Nedopuštenost ustavne žalbe protiv rešenja o sprovođenju istrage

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o sprovođenju istrage. Sud navodi da rešenje o sprovođenju istrage nije pojedinačni akt kojim se konačno odlučuje o pravima i obavezama podnosioca, već akt kojim se pokreće istražni postupak.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1386/2008
25.03.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dejana Kovačevića, na izdržavanju kazne u Kazneno popravnom zavodu Niš, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. marta 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dejana Kovačevića.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dejan Kovačević, na izdržavanju kazne u Kazneno popravnom zavodu Niš, podneo je Ustavnom sudu 26. novembra 2008. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Sadu Ki. 453/04, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U ustavnoj žalbi je naveo da mu se stavlja na teret „izvršenje krivičnog dela bez konkretnog dokaza, iako je nastupilo zastarenje krivičnog gonjenja“. Predložio je da Ustavni sud donese presudu u njegovu korist i odbaci optužbe protiv njega.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema članu 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je pojedinačnim aktom povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda i da su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Iz navoda ustavne žalbe i označenja pojedinačnog akta proizlazi da podnosilac osporava rešenje o sprovođenju istrage, kojim je protiv njega pokrenut istražni postupak, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo, za šta podnosilac smatra da nema dokaza i da je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.
Imajući u vidu navedeno, Sud je ocenio da se rešenjem o sprovođenju istrage, kao ni sprovođenjem istražnog postupka ne odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, odnosno ne odlučuje se o postojanju krivičnog dela i krivične odgovornosti lica prema kome se istraga sprovodi, već se prikupljaju dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili obustaviti krivični postupak. Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list Savezne Republike Jugoslavije“, br. 70/01, 68/02 i „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07) propisano je da će se u istrazi prikupiti dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili obustaviti krivični postupak, dokazi za koje postoji opasnost da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo otežano, kao i drugi dokazi koji mogu biti od koristi za postupak, a čije se izvođenje, s obzirom na okolnost slučaja, pokazuje celishodnim (član 241. stav 2.).
Kako osporeno rešenje o sprovođenju istrage nije pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, to ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje Ustavnog suda po podnetoj ustavnoj žalbi. Stoga je Sud ocenio da ustavnu žalbu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.
4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić, s.r.

Nedopuštenost ustavne žalbe protiv rešenja o sprovođenju istrage

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti