Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu utvrđujući povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja od dužnika sa društvenim kapitalom. Utvrđena je i povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog neadekvatne naknade dosuđene od redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-139/2020
09.12.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Su da Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S, N . S . i L . D, svih iz Čačka i M . S . iz sela Vidova, grad Čačak, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. decembra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S, N . S, L . D . i M . S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1090/11 , povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo M. S, N . S, L . D . i M . S . na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 26/17, a po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1090/11 od 10. novembra 2011. godine, umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret sredstava budžeta Republike Srbije - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba M. S, N . S, L. D . i M. S . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Ržg . 403/14 od 24. decembra 2014. godine i rešenjem Višeg suda u Čačku R4 i. 140/14 od 12. novembra 2014. godine povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku, zajemčeno od redbom člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su im po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1090/11 eventualno već isplaćeni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S, N . S . i L . D, sv e iz Čačka i M. S . iz sela Vidova, grad Čačak, su 8. oktobra 2013. godine , preko punomoćnika S. J , advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podnele ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 26. novembra 2013. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1090/11, po predlo gu podnositeljki protiv izvršnog dužnika K. „S.“ AD Čačak , radi naplate potraživanja po osnovu neisplaćenih zarada, utvrđenog pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Čačku P1. 794/2007 od 23. novembra 2009. godine .

U ustavnoj žalbi se predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu navedenih ustavnih prava u osporenom izvršnom postupku i podnositeljkama dosudi naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 4.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, naknadu materijalne štete u visini potraživanja po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1090/11 od 10. novembra 2011. godine, kao i troškove sastava ustavne žalbe u iznosu od 180.000,00 dinara.

2. Ustavni sud je 1. avgusta 2014. godine, saglasno članu 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS, broj 101/13), ustupio ustavnu žalbu redovnom sudu na dalju nadležnost, radi rešavanja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, i o tome obavestio podnositeljke ustavne žalbe.

O povredi prava podnositeljki na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1090/11 je odlučeno rešenjima Višeg suda u Čačku R4 i. 140/14 od 12. novembra 2014. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 403/14 od 24. decembra 2014. godine.

3. Podnositeljke ustavne žalbe su, dopunom ustavne žalbe od 18. februara 2015. godine , osporile rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 403/14 od 24. decembra 2014. godine i rešenje Višeg suda u Čačku R4 i. 140/14 od 12. novembra 2014. godine zbog povrede ustavnog prava na pravično suđenje i predložile da Ustavni sud, pored zahteva za naknadu materijalne štete postavljenog u ustavnoj žalbi od 9. oktobra 2013. godine, sa dopunom od 26. novembra 2013. godine, podnositeljkama dosudi naknadu nematerijalne štete u iznosu od po još 1800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i troškove sastava dopune ustavne žalbe u iznosu od 90.000,00 dinara.

4. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

5. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u dostavljenu dokumentaciju, sajt ove Ministarstva pravde i Agencije za privredne registre i obaveštenje Privrednog suda u Čačku Su VIII 44/21-169 od 25. oktobra 2021. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4i. 140/14 od 12. novembra 2014. godine usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača – ovde podnositeljki ustavne žalbe i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodi pred O snovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1090/11 povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava (stav prvi izreke); naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku (stav drugi izreke) ; određena je primerena naknada za utvrđenu povredu prava na suđenje u razumnom roku podnositeljkama u iznosima od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS na dan isplate i odbijen kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete preko dosuđenog iznosa u iznosima od po 3.900 evra kao neosnovan (st. treći i četvrti izreke) i podnositeljkama dosuđeni troškovi postupka u iznosu od po 3.750,00 dinara (stav peti izreke).

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 403/14 od 24. decembra 2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno rešenje Višeg suda u Čačku R4 i. 140/14 od 12. novembra 2014. godine u četvrtom stavu izreke u odbijajućem delu i odbijen zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Nad izvršnim dužnikom K. „S.“ AD Čačak je rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 26/17 od 26. januara 2018. godine otvoren stečajni postupak, koji je još uvek u toku.

Izvršni postupak pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1090/11 je prekinut rešenjem koje je postalo pravnosnažno 1. marta 2018. godine.

Prema obaveštenju Privrednog suda u Čačku Su VIII 44/21-169 od 25. oktobra 2021. godine, podnositeljke su prijavile svoja potraživanja po osnovu rešenja o izvršenju I. 1090/11 od 10. novembra 2011. godine u navedenom stečajnom postupku, koja su im u tom postupku utvrđena u trećem isplatnom redu i u malom delu isplaćena .

6. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

7. Imajući u vidu napred navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljki ustavne žalbe po osnovu neisplaćene zarade i drugih primanja iz radnog odnosa koja su opredeljena rešenjem o izvršenju i utvrđena u stečajnom postupku, a protiv dužnika K. „S.“ AD Čačak , koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava po dnositeljki na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da podnositeljke ustavne žalbe ima ju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđen ih u stečajnom postupku, koji im nisu isplaćeni (videti Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Čačaku u predmetu St. 26/17 po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1090/11 od 10. novembra 2011. godine , umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

8. Odlučujući o ustavnoj žalbi u delu izjavljenom protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 403/14 od 24. decembra 2014. godine i rešenja Višeg suda u Čačku R4 i. 140/14 od 12. novembra 2014. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljke smatra ju da je v isina primerene naknada koja im je dosuđena osporenim rešenjima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („S lužbeni glasnik RS“, broj 101/13), nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih pritužbi i tvrdnji podnositeljki, a koje se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim/društvenim kapitalom, kao i ocenu Evropskog suda iz odluke Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoje opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca (koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ukazuje da naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku mora biti odgovarajuća, odnosno dovoljna i adekvatna i to shodno okolnostima konkretnog slučaja. U pogledu okolnosti, Ustavni sud konstatuje da su podnositeljke protiv izvršnog dužnika K. „S.“ AD Čačak , vodile izvršni postupak pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1090/11, koji je pravnosnažno prekinut zbog otvaranja stečajnog postupka 1. marta 2018. godine. U momentu donošenja osporenih rešenja Višeg suda u Čačku i Vrhovnog kasacionog suda osporeni izvršni postupak je trajao tri godine, te su sudovi zaključili da postupak ostvarivanja prava nije okončan u okviru razumnog roka trajanja jednog postupka, te da su predlagač ima, ovde podnositeljkama povređena pravo iz člana 32. stava 1. Ustava. Ustavni sud dalje konstatuje da je podnositeljkama osporenim rešenjima dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u visini od po 100 evra u dinarskoj protivvrednost. Ustavni sud primećuje da su sudovi prilikom određivanja visine primerene naknade istakli da ova naknada treba da pruži satisfakciju podnositeljkama, kao i da su vodili računa, ne samo o dužini trajanja postupka u odnosu na koji se traži utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, nego i o značaju dobra koje je povređeno, zbog čega im je zakonodavac i ostavio ovlašćenje da po slobodnoj oceni, a u skladu sa članom 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, procene potrebu određivanja primerene naknade i njenu visinu. Ustavni sud dalje konstatuje da se sudovi u osporenim rešenjima nisu pozivali na praksu Evropskog suda ili Ustavnog suda, niti iz osporenih rešenja proizlazi da je za određivanje visine primerene naknade od značaja bila činjenica da je u pitanju predmet koji se tiče neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudske odluke u kom je dužnik preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Ustavni sud smatra da su sudovi prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete morali imati u vidu vrstu predmeta, tj. da je u pitanju predmet tzv. dugovanja društvenog preduzeća, te da se iznos dosuđene naknade od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti ne može smatrati razumnim, odnosno dovoljnim i adekvatnim, kao i da se visina iznosa ne može opravdati ni diskrecionim ovlašćenjem suda, niti ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji.

Stoga Ustavni sud smatra da primerena naknada koja je osporenim rešenjima dosuđena podnositeljkama zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i d opunama Zakona o uređenju sudova, ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljene povrede prava na suđenje u razumnom roku i da podnositeljke nisu izgubile status „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva ocena Ustavnog suda zasnovana je, pre svega, na prekomernom trajanju celokupnog postupka u kome podnositeljke pokušava ju da ostvare svoje pravo i potpuno namirenje podositeljki, ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji, ranijoj praksi Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i jedinstvenom pristupu Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju osnovani navodi podnositeljki ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustav a, pa je u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i u ovom delu utvrdio da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 403/14 od 24. decembra 2014. godine i rešenjem Višeg suda u Čačku R4 i. 140/14 od 12. novembra 2014. godine podnositeljkama povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

9. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su im po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1090/11 eventualno već isplaćeni. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dos tavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnositeljke ustavne žalbe pretrpe le zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja spornog postupka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, praksu Evropskog suda donetu u odnosu na Srbiju, iz kog razloga je Sud zaklju čio da dosuđeni iznos iz tačke 4. izreke predstavlja adekvatan iznos naknade nematerijalne štete.

S obzirom na to da je podnositeljkama utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava i dosudio naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava osporenim rešenjima , te je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u drugom delu tačke 3. izreke.

10. U pogledu zahteva podnositeljki za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

11. Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti