Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko pet godina. Zbog neefikasnosti suda, podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne i materijalne štete u visini glavnog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1388/2010
06.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Vilimonovića iz Lepenca, Brus, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miroslava Vilimonovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu I. 222/07 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Guči I. 222/07 od 15. juna 2007. godine umanjeno za iznos koji je poverilac naplatio u stečajnom postupku . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Vilimonović iz Lepenca, Brus, je 25. februara 2010. godine, preko punomoćnika Bojana Lazarevića, advokata iz Brusa, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede pr ava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinski m sudom u Guči u predmetu I. 222/07.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je podneo predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Guči 15. juna 2007. godine i da do dana podnošenja ustavne žalbe sud nije sproveo izvršenje. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da je postupanjem Opštinskog suda u Guči u predmetu I. 222/07 povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom r oku i naloži Osnovnom sudu u Čačku da sprovede predmetno izvršenje.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 23. decembra 2011. godine istakao zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Guči I. 222/07 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosilac ustavne žalbe je 15. juna 2007. godine podneo Opštinskom sudu u Guči predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Preduzeće za proizvodnju i preradu plastičnih masa i ambalaže „Milan Blagojević - Hemija“ iz Lučana, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Brusu P1. 21/07 od 16. aprila 2007. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, plati na ime duga odgovarajući novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18. novembra 2002. godine pa do isplate, kao i da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka. Predloženo je da se izvršenje sprovede zaplenom sredstava sa računa izvršnog dužnika .

Opštinski sud u Guči je 15. juna 2007. godine doneo rešenje o izvršenju I. 222/07, kojim je usvojio predlog za izvršenje i odredio troškove izvršenja u odgovarajućem novčanom iznosu.

Izvršni poverilac je podneskom od 16. aprila 2008. godine obavestio sud da je nad izvršnim dužnikom, odlukom Agencije za privatizaciju od 28. juna 2007. godine, okončan postupak restrukturiranja, zahtevajući da se postupak izvršenja okonča, tj. da se rešenje o izvršenju od 7. maja 2007. godine dostavi Narodnoj banci Srbije – Odsek za prinudnu naplatu u Kragujevcu .

Izvršni poverilac je podnescima od 4. juna i 22. septembra 2008. godine ponovo zahtevao da sud dostavi rešenje o izvršenju Narodnoj banci Srbije - Odsek za prinudnu naplatu u Kragujevcu, jer je proverom utvrdio da računi izvršnog dužnika nisu u blokadi.

Izvršni poverilac je podnescima od 21. jula i 8. decembra 2009. godine zahtevao da sud naloži izvršnom dužniku da dostavi izjavu o imovini u skladu sa odredbama čl. 92. do 94. Zakona o izvršnom postupku.

Privredni sud u Čačku je 11. aprila 2011. godine doneo rešenje St. 83/11, kojim je otvoren i zaključen stečajni postupak nad stečajnim dužnikom.

Izvršni dužnik je 23. avgusta 2011. godine brisan iz registra privrednih subjekata.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Članom 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 99/11 ) propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da izvršni postupak još uvek nije okončan, jer izvršenje nije sprovedeno, niti je izvršni sud doneo odluku o obustavljanju predmetnog izvršnog postupka, s obzirom na to da je izvršni dužnik prestao da postoji, jer je brisan iz registra privrednih subjekata.

Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju okončanja postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak radi prinudne naplate novčanog potraživanja koje je pravnosnažno utvrđeno pod nosiocu ustavne žalbe otpočeo 15. juna 2007. godine i da još uvek nije formalno okončan. Iz navedenog sledi da do odlučivanja Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi izvršni postupak traje preko pet godina.

Po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe nije doprineo trajanju izvršnog postupka, već je, u cilju ubrzanja postupka, više puta podnosio urgencije kako bi se izvr šenje donetog rešenja i sprovelo.

Nesprovođenje izvršenja u periodu od preko pet godina ima za posledicu da podnosilac ustavne žalbe neće moći da naplati potraživanje koje mu je pravnosnažno utvrđeno, jer je 23. avgusta 2011. godine izvršni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata. Ustavni sud smatra da je tome u velikoj meri doprinelo nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Guči, koje se ogleda u sledećem: da iako je rešenje o izvršenju doneto u zakonom propisanom roku, izvršni sud ga nije dostavio na naplatu N arodnoj banci Srbije iako je podnosilac ustavne žalbe podnescima od 4. juna i 22. septembra 2008. godine urgirao sudu da to učini; da se podnosilac ustavne žalbe podnescima od 21. jula i 8. decembra 2009. godine obraćao sudu zahtevom da naloži izvršnom dužniku da dostavi podatke o pokretnoj i nepokretnoj imovini kako bi poverilac promenio sredstvo izvršenja, ali se sud oglušio i o ove zahteve.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu I. 222/07 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.

Podnosilac ustavne žalbe je istakao zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete u posebnom podnesku koji je dostavljen Ustavnom sudu nakon jedne godine i deset meseci od podnošenja ustavne žalbe. Međutim, Ustavni sud nije odbacio ovaj zahtev kao neblagovremen, imajući u vidu da izvršni postupak još uvek nije obustavljen, a da je podnosilac mogao saznati za postojanje štete i njenu visinu tek nakon okončanja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom u toku 2011. godine.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju , a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu domaćih sudova, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je ocenio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u potpunosti može ostvariti samo ako se usvoji ovaj zahtev podnosioca, odnosno utvrdi pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Guči I. 222/07 od 15. juna 2007. godine, umanjeno g za iznos koji je poverilac naplatio u stečajnom postupku. Ustavni sud najpre konstatuje da se podnosilac u ustavnoj žalbi nije formalno pozvao na povredu prava na imovinu zajemčenog odredbama člana 58. Ustava. Međutim, Ustavni sud ukazuje da propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine koju predstavlja potraživanje utvrđeno tom presudom. Podnosilac ustavne žalbe je pružio dokaze da mu je neizvršenjem pravnosnažne sudske presude pričinjena materijalna šteta, čije postojanje i visina su utvrđeni u ustavnosudskom postupku na osnovu činjenica i okolnosti ovog slučaja. Naime, Ustavni sud još jednom ukazuje da upravo zbog propusta izvršnog suda podnosilac ustavne žalbe neće moći da naplati potraživanje koje mu je pravnosnažno utvrđeno, jer je 23. avgusta 2011. godine izvršni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata. Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede njegovog Ustavom zajemčenog prava, pored utvrđenja prava na naknadu nematerijalne štete , može u potpunosti ostvariti ako se podnosiocu utvrdi i pravo na naknadu pretrpljene materijalne štete. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Guči I. 222/07 od 15. juna 2007. godine umanjeno za iznos koji je poverilac naplatio u stečajnom postupku.

Povodom zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred ovim sudom snose svoje troškove.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti