Odluka Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog propusta u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu protiv rešenja privrednih sudova kojima je odbačena tužba za naplatu potraživanja od dužnika u stečaju. Sud je utvrdio da nisu povređena ustavna prava jer podnosilac nije poštovao propisanu proceduru Zakona o stečaju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1390/2011
16.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milisava Kojića iz Brusa, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 16. juna 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milisava Kojića izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Kraljevu P. 1616/10 od 16. decembra 2010. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Pž. 403/11 od 9. februara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milisav Kojić iz Brusa izjavio je 28. marta 2011. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Kraljevu P. 1616/10 od 16. decembra 2010. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Pž. 403/11 od 9. februara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 36. st. 1. i 2. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je pravo podnosioca ustavne žalbe „da raspravlja pred sudom u zakonom predviđenom postupku duboko povređeno“ i da su prvostepeni i drugostepeni sud pristrasno postupali "štiteći dužnika".

Podnosilac je predložio Ustavnom sudu da poništi osporena rešenja.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je podnosilac Privrednom sudu u Kraljevu podneo tužbu protiv preduzeća "K." u stečaju, kojom je traženo da se tuženi obaveže da tužiocu, na ime naknade za pružene advokatske usluge, isplati određeni novčani iznos, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja; da je nad preduzećem "K." stečajni postupak otvoren pre podnošenja tužbe; da je Privredni sud u Kraljevu osporenim rešenjem P. 1616/10 od 16. decembra 2010. godine tu tužbu odbacio, a da je Privredni apelacioni sud osporenim rešenjem Pž. 403/11 od 9. februara 2011. godine odbio žalbu tužioca izjavljenu protiv osporenog prvostepenog rešenja.

Privredni apelacioni sud je osporenim rešenjem, u postupku po žalbi potvrdio osporeno prvostepeno rešenje, zbog toga što tužilac uz tužbu nije priložio dokaze da je, pre podnošenja tužbe, svoje potraživanje prijavio u stečajnom postupku, da mu je potraživanje osporeno i da je upućen da to potraživanje utvrđuje u parnici, i zbog toga što je traženo obavezivanje pravnog lica u stečaju na isplatu novčanog potraživanja, umesto utvrđenja potraživanja.

4. Odredbama Ustava, na koje se podnosilac u ustavnoj žalbi pozvao, svakome se jemči: pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama (član 32. stav 1.); jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima (član 36. stav 1.); pravo na pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Zakonom o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) propisano je: da se potraživanja prema stečajnom dužniku ostvaruju samo u stečajnom postupku (član 80. stav 1.); da poverioci podnose prijave potraživanja pismeno stečajnom sudu (član 111. stav 1.); da posle isteka roka za prijavljivanje potraživanja stečajni sudija dostavlja sve prijave potraživanja stečajnom upravniku, i da stečajni upravnik utvrđuje osnovanost, obim i isplatni red svakog potraživanja i o tome sačinjava listu priznatih i osporenih potraživanja (član 113. st. 1. i 2.); da se konačna lista o svim prijavama potraživanja sačinjava na ispitnom ročištu (član 114. stav 1.).

Članom 116. Zakona o stečaju propisano je: da će stečajni sudija usvojiti konačnu listu na osnovu liste potraživanja koju je sastavio stečajni upravnik i na osnovu izmena unetih na ročištu, i da konačna lista sadrži podatke o svim prijavljenim potraživanjima, o tome ko ih je osporio i u kom iznosu su utvrđena, odnosno osporena, kao i potraživanja o kojima će biti donet zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja (stav 2.); da na osnovu konačne liste iz stava 2. tog člana stečajni sudija donosi zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja (stav 3.); da se zaključak iz stava 3. tog člana dostavlja stečajnom upravniku i svakom stečajnom poveriocu čije je potraživanje osporeno i koji je upućen na parnicu (stav 5.).

Odredbom člana 117. stav 1. Zakona o stečaju propisano je da se poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja, koju može pokrenuti u roku od osam dana od dana prijema zaključka iz člana 116. tog zakona.

5. Ustavni sud smatra da podnosilac u ustavnoj žalbi nije izneo ustavnopravne razloge koji bi mogli da ukazuju na povredu označenih ustavnih prava, već da izražava svoje subjektivno nezadovoljstvo zbog toga što je njegova kondemantorna tužba podneta protiv stečajnog dužnika, pravnosnažno odbačena.

Stečajni postupak odlikuje načelo kolektivne zaštite neprivilegovanih poverilaca. Radi ostvarenja tog načela, odnosno načela zaštite trećih savesnih lica – drugih stečajnih poverilaca i radi zaštite njihove pravne sigurnosti, odredbama Zakona o stečaju propisani su posebni formalni uslovi da bi se mogla podići tužba protiv privrednog društva u stečaju. Procedura prijave potraživanja, upućivanja na parnicu, rok za podnošenje tužbe, kao i obavezno postavljanje deklaratornog, umesto kondemnatornog tužbenog zahteva, nesumnjivo otežava pristup sudu stečajnom poveriocu kome je potraživanje osporeno.

Međutim, ograničenja prava na pristup sudu – kao jednog od elemenata prava na pravično suđenje, utvrđena odredbama Zakona o stečaju, slede legitiman cilj kome su proporcionalna. Ta ograničenja ne osujećuju samu suštinu prava na tužbu, i savesni poverilac, a naročito poverilac koji je po zanimanju advokat, može bez većih teškoća ispuniti sve procesne pretpostavke za vođenje parnice radi utvrđenja osnovanosti potraživanja prema stečajnom dužniku.

S obzirom da je podnosilac ustavne žalbe predmetnu tužbu podneo kao da se radi o solventnom tuženom, a ne o tuženom u odnosu na koga je pokrenut postupak stečaja, te da uz tužbu nije priložio bilo kakve dokaze u pogledu osnova i visine svog potraživanja, ne postoje ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali da je odbacivanjem tužbe protiv stečajnog dužnika podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno pravo na pristup sudu.

Podnosilac ustavne žalbe je istakao da su sudovi tokom postupka koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe pristrasno postupali „štiteći dužnika“. Međutim, podnosilac nije izneo razloge koji bi mogli izazvati razumnu i opravdanu sumnju u nezavisno i nepristrasno postupanje sudova prilikom donošenja osporenih rešenja, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla ispitati povreda prava na suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, kao jednim od elemenata prava na pravično suđenje.

Ustavni sud konstatuje da je u postupku koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe razmotrio sve navede žalbe, zbog čega se navodi ustavne žalbe da je podnosiocu povređeno pravo na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava, ne mogu prihvatiti.

U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na jednaku zaštitu prava, Ustavni sud konstatuje da u ustavnoj žalbi nisu izneti razlozi kojima se ukazuje da su sudovi nejednako postupali i da su postupcima sudova treća lica favorizovana u odnosu na podnosioca ustavne žalbe, a što je neophodna pretpostavka da bi se mogla ispitati povreda prava zajemčenog odredbom člana 36. stav 1. Ustava.

Kako podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da su mu osporenim pojedinačnim aktima povređena označena ustavna prava, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog propusta u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti