Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe u susedskom sporu zbog zauzeća vazdušnog prostora

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažnih presuda u imovinskom sporu. Sud je utvrdio da odluke redovnih sudova, kojima je odbijen zahtev za uklanjanje strehe zbog saglasnosti pravnih prethodnika, nisu bile proizvoljne niti su povredile pravo na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1384/2011
09.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Tasića iz Huma, Opština Crveni Krst Niš, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 9. juna 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragana Tasića izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 147/10 od 26. februara 2010. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 196/11 od 10. februara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Tasić iz Huma, Opština Crveni Krst Niš, izjavio je 29. marta 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 147/10 od 26. februara 2010. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 196/11 od 10. februara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi navedeno je: da "drugostepenom odlukom postojeći spor nije rešen već je vraćen na početak"; da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo svojine; da podnosilac ustavne žalbe "trpi nesagledive posledice jer sud nije pravično i u razumnom roku odlučio o tužbenom zahtevu".

Podnosilac je predložio da se "usvajanjem ustavne žalbe ponište presude Osnovnog suda u Nišu P. 147/10 i presuda Apelacionog suda u Nišu, te odluka preinači utvrđivanjem da je tužbeni zahtev osnovan".

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu tužioca, pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P. 7712/07, a kasnije pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P. 147/10, vodio parnični postupak protiv svog suseda G.T. kao tuženog; da je tužbom traženo da se utvrdi da je tuženi delom strehe svog ambara zauzeo deo vazdušnog prostora iznad parcele tužioca i da se tuženi obaveže da taj deo strehe ukloni.

Osnovni sud u Nišu je utvrdio da je postojeća streha postavljena pre oko 30 do 40 godina, i da se pravni prethodnik tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, tj. njegov otac, kao i njegov deda, nisu protivili postavljanju predmetne strehe. Zbog navedenih činjenica, tj. zbog toga što su se pravni prethodnici tužioca saglasili sa postavljanjem predmetne strehe u postojećim dimenzijama, Osnovni sud u Nišu je ocenio da nema zauzeća parcele tužioca, bez obzira što predmetna streha prelazi međnu liniju, te je zato osporenom presudom Osnovnog suda u Nišu tužbeni zahtev odbijen.

Apelacioni sud u Nišu je prihvatio razloge odbijanja tužbenog zahteva sadržane u osporenoj presudi Osnovnog suda u Nišu, zbog čega je svojom, takođe osporenom presudom Gž. 196/11 od 10. februara 2011. godine odbio žalbu tužioca izjavljenu protiv osporene prvostepene presude.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na koju se podnosilac u ustavnoj žalbi izričito pozvao, svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama.

5. Ustavni sud pre svega konstatuje da je osporenom drugostepenom presudom o tužbenom zahtevu pravnosnažno odlučeno i da je donošenjem te presude predmetna parnica okončana, zbog čega navodi podnosioca da je donošenjem te odluke spor "vraćen na početak" ne mogu ukazivati na povredu nekog ustavnog prava.

Ustavni sud smatra da podnosilac u ustavnoj žalbi nije izneo ustavnopravne razloge koji bi mogli da ukazuju na povrede nekog od Ustavom zajemčenih prava. Podnosilac u suštini traži da Ustavni sud, kao sud trećeg stepena, preispita zaključak prvostepenog i drugostepenog suda bliže naveden u tački 3. stav 2. obrazloženja ovog rešenja. Međutim, prilikom odlučivanja o ustavnoj žalbi ne može se ispitivati pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i pravilnost primene materijalnog prava od strane parničnog suda, osim ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i priloženih dokaza ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj odluci bilo očigledno proizvoljno i da je zbog takvog postupanja, u konkretnom slučaju, moglo doći do povrede nekog subjektivnog Ustavom zajemčenog prava podnosioca. Ocena Osnovnog suda u Nišu, prihvaćena od strane Apelacionog suda u Nišu, bliže navedena u tački 3. stav 2. ovog obrazloženja ne ukazuje na proizvoljno postupanje i arbitrerno odlučivanje postupajućih sudova.

Po nalaženju Ustavnog suda, u svim imovinskim sporovima između pojedinaca, kao što je to slučaj u postupku koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe, povreda prava svojine prvenstveno treba da bude sagledana u odnosu na garancije prava na pravično suđenje. Imajući u vidu da nisu prihvatljivi navodi ustavne žalbe o tome da je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje, ne postoje ustavnopravni razlozi koji bi bili osnov za tvrdnju da je osporenim presudama podnosiocu povređeno pravo svojine.

6. Ustavni sud ukazuje da paušalno pozivanje na povredu prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, bez navođenja konkretnih i činjenično utemeljenih razloga koji bi mogli ukazivati da je ovo ustavno pravo zaista povređeno, ne čini ustavnu žalbu samu po sebi dopuštenom.

Ispitujući navode ustavne žalbe kojima se poziva na obavezu sudova da postupaju u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da u ustavnoj žalbi nije navedena dužina trajanja predmetne parnice, ni drugi konkretni razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa postupanjem nadležnih sudova, ponašanjem samog podnosioca i složenošću predmeta, koji bi mogli ukazivati na povredu ovog ustavnog prava. Takođe, navodi koji se odnose na značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, po oceni Ustavnog suda, nisu konkretizovani i obrazloženi. Na osnovu relativne ažurnosti sa kojom su redovni sudovi postupali, o kojoj je Ustavni sud zaključio na osnovu sadržine dostavljenih akata, Ustavni sud je ocenio da ne postoje ustavnopravni razlozi koji bi mogli ukazivati na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Kako podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da su mu osporenim presudama povređena ustavna prava, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe u susedskom sporu zbog zauzeća vazdušnog prostora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti