Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom istražnom postupku. Sud je utvrdio da relevantan rok teče od trenutka obaveštenja o postupku, a ne od podnošenja zahteva za istragu, te da prava podnosioca nisu bila ograničena jer istraga formalno nije pokrenuta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Tomice Delibašića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2009. godine, doneo je

ODLUKU

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Tomice Delibašića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodi pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu Ki. 3525/06.
2. Ne dozvoljava se povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe Tomici Delibašiću u odnosu na radnju izvršenu dostavljanjem poziva podnosiocu ustavne žalbe u svojstvu okrivljenog.
3. Odbacuje se ustavna žalba Tomice Delibašića izjavljena protiv radnje Drugog opštinskog suda u Beogradu - „nezakonitog pozivanja u svojstvu okrivljenog", protiv poziva Drugog opštinskog suda u Beogradu Ki. 3525/06 od 4. septembra 2008. godine i protiv rešenja Drugog opštinskog suda u Beogradu Kv. 874/09 od 2. jula 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Tomica Delibašić iz Beograda je 19. novembra 2008. godine podneo ustavnu žalbu protiv radnje Drugog opštinskog suda u Beogradu - „nezakonitog pozivanja u svojstvu okrivljenog" i akta Drugog opštinskog suda u Beogradu - poziva za saslušanje okrivljenog Ki. 3525/06 od 4. septembra 2008. godine, zbog povrede prava iz člana 23. stav 1, člana 25, člana 32. stav 1, člana 33. stav 1, člana 33. stav 6, čl. 41. i 60. Ustava Republike Srbije. Takođe, podneo je „opreza radi" zahtev za povraćaj u pređašnje stanje, mada smatra da nije propustio da se blagovremeno obrati Ustavnom sudu, jer „iako ustavnu žalbu podnosi protiv akta i radnje pozivanja od strane suda, ne znači da se taj poziv vezuje samo za datum svog nastanka i vreme kada mu je uručen, već se mora uzeti u obzir da taj akt proizvodi dejstvo i traje, u formi drugih akata i radnji...te da i dalje ima status okrivljenog i da je lice protiv koga se vodi istraga skoro dve godine", pa mu je time povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
Podnosilac ustavne žalbe je 12. avgusta 2009. godine dostavio Sudu dopunu ustavne žalbe, u kojoj je ponovio ranije iznete navode i dodao da osporava i rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu Kv. 874/09 od 2. jula 2009. godine.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, saglasno odredbi člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08) zatražio od Drugog opštinskog suda u Beogradu spise predmeta Ki. 3525/06 i odgovor na ustavnu žalbu. Nakon izvršenog uvida u spise predmeta, odgovor Drugog opštinskog suda u Beogradu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Oštećeni kao tužilac - Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge „A" d.o.o. S, podneo je Drugom opštinskom sudu u Beogradu 26. decembra 2006. godine zahtev za sprovođenje istrage protiv podnosioca ustavne žalbe zbog postojanja osnovane sumnje „da je u periodu obavljanja dužnosti predsednika Veća za drugostepeni prekršajni postupak u Ministarstvu finansija Republike Srbije, dana 14. oktobra 2004. godine, u sprovedenom prekršajnom postpku delovao u nameri da drugom pribavi korist, odnosno drugom da nanese štetu donoseći rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije broj PŽC: 73/04 od 14. oktobra 2004. godine", čime bi izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika.
Dana 4. septembra 2008. godine, preko Ministarstva finansija Republike Srbije, podnosiocu ustavne žalbe upućen je poziv za saslušanje u svojstvu osumnjičenog, koji je podnosilac primio 11. septembra 2008. godine i saslušan je pred istražnim sudijom 24. septembra 2008. godine. Istražni sudija je 29. juna 2009. godine izrazio krivičnom vanpretresnom veću Drugog opštinskog suda u Beogradu neslaganje sa zahtevom za sprovođenje istrage oštećenog kao tužioca. Veće je 2. jula 2009. godine donelo osporeno rešenje Kv. 874/09 kojim je odlučeno da nema mesta sprovođenju istrage protiv podnosioca ustavne žalbe. Protiv ovog rešenja bila je dozvoljena žalba Okružnom sudu u Beogradu, ali iz spisa predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu ne prizlazi da je žalba izjavljena.
Drugi opštinski sud u Beogradu je u odgovoru na navode ustavne žalbe, pored ostalog, istakao da je postupajući istražni sudija nakon saslušanja podnosioca ustavne žalbe trebalo da odluči da li će doneti rešenje o sprovođenju istrage ili će izjaviti neslaganje sa zahtevom za sprovođenje istrage, ali da je u međuvremenu raspoređen u krivično odeljenje. Iz ovog razloga su svi njegovi predmeti preraspoređeni i dodeljeni u rad drugim istražnim sudijama. Posebno su istakli da je istražno odeljenje tog suda među najopterećenijim sudskim odeljenjima u Srbiji i da sudije rade u neadekvatnim prostornim uslovima, kao i da je rad suda otežan dodatno „konstantnim anonimnim dojavama o podmetnutim bombama u zgradu Palate pravde". Sledom navedenog, Drugi opštinski sud smatra da je u konkretnom slučaju postupao u granicama objektivnih mogućnosti, a imajući u vidu veliki broj predmeta u radu veća i otežane uslove rada koji svakako utiču na ažurnost postupanja suda.
4. Zakonikom o krivičnom postupku (u daljem tekstu Zakonik), („Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 i 20/09) bilo je propisano: da okrivljeni ima pravo da u najkraćem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno bez odlaganja i da je sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku (član 16. st. 1. i 2.); da se krivični postupak pokreće po zahtevu ovlašćenog tužioca i da je za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti ovlašćeni tužilac javni tužilac, a za krivična dela za koja se goni po privatnoj tužbi ovlašćeni tužilac je privatni tužilac (član 19. stav 1. i 2.); da kad javni tužilac nađe da nema osnova da preduzme gonjenje za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili kad nađe da nema osnova da preduzme gonjenje protiv nekog od prijavljenih saučesnika, dužan je da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga uputi da može sam preduzeti gonjenje, da će ovako postupiti i sud ako je doneo rešenje o obustavi postupka usled odustanka javnog tužioca od gonjenja i da oštećeni ima pravo da preduzme, odnosno nastavi gonjenje u roku od osam dana od kada je primio obaveštenje iz stava 1. ovog člana (član 61. st. 1. i 2.).
Odredbom člana 22. Zakonika bilo je predviđeno da kad je propisano da pokretanje krivičnog postupka ima za posledicu ograničenje određenih prava, ove posledice, ako zakonom nije drugačije određeno, nastupaju stupanjem optužnice na pravnu snagu, a za krivična dela za koja je propisana kao glavna kazna novčana kazna ili zatvor do tri godine od dana kad je donesena osuđujuća presuda, bez obzira da li je postala pravnosnažna.
Članom 221. stav 1. Zakonika bilo je, pored ostalog, propisano da pojedini izrazi upotrebljeni u ovom Zakoniku imaju ovo značenje: osumnjičeni je lice prema kome je pre pokretanja krivičnog postupka nadležni državni organ preduzeo neku radnju zbog postojanja osnova sumnje da je izvršilo krivično delo (tačka 1)).
Relevantne odredbe Zakonika u vezi sa istragom propisuju: da se istraga pokreće protiv određenog lica kad postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo i da će se u istrazi prikupiti dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili obustaviti postupak, dokazi za koje postoji opasnost da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo otežano, kao i drugi dokazi koji mogu biti od koristi za postupak, a čije se izvođenje, s obzirom na okolnosti slučaja, pokazuje celishodnim (član 241. st. 1. i 2.). Članom 243. Zakonika bilo je propisano je: da kad istražni sudija primi zahtev za sprovođenje istrage, razmotriće spise i ako se složi sa zahtevom, doneće rešenje o sprovođenju istrage, koje treba da sadrži podatke navedene u članu 242. stav 3. ovog zakonika, te da će se rešenje dostaviti javnom tužiocu i okrivljenom (stav 1.); da će pre donošenja rešenja istražni sudija saslušati osumnjičenog, osim ako postoji opasnost od odlaganja (stav 2.); da će se u vezi sa pozivanjem, odbranom i saslušanjem osumnjičenog protiv kojeg se zahteva sprovođenje istrage primenjivati odredbe ovog zakonika o pozivanju, odbrani i saslušanju okrivljenog i da će osumnjičenog koji je pozvan po stavu 3. ovog člana poučiti istražni sudija, u smislu člana 89. stav 2. ovog zakonika (stav 4.); da ako se istražni sudija ne složi sa zahtevom javnog tužioca za sprovođenje istrage, zatražiće da o tome odluči veće (član 24. stav 6.), da protiv rešenja veća okrivljeni, javni tužilac i oštećeni imaju pravo žalbe, koja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 7.) i da je u ovom slučaju veće je dužno da donese odluku u roku od 48 časova (stav 9.).
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu utvrđenih činjenica i okolnosti i navedenih odredaba merodavnog prava, Ustavni sud je utvrdio sledeće:
Nesporno je da je 28. decembra 2006. godine preduzeće „A" d.o.o. S. kao supsidijarni tužilac, preduzelo krivično gonjenje podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, a nakon obaveštenja nadležnog javnog tužioca da nije našao osnova da preduzme gonjenje za navedeno delo za koje se inače goni po službenoj dužnosti.
Takođe je nesporno da je podnosilac ustavne žalbe standarni poziv za saslušanje u svojstvu okrivljenog primio 11. septembra 2008. godine i da je pred istražnim sudijom Drugog opštinskog suda u Beogradu saslušan kao osumnjičeni 24. septembra 2008. godine, nakon čega je istražni sudija 29. juna 2009. godine, dakle posle devet meseci od saslušanja podnosioca ustavne žalbe, odnosno, dve godine i devet meseci posle prijema zahteva za sprovođenje istrage u sudu, izrazio neslaganje sa zahtevom za sprovođenje istrage oštećenog kao tužioca krivičnom vanpretresnom veću, koje je 2. jula 2009. godine, rešenjem Kv. 874/09, odlučilo da nema mesta sprovođenju istrage protiv podnosioca ustavne žalbe, protiv kog rešenja je žalba bila dozvoljena.
6. Prilikom donošenja odluke u ovom ustavnosudskom predmetu u vezi sa istaknutom povredom prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pre svega razmatrao pitanje od kog trenutka se u konkretnom krivičnom postupku ima računati početak roka za procenu dužine trajanja postupka.
Kako je Ustavom utvrđeno da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18. stav 3.), Ustavni sud je, sledom navedenog, prilikom ocene ovog pitanja imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu prema kojoj se u krivičnom postupku početak roka za procenu dužine trajanja postupka računa od trenutka kada je neko lice krivično optuženo (predmet Neumeister protiv Austrije, 1968), što ne znači samo onda kada optužnica stupi na pravnu snagu, već se tumači šire. U okviru tog šireg tumačenja, rok počinje da teče, pored ostalog, od podnošenja zahteva za sprovođenje istrage (predmet Ringeisen protiv Austrije, 1971) odnosno od dana dostavljanja poziva optuženom za suđenje, tj. kada lice prvi put sazna da se protiv njega vodi krivični postupak (predmet Mamič br. 2 protiv Slovenije, 2006).
Sledstveno navedenom, Ustavni sud je ocenio da je, u konktretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe saznao za postojanje krivičnog postupka tek dostavljanjem poziva za saslušanje po podnetom zahtevu za sprovođenje istrage oštećenog kao supsidijarnog tužioca. Stoga se početak roka za procenu dužine trajanja postupka u ovom slučaju mora računati od dana dostavljanja poziva podnosiocu za saslušanje, dakle od 11. septembra 2008. godine. Ovo iz razloga što je, s jedne strane, podnosilac ustavne žalbe toga trenutka zvanično obavešten od strane nadležnog suda da je lice protiv koga je podnet zahtev za sprovođenje istrage zbog postojanja sumnje da bi izvršio krivično delo, a s druge strane, jer prethodno, u periodu od podnošenja zahteva 28. decembra 2006. godine do prijema poziva za saslušanje 11. septembra 2008. godine nisu preduzete nikakve radnje od strane nadležnog suda koje bi suštinski uticale na položaj podnosioca ustavne žalbe (predmet Ipsilanti protiv Grčke, 2003.).
7. Imajući u vidu izneto, kao i utvrđene kriterijume za ocenu dužine trajanja postupka (složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe i ponašanje nadležnih državnih ograna, kao i značaj za podnosioca pitanja koje treba da se u predmetu raspravi), Ustavni sud je ocenio da osporeni postupak sadržao izvesnu kompleksnost, ali ne značajnu.
Takođe, Sud uočava da ponašanje podnosioca ustavne žalbe ni na koji način nije doprinelo dužini ovog postupka, i da je podnosilac imao interes da se u što kraćem roku donese odluka povodom podnetog zahteva za sprovođenje istrage, posebno imajući u vidu da je krivično delo koje mu je zahtevom stavljeno na teret, delo koje pripada grupi krivičnih dela protiv službene dužnosti.
U odnosu na ponašanje nadležnog suda, Ustavni sud je utvrdio da je, tokom perioda koji je uzet u obzir, dakle od 11. septembra 2008. godine kada je podnosilac ustavne žalbe primio poziv za saslušanje do 2. jula 2009. godine kada je doneto rešenje da nema mesta sprovođenju istrage protiv podnosioca, prošlo skoro deset meseci. Ustavni sud je posebno imao u vidu neaktivnost Drugog opštinskog suda u Beogradu u trajanju od devet meseci, u periodu od 24. septembra 2008. godine (kada je saslušan podnosilac ustavne žalbe) do 29. juna 2009. godine (kada je istražni sudija izrazio neslaganje sa zahtevom za sprovođenje istrage).
Međutim, iz sadržine citiranih odredaba Zakonika o krivičnom postupku nesporno proizlazi da istraga počinje donošenjem rešenja o sprovođenju istrage, a ne od podnošenja zahteva za sprovođenje istrage. Do donošenja rešenja o sprovođenju istrage lice protiv koga je zahtev podnet nije okrivljeni nego osumnjičeni, jer postoje samo osnovi sumnje a ne i osnovana sumnja da je izvršio krivično delo. Tek se donošenjem rešenja o sprovođenju istrage utvrđuje postojanje osnovane sumnje da je neko lice izvršilo krivično delo. Pokretanje krivičnog postupka ima za posledicu ograničenje određenih prava prema licu protiv koga je taj postupak pokrenut. Ove posledice, ako zakonom nije drugačije određeno, nastupaju stupanjem optužnice na pravnu snagu. Kako u konkretnom slučaju protiv podnosioca ustavne žalbe, u formalno pravnom smislu, krivični postupak nije ni pokrenut, a kako je odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pored ostalog, zajemčeno da svako lice ima pravo da se o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka raspravi u razumnom roku, to tek od momenta donošenja rešenja o sprovođenju istrage ima osnova za pozivanje na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Otuda podnosilac ustavne žalbe nije bio ograničen u svojim ustavnim i zakonskim pravima.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.
Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.
8. Članom 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).
Prema članu 84. Zakona o Ustavnom sudu: ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (stav 1.); licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud će dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu (stav 2.); posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje (stav 3.).
Kako podnosilac ustavne žalbe nije naveo ni jedan razlog za propuštanje roka za izjavljivanje ustavne žalbe, Ustavni sud mu nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje, pa je, na osnovu odredbe člana 84. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.
9. U odnosu na deo ustavne žalbe kojom se osporava radnja „nezakonitog pozivanja u svojstvu okrivljenog", jer je poziv podnosiocu ustavne žalbe dostavljen otvoren preko državnog organa u kome je zaposlen, kao i sam poziv za saslušanje u svojstvu okrivljenog, Ustavni sud je utvrdio da je ova radnja preduzeta 11. septembra 2008. godine. Kako je ustavna žalba izjavljena 19. novembra 2008. godine, dakle po isteku roka od 30 dana od dana preduzimanja radnje, Sud je ocenio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, te je žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
U dopuni ustavne žalbe, podnosilac je osporio i rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu Kv. 874/09 od 2. jula 2009. godine kojim je odlučeno da nema mesta sprovođenju istrage protiv njega za navedeno krivično delo, protiv kog rešenja je bila dozvoljena žalba Okružnom sudu u Beogradu. Kako pre izjavljivanja ustavne žalbe nisu iscrpljena sva pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
Na osnovu iznetog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti