Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu u izvršenju

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude. Prekid izvršnog postupka zbog restrukturiranja dužnika nakon zakonskog roka (31. decembar 2008.) bio je neosnovan, čime je povređeno pravo poverilaca.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1385/2010
19.04.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slavke Todorović i Veliborke Radovanović, obe iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. aprila 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slavke Todorović i Veliborke Radovanović i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 1816/08 povređena prava podnosi teljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavka Todorović i Veliborka Radovanović, obe iz Čačka, su 1. marta 2010. godine, preko punomoćnika Snežane Jokić, advokata iz Čačka, izjavili ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 1816/08.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da su podnositeljke ustavne žalbe Opštinskom sudu u Čačku podnel e predlog za izvršenje 30. decembra 200 8. godine na osnovu izvršne isprave – presude Opštinskog suda u Čačku P1. 704/07 od 8. januara 2008. godine , protiv izvršnog dužnika Kompanije „Sloboda“ a. d. „Sloboda aparati“ iz Čačka; da je Opštinski sud, postupajući po predlogu, doneo rešenje I. 1816/08 od 8. januara 2009. godine kojim je odredio izvršenje; da podnosi teljke ustavne žalbe nisu naplatile potraživanje, jer su izvršnom dužniku računi bili u blokadi, niti je sud preduzeo radnje u pogledu drugog načina izvršenja – prodaje nepokretnosti izvršnog dužnika; da je Opštinski sud u Čačku rešenjem I. 1816/08 od 20. oktobra 2009. godine prekinuo postupak izvršenja, zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom, koje je potvrđeno od strane Višeg suda u Čačku rešenjem Gž. 49/10 od 3. februara 2010. godine; da su im postupanjem sudova povređena navedena prava, jer nisu uspeli da namire svoja potraživanja utvrđena pravnosnažnom i izvršnom presudom; da prekid postupka izvršenja nema utemeljenja u Zakonu o izvršnom postupku; da su faktički Agenciji za privatizaciju data ovlašćenja da upravlja izvršnim postupkom. Podnositeljke su istakle zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete, kao i zahtev da Ustavni sud naloži Osnovnom sudu u Čačku da hitno okonča postupak izvršenja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava se jemči svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. Ustava je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u podatke Agencije za privatizaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) P1. 704/07 od 8. januara 2008. godine usvojeni su tužbeni zahtevi tužilja, ovde podnositeljki ustavne žalbe, pa je obavezan tuženi Kompanija „Sloboda“ a. d. „Sloboda aparati“ iz Čačka da na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade isplati svakoj tužilji određene novčane iznose, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Podnositeljke ustavne žalbe, kao izvršni poverioci, su 30. decembra 200 8. godine podnele Opštinskom sudu protiv izvršnog dužnika Kompanije „Sloboda“ a. d. „Sloboda aparati“ iz Čačka, predlog za izvršenje: a) prodajom nepokretnosti dužnika b) plenidbom novčanih sredstava sa računa dužnika, a na osnovu izvršne isprave - presude Opštinskog suda P1. 704/07 od 8. januara 2008. godine .

Opštinski sud je 8. januara 2009. godine doneo rešenje I. 1816/08 kojim je usvojio predlog za izvršenje, da bi isti sud 20. oktobra 2009. godine doneo rešenje I. 1816/08 kojim je prekinuo postupak izvršenja, zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom.

Postupajući po žalbi izvršnih poverilaca, Viši sud u Čačku je rešenjem Gž. 49/10 od 3. februara 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio rešenje Opštinskog suda I. 1816/08 od 20. oktobra 2009. godine. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je Agencija za privatizaciju 8. oktobra 2009. godine donela odluku o restrukturiranju Kompanije „Sloboda“ a. d. „Sloboda aparati“ iz Čačka; da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo, odnosno odredbu člana 20ž stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kojom je propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja, dok je stavom 7. istog člana predviđeno da se postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida; da su neosnovani žalbeni navodi da je prvostepeni sud zanemario odredbu o međunarodnim obavezama naše države da usaglasi propise sa međunarodnim konvencijama, jer je sud, u konkretnom slučaju, primenio izričitu zakonsku odredbu.

4. Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da u postupku privatizacije može se prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije - 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.).

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Odredbama člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito - 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Odredbama člana 20ž. Zakona o privatizaciji je propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

5. Analizirajući konkretan slučaj sa stanovišta označenih Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi, pored postupanja redovnih sudova u Čačku, koji su svoje odluke o odbijanju predloga za izvršenje zasnovali na odredbi člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji, bitno i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije, jer je izvršni dužnik, na osnovu odluke Agencije za privatizaciju broj 10-4453/09-351-1/01 od 8. oktobra 2009. godine, u postupku restrukturiranja.

Dakle, u takvoj situaciji potrebno je preispitati ne samo postupanje sudova pred kojima se vodio postupak po predlogu podnositeljki ustavne žalbe za dozvolu izvršenja, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa tim postupkom, a koje su bile odlučujuće za konačan ishod izvršnog postupka (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už–315/2008 od 13. novembra 2008. godine). Naime, Agencija za privatizaciju je 8. oktobra 2009. godine donela odluku o pokretanju postupka restrukturiranja izvršnog dužnika broj 10-4453/09-351-1/01, pa su sudovi, imajući u vidu sadržinu odredbe člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji , doneli rešenje kojim su prekinuli postupak izvršenja zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom. Međutim, Ustavni sud je u predmetu IUz-98/2009, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji. U obrazloženju ovog rešenja Ustavnog suda, u oceni navoda inicijative kojima se poziva na nesaglasnost osporenih odredaba Zakona sa članom 32. stav 1. Ustava, kojima se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, pored ostalog, navedeno je: da Ustavni sud ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine to, po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restrukturiranje, već je Agencija za privatizaciju morala da pokrene postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizvovane privredne subjekte. Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restrukturiranja i da stoga prestaju da postoje i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud ističe da, iako se odugovlačenje u izvršenju presude ili pak njeno neizvršenje može opravdati u posebnim okolnostima, to ne sme biti tako da ugrožava suštinu prava zajemčenih Ustavom. Takav stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava (videti presudu u predmetu „Immobiliare Saffi protiv Italije “, broj aplikacije 22774/93, stav 74, i presudu u predmetu „Kačapor i drugi protiv Srbije“, broj aplikacije 2269/06 od 15. januara 2008. godine, stav 107.). Ustavni sud ocenjuje da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presudu u predmetu „Pini i drugi protiv Rumunije“, broj aplikacije 78028/01 i 78029/01 i presudu u predmetu „Kačapor i drugi protiv Srbije“, stav 108). Ustavni sud je ovakav stav već zauzeo u svojoj Odluci Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud konstatuje da je neizvršavanjem pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda P1. 704/07 od 8. januara 2008. godine, povređeno pravo podnosi teljki ustavne žalbe na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Naime, svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava (videti npr. Odluke Ustavnog suda: Už-1455/08 od 16. jula 2009. godine i Už-122/09 od 21. januara 2010. godine). Evropski sud za ljudska prava je u svojoj praksi izrazio slično stanovište u predmetu „Kačapor i drugi protiv Srbije“, kao i u predmetu „Burdov protiv Rusije “, broj aplikacije 59498/00, presuda od 7. maja 2002. godine.

Polazeći od svega navedenog, a imajući u vidu postupanje Agencije za privatizaciju, koje je za pravnu posledicu imalo prekid postupka izvršenja, kao i činjenicu da podnositeljke ustavne žalbe ni tri godine nakon pokretanja izvršnog postupka nisu uspeli da namire svoja potraživanja utvrđena pravnosnažnom presudom, Ustavni sud je zaključio da su, u konkretnom slučaju, povređena prava podnosi teljki na suđenje u razumnom roku i mirno uživanje imovine zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) , odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 300 evra svakoj, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpe le podnosi teljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosi teljke ustavne žalbe pretrpe le isključivo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je Vrhovni kasacioni sud 24. februara 2011. godine zauzeo pravno shvatanje da će se izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju koji su prekinuti, nastaviti i okončati. S obzirom na to da se iznos naknade materijalne štete istaknut u ustavnoj žalbi odnosi na isplatu novčanog potraživanja – razlike u zaradi, utvrđenog pravnosnažnom presudom Opštinskog suda P1. 704/07 od 8. januara 2008. godine , te kako su ispunjeni uslovi za nastavak postupka izvršenja, Ustavni sud smatra da podnositeljke ustavne žalbe imaju mogućnost da svoja potraživanja naplate u izvršnom postupku i da zbog toga nema osnova za određivanje naknade materijalne štete u konkretnom slučaju (videti Odluku Ustavnog suda Už-1768/2009 od 15. decembra 2011. godine).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Osnovnom sud u u Čačku da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak u predmetu Opštinskog suda u Čačku I. 1816/08, okončao u najkraćem roku.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu u izvršenju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti