Ustavni sud: Povreda prava na imovinu i razuman rok zbog neizvršenja pravnosnažne presude u postupku restrukturiranja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu radnika i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog šestogodišnjeg neizvršenja pravnosnažne presude za neisplaćene zarade. Nalaže se hitno okončanje postupka i dodeljuje naknada nematerijalne štete od po 600 evra podnosiocima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1386/2010
17.10.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik V eća i sudije dr Bosa Nen adić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jele Bralušić, Radeta Pešića , Mire Zoćević i Duška Ćerimana, svih iz Čačka i Zorana Vučićevića iz Lučana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Jele Bralušić, Radeta Pešića, Mire Zoćević, Duška Ćerimana i Zorana Vučićevića i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u pre dmetu I. 34091/10 povređena prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 6 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Jela Bralušić, Rade Pešić, Mira Zoćević i Duško Ćeriman, svi iz Čačka i Zoran Vučićević iz Lučana su 25. februara 2010. godine, preko punomoćnika Snežane Jo kić, advokata iz Čačka, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 3076/06.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da su podnosioci ustavne žalbe podneli 21. avgusta 2006. godine Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Kompanije „Sloboda“ a. d. „Sloboda aparati“ iz Čačka, na osnovu pravnosnažne i izvršne presud e Opštinskog suda u Čačku P1. 1307/05 od 21. februara 200 6. godine; da je Opštinski sud u Čačku istog dana doneo doneo rešenje o izvršenju I. 3076/06, kojim je odredio izvršenje; da je Opštinski sud u Čačku rešenjem I. 3076/06 od 2 1. oktobra 2009. godine prekinuo postupak izvršenja, zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom, koje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Čačku Gž. 54/10 od 3. februara 2010. godine; da su postupanjem sudova podnosiocima povređena navedena prava, jer četiri godine nisu uspeli da namire svoja potraživanja utvrđena pravnosnažnom i izvršnom presudom; da prekid postupka izvršenja nema utemeljenja u Zakonu o izvršnom postupku; da su faktički Agenciji za privatizaciju data ovlašćenja da upravlja izvršnim postupkom.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud usvoj i ustavnu žalbu, utvrdi da su im u izvršnom postupku povređeni pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu, naloži Osnovnom sudu u Čačku da hitno okonča postupak izvršenja, te da im utvrdi pravo na naknadu materijalne i nematerijalne š tete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku I. 34091/10 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosioci ustavne žalbe su 21. avgusta 2006. godine podneli Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika - Kompanija „Sloboda“ a. d. „Sloboda aparat i“ iz Čačka, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Ča čku P1. 1307/05 od 21. februara 2006. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocima na ime neisplaćene zarade, isplati odgovarajući novčani iznos, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i da im naknadi troškove parničnog postupka. Predloženo je da se izvršenje sprovede popisom, zaplenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika ili plenidbom novča nih sredstava sa računa dužnika.

Opštinski sud u Čačku je 21. avgusta 2006. godine doneo rešenje I. 3076/06 , kojim je usvojio predlog za izvršenje i odredio troškove izvršenja u iznosu od 17.975,00 dinara.

Izvršni poverioci su se podneskom od 12. oktobra 2006. godine izjasnili da se izvršenje sprovede popisom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, jer je račun dužnika u blokadi.

Izvršni dužnik je podneskom od 11. oktobra 2007. godine predložio da se odloži izvršenje do okončanja postupka privatizacije dužnika.

Opštinski sud u Čačku je zakazao četiri ročišta, radi odlučivanja o predlogu izvršnog dužnika za odlaganje izvršenja (12. novembra, 27. novembra i 14. decembra 2007. godine i 18. januara 2008. godine).

Opštinski sud u Čačku je 24. januara 2008. godine doneo rešenje I. 3076/06, kojim je odbio predlog izvršnog dužnika kojim je traženo odlaganje izvršenja u ovoj pravnoj stvari, kao neosnovan.

Opštinski sud u Čačku je 19. oktobra 2009. godine sastavio zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Čačku je 21. oktobra 2009. godine doneo rešenje I. 3076/06, kojim je prekinuo postupak izvršenja, zbog otvaranja postupka restruktuiranja nad izvršnim dužnikom.

Viši sud u Čačku je 3. februara 2010. godine, odlučujući o žalbi izvršnih poverilaca, doneo rešenje Gž. 54 /10, kojim je odbio kao neosnovanu žalbu izvršnih poverilaca i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Čačku I. 3076/06 od 21. oktobra 2009. godine.

Izvršni poverioci su podneskom od 4. maja 2011. godine zahtevali da se nastavi postupak izvršenja.

Osnovni sud u Čačku je 8. jula 2011. godine doneo rešenje I. 34091/10, kojim je nastavio postupak izvršenja u predmetu tog suda I. 34091/10.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na či ju povredu se podnosioci ustavne žalbe poziva ju, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. Ustava je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbe đenju („Služeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11 ), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak pokrenut 21. avgusta 2006. godine podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Čačku i da još uvek nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja izvršnog postupka.

Navedeno trajanje postupka ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog izvršnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da izvršni postupak nije bio posebno činjenično i pravno složen.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je pravna stvar bila od izuzetnog značaja za podnosioce, s obzirom na to da je u pitanju izvršenje pravnosnažne sudske odluke koja se odnosi na neisplaćene zarade podnosilaca po osnovu radnog od nosa.

Ocenjujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da podnosioci, kao izvršni poverioci u izvršnom postupku, nisu doprineli dugom trajanju izvršnog postupka.

Ispitujući postupanje organa koji su vodili navedeni postupak, Ustavni sud je, najpre, ocenio da izvršni sud nije postupao efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku i da bi izvršni poverioci namirili svoja potraživanja. Naime, Opštinski sud u Čačku od 21. avgusta 2006. godine , kad je doneo rešenje kojim se dozvoljava predloženo izvršenje , pa do 19. oktobra 2009. godine, nije preduze o nijednu izvršnu radnju u cilju sprovođenja izvršenja.

Ustavni sud, takođe, nalazi da je za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi, pored pos tupanja redovnih sudova u Čačku, bitno i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije, jer je izvršni dužnik, na osnovu odluke Agencije za privatizaciju broj 10-4453/09-351-1/01 od 8. oktobra 2009. godine, u postupku restrukturiranja.

Dakle, u takvoj situaciji potrebno je preispitati ne samo postupanje sudova pred kojima se vodio postupak po predlogu podnosilaca ustavne žalbe za dozvolu izvršenja, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa tim postupkom, a koje su bile odlučujuće za konačan ishod izvršnog postupka (videti Odluku Ustavnog suda Už-315/2008 od 13. novembra 2008. godine). Naime, Agencija za privatizaciju je 8. oktobra 2009. godine donela odluku o pokretanju postupka restrukturiranja izvršnog dužnika broj 10-4453/09-351-1/01, pa su sudovi, imajući u vidu sadržinu odredbe člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji , doneli rešenje kojim su prekinuli postupak izvršenja zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom. Ustavni sud je u predmetu IUz-98/2009, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji. U obrazloženju ovog rešenja Ustavnog suda, u oceni navoda inicijatora o nesaglasnost i osporenih odredaba Zako na sa članom 32. stav 1. Ustava kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, pored ostalog, navedeno je: da Ustavni sud ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine , to po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restrukturiranje, već je Agencija za privatizaciju morala da pokrene postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizvovane privredne subjekte. Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restrukturiranja i da stoga prestaju da postoje i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud ističe da, iako se odugovlačenje u izvršenju presude ili pak njeno neizvršenje može opravdati u posebnim okolnostima, to ne sme biti tako da ugrožava suštinu prava zajemčenih Ustavom. Takav stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava (videti presudu u predmetu "Immobiliare Saffi protiv Italije ", broj aplikacije 22774/93, stav 74, i presudu u predmetu "Kačapor i drugi protiv Srbije", broj aplikacije 2269/06 od 15. januara 2008. godine, stav 107.). Ustavni sud ocenjuje da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presude u predmet ima "Pini i drugi protiv Rumunije", broj aplikacije 78028/01 i 78029/01 i "Kačapor i drugi protiv Srbije", stav 108). Ustavni sud je ovakav stav već zauzeo u svojoj Odluci Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine.

Polazeći od izloženog, kao i činjenice da podnosioci ustavne žalbe ni nakon šest godina nisu uspeli da namire svoja pot raživanja utvrđena pravnosnažnom presudom, Ustavni sud je zaključio da je podnosiocima ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se vodi pr ed Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34091/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Pored toga, Ustavni sud je ocenio da navedeni propust nadležnih organa da izvrše pravnosnažnu i izvršnu presudu izrečenu u korist podnosilaca ustavne žalbe u periodu od šest godina, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine stečene tom presudom, koje pravo je zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Evropski sud za ljudska prava je u presudama u predmetima Vlahović protiv Srbije od 16. decembra 2008. godine i Kačapor i drugi protiv Srbije od 15. januara 2008. godine izrazio stav da propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Takođe, Ustavni sud je u svojoj Odluci Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine zauzeo stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 6 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpe li podnosi oci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju , a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpe li zbog neažurnog postupanja nadležnih organa . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete, Ustavni sud smatra da podnosioci ustavne žalbe ima ju mogućn ost da svoja potraživanja naplate u izvršnom postupku koji je nakon prekida nastavljen i da zbog toga nema osnova za određivanje naknade materijalne št ete u konkretnom slučaju.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Ustavni sud: Povreda prava na imovinu i razuman rok zbog neizvršenja pravnosnažne presude u postupku restrukturiranja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti