Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku. Postupak, pokrenut 2008. godine, okončan je tek krajem 2011. zbog neefikasnog postupanja nadležnih sudova, što predstavlja nerazumno dugo trajanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik S uda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije: Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jugoslava Gmijovića iz Lepenca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Jugoslava Gmijovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu I. 11/08, a zatim pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1478/11, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jugoslav Gmijović iz Lepenca je 25. februara 2010. godine preko punomoćnika Bojana Lazarevića, advokata iz Brusa podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu I. 11/08.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je Opštinski sud u Guči rešenjem I. 11/08 od 22. januara 2008. godine odredio pred loženo izvršenje podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca; da od donošenja rešenja o izvršenju izvršni sud nije preduzeo nijednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja i pored njegovih brojnih urgencija; da mu je takvim postupanjem Opštinskog suda u Guči, a zatim Osnovnog suda u Čačku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravo iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Zahtevao je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i "naredi" Osnovnom sudu u Čačku da sprovede predmetno izvršenje. Naknadu štete nije tražio.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07, 99/11 i 18/13-US ) je po sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku , uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku I.1478/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Guči I. 11/08) utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac 22. januara 2008. godine podneo Opštinskom sudu u Guči predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Preduzeća "Milan Blagojević – Hemija" iz Lučana , radi isplate, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Brusu P1. 105/07 od 29. novembra 2007. godine. Rešenjem Opštinskog suda u Guči I. 11/08 od 22. januara 2008. godine dozvoljeno je predloženo izvršenje. Podnosilac je Opštinskom sudu u Guči podnosio više urgencija za ubrzanje postupka izvršenja a d ostavio je i odluku Agencije za privatizaciju R. 49/07 od 29. juna 2007. godine na osnovu koje je nad izvršnim dužnikom okončan postupak restrukturiranja 28. juna 2007. godine. Dalje, izvršni poverilac je 21. jula 2009. godine obavestio Opštinski sud u Guči da njegovo potraživanje nije naplaćeno jer je račun izvršnog dužnik a u blokadi, te da namerava da kao sredstvo izvršenja predloži pokretne i nepokretne stvari dužnika koje mu nisu poznate i predl ožio je sudu da naloži izvršnom dužniku da dostavi izjavu o imovini.

Uspostavljanjem nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini, predmet je dobio broj I. 1478/11 i u nadležnosti je Osnovnog suda u Čačku.

Posle podnošenja ustavne žalbe, uvidom u spise predmeta je utvrđeno da je rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 1478/11 od 6. oktobra 2011. godine naloženo izvršnom dužniku da u roku od pet dana od dana prijema rešenja pristupi u sud radi davanja izjave o imovini na zapisnik pred sudijom ili da u istom roku dostavi sudu izjavu o imovini. Zakonski zastupnik izvršnog dužnika je pristupio u sud 20. oktobra 2011. godine i na zapisnik je izjavio da izvršni dužnik ne poseduje imovinu koja bi mogla biti predmet izvršenja.

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 1478/2011 od 20. oktobra 2011. godine upisan je izvršni dužnik u knjigu izvršnih dužnika Osnovnog suda u Čačku pod rednim brojem 27 za 2011. godinu.

Izvršni poverilac je 28. oktobra 2011. godine primio rešenje o upisu u knjigu izvršnih dužnika, kao i izjavu o imovini koju je dužnik dao na zapisnik 20. oktobra 2011. godine i s obzirom na to da nije predložio sredstva i predmete izvršenja u propisanom roku, rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 1478/11 od 24. novembra 2011. godine obustavljen je postupak izvršenja I. 1478/11 i ukinute su sve sprovedene radnje.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. važećeg Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan. Odredbama člana 57. st. 4. i 5. tog Zakona propisano je da je izvršni poverilac dužan da u roku od pet radnih dana od dana dobijanja izjave o imovini predloži sredstva i predmet izvršenja, a ukoliko izvršni poverilac ne predloži predmet i sredstva izvršenja u propisanom roku, izvršenje se obustavlja.

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuju osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka.

6. Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka utvrđeno je da je navedeni izvršni postupak okončan obustavom postupka izvršenja posle skoro četiri godine.

Naime, od donošenja rešenja o izvršenju 22. januara 2008. godine do oktobra 2011. godine kada je nadležni sud naložio izvršnom dužniku davanje izjave o imovini, dakle, skoro četiri godine , izvršni sud i pored više urgencija podnosioca kao izvršnog poverioca nije preduzeo nijednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja. Dakle, izvršni postupak je okončan rešenjem o obustavi izvršenja, u smislu člana 57. st. 4. i 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, posle skoro četiri godine, što je nerazumno dugo trajanje postupka koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupa hitno, Ustavni sud nalazi da Opštinski sud u Guči, a zatim Osnovni sud u Čačku nisu postupali efikasno i u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se osporeni izvršni postupak, koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera , okončao u najkraćem roku. Osnovni razlog prekomernog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje nadležnih sudova i njihovo nepostupanje u rokovima propisanim zakonom.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u navedenom izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe imao materijalni značaj, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi izmirenja novčanog potraživanja poverioca prema izvršnom dužniku.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da su raniji Opštinski sud u Guči, a zatim i Osnovni sud u Čačku odgovorni što je predmetni izvršni postupak nepravdano dugo trajao, te da je navedenim postupanjem tih sudova podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , u izvršnom postupku koji se u predmetu I. 11/08 vodio pred Opštinskim sudom u Guči, a zatim pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1478/11.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, krećući se u granicama ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

U vezi navoda podnosioca o povredi prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud ukazuje da se navedeni član sadržinski ne razlikuje od člana 32. stav 1. Ustava, te je povredu navedenog prava i cenio u odnosu na odredbe Ustava .

8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević