Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe protiv rešenja o određivanju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o određivanju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi dali ustavnopravno prihvatljive razloge za postojanje osnovane sumnje i pritvorskih osnova zbog opasnosti od uticaja na svedoke i ponavljanja dela.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi V eća, u postupku po ustavnoj žalbi Đ. D . iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. aprila 2021. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Đ. D . izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Kv. 2146/18 od 30. oktobra 2018. godine u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 27. stav 1, člana 30. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje .

O b r a z l o ž e nj e

1. Đ. D . iz Novog Sada podneo je Ustavnom sudu, 4. decembra 201 8. godine, preko punomoćnika M. K , advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja označenog u izreci , zbog povrede prava iz člana 27 . stav 1, člana 30. stav 1, člana 31. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije, kao i načela iz člana 19. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava drugostepena sudsk a odluk a koj om je prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno određen pritvor, zbog postojanja pritvorskih razloga propisanih odredbama člana 211. stav 1. tač. 2 ) i 3 ) Zakonika o krivičnom postupku.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je pravo iz člana 27. stav 1. Ustava povređeno time što je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen bez postojanja pritvorskih razloga. Povredu prava iz člana 30. stav 1. Ustava podnosilac zasniva na tvrdnji da je ostalo nejasno na osnovu čega je sud utvrdio da postoji osnovana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret. U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava podnosilac je naveo da iako je Ustavni sud zauzeo stav da se ovo pravo odnosi na produženje pritvora, ipak smatra da pritvor prema njemu nije sveden na najkraće neophodno vreme. Povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava obrazlaže navodima da osporen o rešenje suštinski ne sadrži obrazloženje. U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 34. stav 3. Ustava podnosilac je istakao da s obzirom na to da mu je kao ranije nekažnjavanom licu pritvor određen po osnovu tačke 3) člana 211. stav 1. ZKP, sud je povredio pretpostavku nevinosti prema njemu.

Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu istaknutih prava, poništi osporeno rešenje, naloži Osnovom sudu u Novom Sadu da donese novu odluku i da mu dosudi iznos od 500.000,00 dinara po osnovu pričinjene nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu :

U vreme podnošenja ustavne žalbe pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Novom Sadu preduzimane su određene istražne radnje zbog postojanja osnovane sumnje da je podnosilac izvršio krivično delo građenje bez građevinske dozvole i krivično delo skidanje i povreda službenog pečata i krivično delo izazivanje opšte opasnosti. Postojanje osnovane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe izvršio krivična dela koja su predmet postupka sud je utvrdio , između ostalog , na osnovu više rešenja i zapisnika o inspekcijskom pregledu Gradske uprave za inspekcijske poslove-Sektor građevinske inspekcije donetih u 2017. i 2018. godini, fotodokumentacije sudske uprave za urbanizam i stambene prostore, izjašnjenja veštaka, zapisnika o saslušanju osumnjičenog i ispitivanju svedoka.

Rešenjem sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Novom Sadu Kpp.D. 155/18 od 27. oktobra 201 8. godine prema podnosiocu ustavne žalbe je određen pritvor, na osnovu odred aba člana 211. stav 1. tač. 2 ) i 3 ) Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP). Obrazlažući svoju odluku, sudija za prethodni postupak je, pored ostalog naveo da iz dokaza koji su do tada bili prikupljeni, a nakon saslušanja osumnjičenog na okolnosti predloga javnog tužioca za određivanje pritvora, utvrdio da postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni izvrši o krivična del a koj a su mu stavljen a na teret. Obrazlažući postojanje pritvorskog ra zloga iz člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP sudija za prethodni postupak je utvrdio da je u predmetnom postupknu nužno ispitati u svojstvu svedoke koje osumnjičeni poznaje, pojedine kao svoje komšije, a pojedine koje zna iz mladosti, te kako sa njima može stupiti lako u kontakt, postoji opravdana opasnost da bi uticanjem na navedene svedoke mogao ometati sprovođenje dokaznog postupka.

U obrazlaganju postojanja pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP u prvostepenom rešenju je navedeno da iako osumnjičeni ranije nije bio osuđivan, sud je ocenio da postojanjem osnovane sumnje da je osumnjičeni vršio građevinske radove iskopom i dogradnjom , odnosno proširenjem podrumski h prostorija, postoji opasnost za rušenje stambenog objekta i bezbednost stanara, što predstavlja osobite okolnosti koje ukazuju da bi osumnjičeni boravkom na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu Kv. 2146/18 od 30. oktobra 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv rešenja o određivanju pritvora istog suda Kpp.D. 155/18 od 27. oktobra 2018. godine.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno da imajući u vidu način i okolnosti izvršenja dela za koja postoji osnovana sumnja da ih je okrivljeni izvršio, kao i upornost koja je iskazana od strane okrivljenog u preduzimanju krivično-pravnih radnji a koja proizlazi iz dokumentacije Građevinske inspekcije, po oceni suda, ovo predstavlja osobite okolnosti koje ukazuju na to da bi okrivljeni boravkom na slobodi u kratkom vremenskom periodu p onovio krivično delo za koje je osnovano sumnjiv.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, kao i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); svako se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da se suština navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 27. stav 1, člana 30. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava temelji na dve tvrdnje: prvoj, da nije postojala osnovana sumnja da je podnosilac učinio krivična dela koja su mu bila st avljena na teret; i drugoj, da nisu postojali pritvorski razlozi iz člana 211. stav 1. tač. 2) i 3) ZKP. Stoga je Ustavni sud povredu prava na koje podnosilac ukazuje cenio sa aspekta sadržine prava na slobodu i prava u vezi sa određivanjem pritvora iz člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava.

Ustavni sud, kao u svojim ranijim odlukama (videti, pored ostalih, Odluku Už-314/2007 od 23. aprila 2009. godine) naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Ustavom je utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega proizlazi da je neophodno kumulativno postojanje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti samo ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka, propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. ZKP. U tački 2) navedenog člana ZKP je propisano da se pritvor protiv nekog lica može odrediti ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače, u tački 3) je propisano da se pritvor protiv nekog lica može odrediti ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti. Dakle, nadležni sud je dužan da utvrdi i obrazloži koje su to osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ometati postupak uticajem na svedoke ili opstrukcijom prikupljanja dokaza, odnosno da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Iz navedenog nesumnjivo proizlazi da sud može odrediti pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o određivanju pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

6. Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je utvrdio da iz dostavljene dokumentacije proizlazi da su sudovi razmotrili sve do tada prikupljene dokaze, na osnovu kojih je podnosilac ustavne žalbe osnovano sumnjiv da je izvršio predmetna krivična dela. S tim u vezi, Ustavni sud podseća da količina činjenica i dokaza koji potkrepljuju osnovanu sumnju predstavlja nešto o čemu nadležni sud vodi računa, a imajući u vidu da je sudu uz krivičnu prijavu dostavljen veliki broj materijalnih dokaza kojima se potkrepljuje sumnja da je podnosilac izvršio krivična dela za koja se tereti, kao i da je sud ocenio da je iskazom osumnjičenog i ispitanih svedoka postojanje odgovarajućeg stepena sumnje potvrđeno, Ustavni sud je ocenio da obrazloženje osporenog rešenja u pogledu postojanja osnovane sumnje, samo po sebi ne deluje proizvoljno . Postojanje osnovane sumnje, kao conditio sine qua non za produženje pritvora, navodima ustavne žalbe jeste pomenuto ali, podnosilac nije naveo nijedan razlog kojim bi osnovano doveo u sumnju postojanje potrebnog stepena sumnje za određivanje pritvora prema njemu.

Ustavni sud je nadalje ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe pritvor određen iz razloga propisan ih odredbama člana 211. tač. 2) i 3) ZKP. Ustavni sud je uvidom u osporena rešenja utvrdio da se zauzeti stav krivičnih sudova izražen kroz osporena rešenja ne može smatrati proizvoljnim postupanjem sudova, s obzirom na to da je u obrazloženju osporenih rešenja navedeno da, pored osnovane sumnje da je osumnjičeni izvršio delo koje mu se stavlja na teret, postoje okolnosti koje ukazuju da će boravkom na slobodi ometati postupak uticanjem na neispitane svedoke, koje poznaje kao svoje komšije, od kojih neke poznaje još iz mladosti, te da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će boravkom na slobodi ponoviti delo, zbog izražene upornosti u izvršenju krivičnih dela, koja proizlazi iz dokumentacije Građevinske inspekcije, t e po oceni Ustavnog suda, osporena rešenja sadrže ustavnopravno prihvatljiva obrazloženja za postojanje oba pritvorska razloga propisana odredbama člana 211. stav 1. tač. 2) i 3 ) ZKP.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja o određivanju pritvora doneta u zakonito sprovedenom postupku, da su zasnovana na zakonom propisanim razlozima zbog kojih se licu protiv koga se vodi krivični postupak može odrediti pritvor, da su sudovi dali ustavnopravno prihvatljiva obrazloženja svih bitnih razloga, zbog čega Sud nalazi da su neosnovani navodi ustavne žalbe kojima se argumentuje povreda označenog prava na slobodu i bezbednost i prava u vezi sa određivanjem pritvora iz člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava .

7. Po oceni Ustavnog suda, neosnovani su navodi ustavne žalbe da su sudovi u osporenim rešenjima izneli tvrdnju da je podnosilac počinio krivično delo zbog kojeg je sudski postupak još uvek u toku, a kojima je obrazložena povreda prava na pretpostavku nevinosti iz člana 34. stav 3. Ustava . Ovo stoga što je Ustavni sud, uvidom u osporeno drugostepeno rešenje, utvrdio da je sud redovnog pravnog leka, obrazlažući postojanje pritvorskog razloga, koristio termine koje je propisao zakonodavac u odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, te ni u jednom delu donetog rešenja nisu iznete tvrdnje da je podnosilac kriv za izvršenje krivičnog dela koj e je predmet krivičnog postupka. Po nalaženju Ustavnog suda, Osnovni sud u Novom Sadu se adekvatno distancirao od izražavanja stavova koji bi ukazivali da sud okrivljenog smatra krivim za krivično delo koj e mu se stavlja na teret pre nego što se njegova krivica eventualno utvrditi pravnosnažnom presudom, pri tome otklanjajući nedostakte u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja, na koje podnosilac ustavne žalbe ukazuje.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 27. stav 1, člana 30. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u prvom delu izreke.

8. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje u odnosu na pravo na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. stav 1. Ustava, čiju povredu podnosilac takođe ističe u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da imajući u vidu da se ustavnom žalbom osporava inicijalno rešenje kojim je pritvor odr eđen, navodi ustavne žalbe se ne mogu dovesti u vezu sa istaknutom povredom prava iz drugog dela člana 31. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka u odnosu na istaknutu povredu prava garantovanog odredbom člana 31. stav 1. Ustava, pa je u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u drugom delu izreke.

9. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe protiv rešenja o određivanju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti