Odbacivanje ustavne žalbe u vezi sa obračunom zatezne kamate

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu privrednog društva protiv presude Privrednog apelacionog suda. Sud nalazi da nisu povređena ustavna prava jer je tuženi, kao savestan sticalac, dužan da plati zateznu kamatu tek od dana prijema preinačujuće revizijske odluke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1386/2011
09.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva "Uni-Global" d.o.o. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 9. juna 2011. godine doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba privrednog društva "Uni-Global" izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž. 8279/10 od 27. januara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo "Uni-Global" d.o.o. iz Beograda izjavilo je 29. marta 2011. godine, preko punomoćnika Miodraga Pavičića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž. 8279/10 od 27. januara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede "ravnopravnosti u položaju svih privrednih subjekata".

U ustavnoj žalbi navedeno je: da bi u slučaju da je podnosilac "bio nesavestan i da nije postupio po pravnosnažnoj presudi ... on bio u situaciji da ... u postupku protivizvršenja ... naplati sveukupan iznos ... uključujući i zateznu kamatu obračunatu počev od prinudne naplate predmetnog iznosa", ali da zbog toga što je on "savesno izvršio isplatu po pravnosnažnoj presudi koja je presudom Vrhovnog suda preinačena, ostvaruje pravo na povraćaj isplaćenog iznosa sa zateznom kamatom koja teče tek od trenutka prijema presude Vrhovnog suda od strane tuženog".

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je pravnosnažnom presudom Trgovinskog suda u Beogradu P. 2883/03 od 8. novembra 2006. godine podnosilac ustavne žalbe obavezan da privrednom društvu "D.O." a.d.o. isplati određeni novčani iznos, uvećan za pripadajuću zateznu kamatu; da je podnosilac ustavne žalbe taj novčani iznos, sa pripadajućom kamatom, bez postupka prinudne naplate, u nekoliko rata platio u periodu od 27. novembra 2008. godine do 6. januara 2009. godine; da je u postupku po reviziji izjavljenoj od strane podnosioca ustavne žalbe, presudom Vrhovnog suda Srbije Prev. 575/08 od 17. februara 2009. godine preinačena presuda Trgovinskog suda u Beogradu P. 2883/03 od 8. novembra 2006. godine, tako što je odbijen zahtev da se podnosilac ustavne žalbe obaveže na isplatu predmetnog iznosa; da je privredno društvo "D.O." a.d.o, nakon što je primilo navedenu revizijsku presudu, podnosiocu ustavne žalbe vratilo primljeni novac u određenom roku.

Podnosilac ustavne žalbe je pred Trgovinskim sudu u Beogradu pokrenuo parnični postupak u kome je tražio da se tuženi "D.O." a.d.o, obaveže na isplatu zatezne kamate na iznos koji je primio, od dana isplate svake pojedinačne rate, do dana vraćanja. Presudom Trgovinskog suda u Beogradu P. 7677/09 od 10. decembra 2009. godine, u pretežnom delu, odbijen je opisani tužbeni zahtev, zbog toga što je taj sud ocenio da je tuženom, kao savesnom sticaocu, prema odredbi člana 214. Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) zatezna kamata na iznos koji je primio na osnovu pravnosnažne presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 2883/03 od 8. novembra 2006. godine, počela da teče tek od dana dostavljanja preinačujuće revizijske odluke.

Odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 7677/09 od 10. decembra 2009. godine, Privredni apelacioni sud je osporenom presudom odbio žalbu, zbog toga što je ocenio da se „poverilac po izvršnoj ispravi kao lice koje koristi svoje zakonsko pravo, ne može smatrati nesavesnim dokle god ima izvršnu ispravu“ i da se odredbe Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) koje regulišu institut protivizvršenja, u toj parnici ne mogu primeniti umesto relevantnih odredbi Zakona o obligacionim odnosima, jer tuženi nije pokretao postupak prinudne naplate pravnosnažno dosuđenog potraživanja, već je tužilac kao dužnik dobrovoljno ispunio svoju obavezu po presudi.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, dok je odredbom člana 84. stav 1. Ustava utvrđeno da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Načelnim odredbama Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) utvrđeno je da je zabranjena zloupotreba prava, odnosno da je zabranjeno vršenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato (član 13.) i da su strane u obligacionom odnosu dužne da izvrše svoju obavezu (član 17. stav 1.).

Relevantnim odredbama Zakona o obligacionim odnosima koje regulišu institut sticanja bez osnova propisano je da će u slučaju kad neki deo imovine jednog lica pređe na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac biti dužan da ga vrati i da obaveza vraćanja nastaje i u slučaju da se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao (član 210. st. 1. i 2.) i da se u slučaju vraćanja novca stečenog bez pravnog osnova mora platiti zatezna kamata, koja, u slučaju nesavesnosti sticaoca teče od dana sticanja, a inače od dana podnošenja zahteva (član 214.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) propisano je da pošto je izvršenje sprovedeno, izvršni dužnik može sudu podneti predlog za protivizvršenje, zahtevajući da mu izvršni poverilac vrati ono što je izvršenjem dobio ako je izvršna isprava pravnosnažno ukinuta, preinačena, poništena ili na drugi način stavljena van snage (član 59. stav 1. tačka 1)) i da će sud, ako je izvršenje sprovedeno radi naplate novčanog potraživanja, na predlog izvršnog dužnika odrediti naplatu zatezne kamate na iznos novčanih sredstava na kojima je izvršenje sprovedeno od dana sprovođenja izvršenja do dana povraćaja sredstava (član 60. stav 5.).

5. Ustavni sud smatra da podnosilac u ustavnoj žalbi nije naveo ustavnopravne razloge koji bi mogli ukazivati da mu je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje, već da izražava svoje subjektivno nezadovoljstvo zbog toga što nije uspeo da, suprotno odredbi člana 214. Zakona o obligacionim odnosima, od tuženog naplati zateznu kamatu za period u kome je tuženi, kao savestan sticalac, držao novac isplaćen od strane tužioca na osnovu pravnosnažne presude.

Podnosilac ustavne žalbe takođe izražava svoje stav da bi za njega finansijski bilo povoljnije da je svojim pasivnim držanjem i zloupotrebom prava primorao „D.O.“ a.d.o. da vodi izvršni postupak, umesto što je „dobrovoljno“ izvršio isplatu na koju je, pod pretnjom prinudnog izvršenja, pravnosnažno obavezan. Podnosilac u ustavnoj žalbi ukazuje na mogućnost da bi, u slučaju da je nesavesno postupao, ipak uspeo da u postupku protivizvršenja, od savesnog sticaoca naplati sporne kamate. Podnosilac smatra da su redovni sudovi, prilikom odlučivanja u parničnom postupku koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe, umesto opštih pravila o sticanju bez osnova, ipak trebalo da primene odredbu stava 5. člana 60. Zakona o izvršnom postupku.

Predlog za protivizvršenje je, po nalaženju Ustavnog suda, po svojoj pravnoj suštini posebna vrsta kondikcijske tužbe, koja se može podneti u slučaju pravno neosnovanog obogaćenja s obzirom na osnov koji je naknadno otpao, u slučaju da su ispunjeni formalni uslovi utvrđeni članom 59. navedenog procesnog zakona. Ratio legis uvođenja instituta protivizvršenja je olakšanje položaja izvršnog dužnika, kako za povraćaj naplaćenog iznosa ne bi morao da vodi posebnu parnicu. Iz navedenog sledi da se odredbe koje regulišu protivizvršenje ne mogu primeniti u parničnom postupku i to na lice koje uopšte nije bilo izvršni dužnik, jer je postupak prinudne naplate pravnosnažno dosuđenog potraživanja izostao zbog dobrovoljnog izmirenja duga prema poveriocu.

Ustavni sud naglašava da prilikom odlučivanja o ustavnoj žalbi ne može ispitivati pravilnost primene materijalnog prava od strane redovnog suda u parničnom postupku, osim ukoliko razlozi ustavne žalbe i dokazi priloženi uz nju ne ukazuju da je zaključivanje parničnog suda bilo očigledno proizvoljno i da je zbog takvog postupanja, u konkretnom slučaju, moglo doći do povrede nekog od Ustavom zajemčenih prava.

Osporenu presudu doneo je zakonom ustanovljen sud, u granicama svoje nadležnosti, nakon postupka sprovedenog u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), primenom merodavne odredbe člana 214. Zakona o obligacionim odnosima, za čiju su primenu dati ustavnopravno prihvatljivi razlozi. Navedena odredba je zasnovana na načelima savesnosti i poštenja i pravne sigurnosti. Ustavni sud posebno naglašava da navedena odredba onemogućava da zatezna kamata teče savesnom sticaocu, tj. licu koje je na osnovu zakona ostvarilo novčano potraživanje (odnosno steklo pravo svojine na novcu) u periodu njegove savesnosti. Okolnost da materijalnopravna odredba člana 60. stav 5. Zakona o izvršnom postupku dopušta drugačije rešenje, ne ukazuje na to da je primena člana 214. Zakona o obligacionim odnosima, u konkretnom slučaju, mogla dovesti do povrede prava podnosioca na pravično suđenje.

U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da je on stavljen u neravnopravan položaj na tržištu, Ustavni sud konstatuje da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali da su osporenom presudom drugi privredni subjekti na bilo koji način favorizovani u odnosu na podnosioca ustavne žalbe.

Kako podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da mu je osporenom presudom povređeno neko ustavno pravo, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za odlučivanje.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe u vezi sa obračunom zatezne kamate

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti