Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko osam godina. Sud je zaključio da je odgovornost na redovnim sudovima. U preostalom delu, koji se odnosi na meritorne presude, žalba je odbačena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-13898/2021
16.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, Maja Popović i dr Milan Rapajić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. K. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba V. K. i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 7076/17, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. K. iz Beograda je 30. septembra 2021. godine, preko punomoćnika M. D, advokata iz Beograda, izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 7076/17 od 7. marta 2018. godine i presude Višeg suda u Beogradu Gž. 12404/18 od 25. juna 2021. godine zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu 7076/17.

Ustavnom žalbom su osporene presude kojima je pravnosnažno obavezan tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, da tužiocu isplati određen iznos s pripadajućom kamatom, po osnovu duga. Podnosilac ustavne žalbe izražava nezadovoljstvo zbog činjenice da sudovi njegov prigovor zastarelosti potraživanja nisu razmatrali, zbog čega mu je povređeno i pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje, te da je pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava „u potpunosti obesmišljeno jer se žalbeni navodi zapravo ignorišu“.

Navodima ustavne žalbe takođe se ukazuje i na povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom parničnom postupku, uz konstataciju da je samo postupak po žalbi trajao tri godine, ali da podnosilac „ne traži naknadu štete“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i podatke na Portalu pravosuđa Srbije - Tok predmeta osnovnih i viših sudova, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pravni prethodnik sada tužioca J. „I.“ Beograd, podneo je 31. maja 2013. godine predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, kojim je tražio da se odredi izvršenje protiv izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi naplate potraživanja, sa zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa.

Zaključkom o izvršenju izvršitelja Ivana Mladenovića iz Beograda I.Ivk. 2119/13 od 20. juna 2013. godine određeno je predloženo izvršenje, pa je obavezan izvršni dužnik da izvršnom poveriocu isplati navedeni iznos, s pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove postupka.

Protiv navedenog zaključka izvršni dužnik je izjavio prigovor, a Drugi osnovni sud u Beogradu je rešenjem IPV (Ivk) 1319/13 od 5. aprila 2017. godine usvojio prigovor, stavio van snage zaključak o izvršenju, te odredio da će se postupak nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga i naložio javnom izvršitelju da, nakon dostave rešenja, spise dostavi parničnom odeljenju Prvog osnovnog suda u Beogradu (u daljem tekstu: Osnovni sud) na dalji postupak.

Prvo ročište pred Osnovnim sudom zakazano za 7. novembar 2017. godine nije održano, dok je nakon narednog ročišta održanog 7. marta 2018. godine, Osnovni sud zaključio glavnu raspravu i istog dana doneo osporenu presudu P. 7076/17, kojom je, u stavu prvom izreke usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, da tužiocu J. „I.“ Beograd, isplati određene iznose sa pripadajućom zateznom kamatom u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude, u stavu drugom izreke ukinuo zaključak o izvršenju I.Ivk. 2119/13 od 20. juna 2013. godine, a u stavu trećem izreke obavezao tuženog da tužiocu naknadi troškove postupka. U obrazloženju osporene prvostepene presude, pored ostalog, je navedeno da je sud cenio istaknuti prigovor zastarelosti utuženog potraživanja i da je našao da isti nije osnovan.

Postupajući po žalbi tuženog, Viši sud u Beogradu je doneo osporenu presudu Gž. 12404/18 od 25. juna 2021. godine kojom je u manjem delu preinačio prvostepenu presudu, a u preostalom odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu, te obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove drugostepenog parničnog postupka. Drugostepena presuda je postala izvršna 16. septembra 2021. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu, pored ostalih ukazuje, utvrđeno je da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući, najpre, navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud konstatuje da je predmetni parnični postupak pokrenut 31. maja 2013. godine podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, a da je okončan 25. juna 2021. godine donošenjem osporene drugostepene presude. Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak ukupno trajao nešto duže od osam godina, što prima facie ukazuje da nije okončan u razumnom roku.

Ipak, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnih sudova, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmet spora nije bio složen.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da je on imao pravni interes da se o tužbenom zahtevu usmerenom protiv njega odluči u razumnom roku.

Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo odugovlačenju postupka.

Dakle, osnovni razlog dugog trajanja parničnog postupka je postupanje sudova koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak okonča efikasno i bez nepotrebnog odugovlačenja. Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. U pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu izreke.

7. Budući da podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud smatra da je donošenje odluke kojom je utvrđena povreda označenog prava, dovoljno da se postigne adekvatno pravično zadovoljenje.

8. Razmatrajući ustavnu žalbu izjavljenu protiv osporenih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 7076/17 od 7. marta 2018. godine i Višeg suda u Beogradu Gž. 12404/18 od 25. juna 2021. godine, Ustavni sud podseća da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je Ustavni sud u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da navodi podnosioca ustavne žalbe, koji se prevashodno odnose na to da sudovi nisu razmatrali njegov prigovor zastarelosti potraživanja, ne odgovaraju činjenicama, to Sud nalazi da se takvi navodi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv osporenih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 7076/17 od 7. marta 2018. godine i Višeg suda u Beogradu Gž. 12404/18 od 25. juna 2021. godine, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

9. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti