Povreda prava na pravno sredstvo zaključkom javnog izvršitelja o obustavi postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je zaključkom javnog izvršitelja o obustavi izvršnog postupka, kojim je uskraćeno pravo na prigovor, povređeno ustavno pravo na pravno sredstvo. Sud je poništio osporeni zaključak, ističući da se o pravima stranaka mora odlučivati aktom protiv kojeg je dozvoljen pravni lek.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-13900/2022
31.10.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. A. iz Zablaće kod Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. oktobra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. A. i utvrđuje da je zaključkom javnog izvršitelja Aleksandre Krdžić iz Čačka II. 739/20 od 17. oktobra 2022. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se zaključak javnog izvršitelja Aleksandre Krdžić iz Čačka II. 739/20 od 17. oktobra 2022. godine.

3. Odbija se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. A. iz Zablaće kod Čačka je, 15. novembra 2022. godine, preko punomoćnika M. P, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv zaključka o obustavi izvršnog postupka javnog izvršitelja Aleksandre Krdžić iz Čačka II. 739/20 od 17. oktobra 2022. godine, zbog prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo, prava na imovinu i prava na naknadu štete, zajemčenih odredbama člana 36, člana 35. stav 2. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava zaključak javnog izvršitelja Aleksandre Krdžić iz Čačka II. 739/20 od 17. oktobra 2022. godine kojim je, u stavu prvom izreke, stavljen van snage zaključak istog javnog izvršitelja II. 739/20 od 24. juna 2020. godine kojim je obustavljen izvršni postupak u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 2061/14, dok je, u stavu drugom izreke, ponovo obustavljen isti izvršni postupak u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 2061/14.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je osporeni zaključak javnog izvršitelja nezakonit i neustavan i kao takAv neodrživ u pravnom poretku.

Podnosilac ustavne žalbe predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeni zaključak javnog izvršitelja i utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete ili samo da utvrdi pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac S. A, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 16. septembra 2014. godine predlog za izvršenje, na osnovu izvršne isprave – sudskog poravnanja, Osnovnom sudu u Čačku protiv izvršnog dužnika „S.“ a.d. Čačak, radi namirenja potraživanja. Podnositeljka ustavne žalbe je ponovo podnela predlog za izvršenje 6. februara 2017. godine na osnovu iste izvršne isprave protiv istog izvršnog dužnika, a koji predlog je spojen predmetu I. 2061/14. Osnovni sud u Čačku je doneo rešenje I. 2061/14 od 13. aprila 2018. godine kojim je dozvolio predloženo izvršenje.

Predmet je I. 2061/14 je 2020. godine dostavljen na sprovođenje javnom izvršitelju Aleksandre Krdžić iz Čačka. Predmet kod javnog izvršitelja je formiran pod brojem II. 739/20.

Javni izvršitelj Aleksandra Krdžić iz Čačka je zaključkom II. 739/20 od 24. juna 2020. godine obustavila sprovođenje izvršenja koje je određeno rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 2061/14 od 13. aprila 2018. godine. U pouci o pravnom leku sadržanom u navedenom zaključku je utvrđeno da da se protiv ovog zaključka može izjaviti prigovor Osnovnom sudu u Čačku, a preko javnog izvršitelja.

Punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe je 29. avgusta 2022. godine podneo podnesak sa prigovorom protiv navedenog zaključka javnog izvršitelja od 24. juna 2020. godine.

Javni izvršitelj Aleksandra Krdžić iz Čačka je osporenim zaključkom II. 739/20 od 17. oktobra 2022. godine, u stavu prvom izreke, stavila van snage svoj zaključak II. 739/20 od 24. juna 2020. godine (o obustavi izvršenja), dok je, u stavu drugom izreke, ponovo obustavila izvršenja koje je određeno rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 2061/14 od 13. aprila 2018. godine. U pouci o pravnom leku sadržanom u navedenom zaključku je utvrđeno da protiv zaključka nije dozvoljen prigovor.

4. Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbom člana 545. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 (autentično tumačenje), 113/17 (autentično tumačenje), 54/19 i 9/20 (autentično tumačenje)), koji je počeo da se primenjuje od 1. jula 2016. godine, propisano je da se izvršni postupci i postupci obezbeđenja koji su počeli pre stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 - dr. zakon, 109/13 - US, 55/14 i 139/14).

Odredbom člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 - dr. zakon, 109/13 - US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao od 17. septembra 2011. godine, bilo je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Odredbama navedenog zakona bilo je propisano: da se odluke u izvršnom postupku donose u obliku rešenja ili zaključka (član 36. stav 1.); da se rešenjem o izvršenju dozvoljava izvršenje na imovini izvršnog dužnika, pod uslovima i obimu određenim ovim zakonom (član 36. stav 2.); da se zaključkom suda određuje sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom (član 36. stav 3.); da se zaključkom izvršitelja, pored slučajeva iz stava 3. ovog člana, odlučuje i u drugim slučajevima kada je to ovim zakonom propisano (član 36. stav 4.); da se protiv rešenja može izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (39. stav 2.); da protiv zaključka nije dozvoljen pravni lek, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 39. stav 7.); da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (član 75.); da će se odlukom o obustavi izvršenja ukinuti i sprovedene izvršne radnje, ako se tim ne dira u stečena prava trećih lica (član 76. stav 5.).

5. Ustavnom žalbom se osporava zaključak javnog izvršitelja Aleksandre Krdžić iz Čačka II. 739/20 od 17. oktobra 2022. godine kojim je, u stavu prvom izreke, stavljen van snage zaključak istog javnog izvršitelja II. 739/20 od 24. juna 2020. godine kojim je obustavljen izvršni postupak u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 2061/14, dok je, u stavu drugom izreke, ponovo obustavljen isti izvršni postupak u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 2061/14. U pouci o pravnom leku sadržanom u navedenom zaključku je utvrđeno da protiv zaključka nije dozvoljen prigovor.

Ustavni sud zatim ukazuje da nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga u ustavnoj žalbi, nadležan da ceni povredu ustavnih prava i sa stanovišta primene materijalnog, odnosno procesnog prava.

Primenjujući napred navedeno na konkretni slučaj, Ustavni sud konstatuje da postoji ustavljena praksa Suda kada je u pitanju akt-rešenje kojim je obustavljen izvršni postupak u smislu Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, da je protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka uvek dozvoljen prigovor. U konkretnom slučaju, međutim, osporen je zaključak javnog izvršitelja o obustavi izvršnog postupka (stav drugi izreke) koji je, takođe, donet, u smislu Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine.

Kada je reč o tome da je zaključak o obustavi izvršenja doneo javni izvršitelj, Ustavni sud ukazuje da za zaštitu garancija prava na pravično suđenje nije od značaja da li se postupak u kome se rešava o građanskim pravima i obavezama sprovodi pred sudom ili drugim telima kojima su poverena javna ovlašćenja (videti Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, objavljenu na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs). Javni izvršitelji jesu lica kojima je povereno javno ovlašćenje. Pojam sud u praksi Evropskog suda za ljudska prava ima autonomno značenje i nužno ne zahteva da lica i tela koja vode postupak formalno pripadaju sudskoj vlasti, već da ispunjavaju garancije propisane članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava, Benthem protiv Holandije, broj predstavke 8848/80, od 23. oktobra 1985. godine, st. 43.).

Zatim, kada je reč tome da je osporeni akt javnog izvršitelja kojim je obustavljeno izvršenje donet u formi zaključka, a ne rešenja, Ustavni sud najpre ukazuje da u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine nije bila definisana forma akta kojim se izvršni postupak obustavlja, ali je Ustavni sud zauzeo pravni stav da se odluka o obustavljanju izvršnog postupka ne može doneti u formi zaključka, već u formi rešenja, te da u toj situaciji ima mesta shodnoj primeni odredaba Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), i to odredbe člana 399. stav 1. kojom je propisano da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba ako zakonom nije drugačije propisano, što je u izvršnom postupku značilo izjavljivanje prigovora protiv rešenja suda o obustavi postupka. Kada su u pitanju javni izvršitelji, Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine je izričito propisivao da javni izvršitelji mogu donositi akte samo u formi zaključka (član 36. st. 3. i 4.), a prema opštoj odredbi zakona protiv zaključka nije bio dozvoljen pravni lek, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 39. stav 7.), a zaključak javnog izvršitelja o obustavi izvršenja nije spadao u zakonsku kategoriju akta koji se mogao pobijati pravnim lekom.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud nalazi da se članom 32. stav 1. Ustava jemči pravo na pravično suđenje u postupcima u kojima se odlučuje o građanskim pravima i obavezama. U kontekstu iznetog, Ustavni sud podseća na praksu Evropskog suda za ljudska prava po pitanju ispunjenosti uslova za primenu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, prema kojoj ishod postupka mora biti odlučujući za privatna prava i obaveze (videti presudu Tre Traktörer Aktiebolag protiv Švedske, broj predstavke 10873/84, od 7. jula 1989. godine, stav 41.). Dakle, za primenu garancija prava na pravično suđenje od značaja je da li se osporenim aktom odlučuje o podnosiočevim građanskim pravima i obavezama, a ne u kojoj formi se akt donosi. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da je sam Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine napravio razliku između zaključka kojim se određuje sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom (član 36. stav 3.) i zaključka izvršitelja kojim se odlučuje i u drugim slučajevima kada je to ovim zakonom propisano (član 36. stav 4.). Ustavni sud ocenjuje da je obustava jedan od načina okončanja izvršnog postupka, te da se stoga obustavljanjem izvršnog postupka konačno odlučuje o pravu poverioca da namiri potraživanje u situaciji kada namirenje iz nekog od zakonom predviđenih razloga nije moguće, odnosno ne sprovodi se neka izvršna radnja ili upravljanja postupkom. Dakle, osporeni zaključak javnog izvršitelja o obustavi izvršnog postupka predstavlja akt kojim se odlučivalo o građanskim pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe, kao izvršnog poverioca u postupku.

S obzirom na pravo stranke koje se jemči članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud nalazi da kada se aktom u izvršnom postupku odlučuje o pravima i obavezama stranaka, kao u konkretnom slučaju, one imaju pravo na pravno sredstvo-prigovor, te je i podnositeljki ustavne žalbe, kao izvršnom poveriocu, pripadalo pravo da protiv osporenog zaključka javnog izvršitelja kojim je obustavljen izvršni postupak izjavi prigovor veću prvostepenog suda.

Navedeni pravni stav Ustavnog suda dolazi do izražaja i zbog odredbe samostalnog člana 166. (stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 54/19), čija primena je počela 1. januara 2020. godine na sve izvršne postupku koji su u toku, a kojim je propisano da izvršni postupci u kojima izvršenje sprovodi sud, a za čije sprovođenje je po odredbama ovog zakona isključivo nadležan javni izvršitelj, nastaviće se pred javnim izvršiteljem. Znači, izvršni predmeti koji su se nalaze u sudovima, a za čije sprovođenje je bio isključivo nadležan javni izvršitelj, prelazili su na sprovođenje kod javnih izvršitelja, počev od 1. januara 2020. godine (a nadležnost izvršitelja za sprovođenje izvršenja je pravilo). s tim što se na izvršne postupke koji su započeli po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine i dalje primenjuju odredbe tog zakona.

6. Polazeći od izloženog, a saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim zaključkom javnog izvršitelja Aleksandre Krdžić iz Čačka II. 739/20 od 17. oktobra 2022. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem zaključka javnog izvršitelja Aleksandre Krdžić iz Čačka II. 739/20 od 17. oktobra 2022. godine. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Radi zaštite prava podnositeljke na pravno sredstvo, potrebno je da sud postupi po podnesku-prigovoru podnositeljke ustavne žalbe od 29. avgusta 2022. godine podnetom protiv zaključka o obustavi izvršnog postupka javnog izvršitelja Aleksandre Krdžić iz Čačka II. 739/20 od 24. juna 2020. godine.

7. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je samo utvrđenje povrede prava na pravno sredstvo i poništaj osporenog zaključka adekvatna satisfakcija, te je odbio zahtev na naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke, saglasno članu 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

8. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravno sredstvo i odredio otklanjanje štetnih posledica, to nije posebno razmatrao istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava, prava na imovinu i prava na naknadu štete, zajemčenih odredbama člana 36. stav 1, člana 35. stav 2. i člana 58. stav 1. Ustava.

9. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravno sredstvo zaključkom javnog izvršitelja o obustavi postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti