnosioca, da je njegov branilac optužni predlog primio tek tri dana nakon održanog glavnog pretresa, s tim da je Apelacioni sud u Kragujevcu ipak zauzeo stav da ovo ne predstavlja bitnu povredu odredaba iz člana 438. stav 2 . tačka 3), jer podnosilac ustavne žalbe ovo nije isticao na glavnom pretresu od 10. avgusta 2018. godine, kada je pročitan optužni predlog, već je izjavio da je optužni akt i pouke sudije razumeo i da će odbranu izneti.

Ustavni sud je, međutim, ocenio da je na navedeni način podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo iz člana 33. stav 2. Ustava, i to u delu u kome se jemči da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da dobije primereno vreme za pripremu odbrane. Naime, polazeći od opšteg stava Evropskog suda prema kome je neophodno da okrivljeni bude „detaljno” upoznat sa optužbom, odnosno materijalnim činjenicama koje mu se stavljaju na teret i pravnom kvalifikacijom ovih materijalnih činjenica , Ustavni sud ocenjuje da se ne može smatrati da je ovde podnosilac ustavne žalbe na adekvatan način obavešten o optužbi koja mu se stavlja na teret, time što je na glavnom pretresu od 10. avgusta 2018. godine pročitan optužni predlog pred podnosiocem i njegovim braniocem. Ovo pogotovo ukoliko se uzme u obzir da je podnosilac ustavne žalbe optužen i oglašen krivim za izvršenje krivičnih dela krađe i falsifikovanja i zloupotreb e platnih kartica , i to u produženom trajanju, a što porazumeva već i broj pojedinačnih dela. Stoga Ustavni sud smatra da je podnosilac ustavne žalbe na adekvatan način obavešten o optužbama protiv njega tek tri dana nakon donošenja prvostepene presude, tj. 13. avgusta 2018. godine, kada je optužni predlog tužilaštva dostavljen braniocu podnosioca ustavne žalbe, a što prema oceni Ustavnog suda jasno ukazuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na odbranu.

Ustavni sud ističe da navedena povreda ustavnog prava nije otklonjena ni od strane drugostepenog suda, pri čemu se ne može smatrati ustavnopravno prihvatljivim stanovište iz osporene drugostepene presude da navedeni propust prvostepenog suda ne predstavlja bitnu povredu odredaba iz člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP, jer podnosilac ustavne žalbe ovo nije isticao na glavnom pretresu od 10. avgusta 2018. godine, već je izneo svoju odbranu. Naime, Ustavni sud smatra da bi se navedeno stanovište moglo smatrati prihvatljivim u situaciji kada je okrivljenom dostavljen optužni akt i ostavljeno određeno vreme za pripremu odbrane nakon toga, ali koje okrivljeni ili njegov branilac ne smatraju primerenim iz određenih razloga. Međutim, Ustavni sud smatra da se navedeni stav ne može primeniti u situaciji, kao u konkretnoj, kada okrivljenom i njegovom braniocu optužni predlog uopšte nije dostavljen u toku prvostepenog postupka i kada okrivljenom de facto nije uopšte ostavljeno vreme za odbranu, čime se narušava sama suština prava na odbranu. Stoga se u konkretnom slučaju ne može prihvatiti kao ustavnopravno prihvatljivo stanovište iz ospo rene drugostepene presude da su navodi ovde podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na odbranu neosnovani, jer podnosilac u prvostepenom postupku nije ukazao na ovo kršenje zakona.

Imajući sve navedeno u vidu, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno pravo na odbranu i pravo da dobije primereno vreme za pripremu odbrane, pa je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu podnosioca i utvrdio da mu je presudom Osnovnog suda u Jagodini K. 219/18 od 10. avgusta 2018. godine i presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 991/18 od 6. novembra 2018. godine povređeno pravo, iz člana 33. stav 2. Ustava, odlučujući kao u izreci.

6. Odlučujući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne bi bilo celishodno da poništi osporenu drugostepenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu , imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe u krivičnom postupku priznao izvršenje krivičnih dela koja su mu stavljena na teret, pri čemu ni u žalbi protiv prvostepene presude, ni u samoj ustavnoj žalbi, podnosilac nije doveo u pitanje činjenicu da je kriv za izvršenje krivičnih dela.

Ustavni sud je imao u vidu da je podnosilac istakao da zbog nedostatka primerenog vremena za pripremanje odbrane u toku postupka nije imao mogućnost da na odgovarajući način prezentuje okolnosti od značaja za izricanje blaže krivične sankcije. Međutim, ni ova tvrdnja, po oceni Ustavnog suda, nije dovoljan razlog za poništaj osporene drugostepene presude, imajući u vidu da je Apelacioni sud u Kragujevcu ocenio da je prvostepeni sud adekvatno odmerio kaznu, te da su neosnovani žalbeni navodi podnosioca i njegovog branioca za izricanje blaže krivične sankcije , jer u izjavljenim žalbama nisu navedene okolnosti koje prvostepeni sud nije imao u vidu, a koje bi opravdale ovakav predlog.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na odbranu zbog nedostavljanja optužnog predloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti