Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja žalbu zbog nesprovođenja izvršenja u razumnom roku. Zbog neefikasnosti izvršnog suda, dužnik je prestao da postoji, čime je naplata onemogućena. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, i dosuđena naknada materijalne i nematerijalne štete.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-1392/2010
13.06.2012.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Nikolića iz Brusa, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. juna 2012. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Gorana Nikolića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu I. 179/07 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Guči I. 179/07. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.
3. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku - Sudska jedinica u Guči da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.
O b r a z l o ž e nj e
1. Goran Nikolić iz Brusa je 25. februara 2010. godine, preko punomoćnika Bojana Lazarevića, advokata iz Brusa, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu I. 179/07. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da je postupanjem Opštinskog suda u Guči u predmetu I. 179/07 povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku, naloži Osnovnom sudu u Čačku da sprovede predmetno izvršenje i odluku o usvajanju ustavne žalbe objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije". Podnosilac je naknadnim podneskom od 23. decembra 2011. godine istakao zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Brusu P1. 16/07, spise predmeta Osnovnog suda u Čačku - Sudska jedinica u Guči I. 1780/11 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Podnosilac ustavne žalbe je 8. marta 2007. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Brusu protiv tuženog Preduzeća za proizvodnju i preradu plastičnih masa i ambalaže "Milan Blagojević - Hemija" iz Lučana, zbog duga. Presudom zbog propuštanja Opštinskog suda u Brusu P1. 16/07 od 5. aprila 2007. godine obavezan je tuženi da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, na ime razlike zarade, isplati iznos od 176.707,74 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18. novembra 2002. godine do isplate i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.
Podnosilac ustavne žalbe je 18. maja 2007. godine podneo Opštinskom sudu u Guči predlog za izvršenje, na osnovu navedene izvršne presude. Opštinski sud u Guči je istog dana doneo rešenje o izvršenju I. 179/07, kojim je određeno izvršenje protiv izvršnog dužnika – Preduzeće za proizvodnju i preradu plastičnih masa i ambalaže "Milan Blagojević - Hemija" iz Lučana, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i to zaplenom sredstava sa računa izvršnog dužnika. Predmetno rešenje je 26. septembra 2008. godine dostavljeno Narodnoj banci Srbije - Odseku za prinudnu naplatu u Kragujevcu.
Agencija za privatizaciju je odlukom o restrukturiranju broj R-04/03-OD od 14. marta 2003. godine pokrenula postupak restrukturiranja subjekta privatizacije -Preduzeća za proizvodnju i preradu plastičnih masa i ambalaže "Milan Blagojević - Hemija" iz Lučana. S obzirom na to da je kapital subjekta privatizacije prodat na javnoj licitaciji 18. aprila 2007. godine, Agencija za privatizaciju je 28. juna 2007. godine donela odluku o okončanju postupka restrukturiranja subjekta privatizacije. Rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 83/11 od 11. aprila 2011. godine otvoren je i zaključen stečajni postupak nad stečajnim dužnikom.
Izvršni dužnik je 23. avgusta 2011. godine brisan iz registra privrednih subjekata.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.
Članom 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", broj 31/2011) propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da izvršni postupak još uvek nije okončan, jer izvršenje nije sprovedeno, niti je izvršni sud doneo odluku o obustavljanju predmetnog izvršnog postupka, s obzirom na to da je izvršni dužnik prestao da postoji jer je brisan iz registra privrednih subjekata.
Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju okončanja postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.
Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak radi prinudne naplate novčanog potraživanja koje je pravnosnažno dosuđeno podnosiocu ustavne žalbe otpočeo 18. maja 2007. godine i da još uvek nije formalno okončan. Iz navedenog sledi da do odlučivanja Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi izvršni postupak traje preko četiri godine.
Po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe nije doprineo trajanju izvršnog postupka, već je, u cilju ubrzanja postupka, više puta podnosio urgencije i pritužbe na rad suda kako bi se izvršenje donetog rešenja i sprovelo. Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 4. juna 2008. godine ukazao izvršnom sudu da je proverom izvršenom 2. juna 2008. godine utvrdio da računi izvršnog dužnika nisu u blokadi, a podnescima od 21. jula i 8. decembra 2009. godine predložio je izvršnom sudu da naloži izvršnom dužniku da dostavi podatke o pokretnoj i nepokretnoj imovini koju poseduje, kako bi predložio promenu sredstva izvršenja.
Nesprovođenje izvršenja u periodu od preko četiri godine ima za posledicu da podnosilac ustavne žalbe neće moći da naplati potraživanje koje mu je pravnosnažno dosuđeno, jer je 23. avgusta 2011. godine izvršni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata. Ustavni sud smatra da je tome u velikoj meri doprinelo nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Guči, koje se ogleda u sledećem: da iako je rešenje o izvršenju doneto u zakonom propisanom roku, izvršni sud ga je dostavio na naplatu Narodnoj banci tek posle 16 meseci, 26. septembra 2008. godine; da je rešenje o izvršenju poslato Narodnoj banci u toku maja 2007. godine, izvršenje bi verovatno bilo sprovedeno, s obzirom na to da je 28. juna 2007. godine okončan postupak restrukturiranja izvršnog dužnika i izvršena njegova privatizacija prodajom na javnoj licitaciji; podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 4. juna 2008. godine obavestio izvršni sud da račun izvršnog dužnika nije u blokadi, ali ni to nije podstaklo sud da rešenje o izvršenju dostavi Narodnoj banci radi naplate potraživanja; u toku 2009. godine izvršni poverilac se dva puta obraćao sudu zahtevom da naloži izvršnom dužniku da dostavi podatke o pokretnoj i nepokretnoj imovini kako bi poverilac promenio sredstvo izvršenja, ali se sud oglušio o ove zahteve.
Saglasno izloženom, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu I. 179/07. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, odlučivši kao u tački 1. izreke.
Imajući u vidu da je izvršni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata, a da izvršni sud, saglasno odredbama člana 76. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, nije doneo rešenje o obustavi predmetnog izvršnog postupka, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku - Sudska jedinica u Guči da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.
6. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.
Podnosilac ustavne žalbe je zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete istakao u posebnom podnesku koji je dostavljen Ustavnom sudu skoro dve godine nakon podnošenja ustavne žalbe. Međutim, Ustavni sud nije odbacio ovaj zahtev kao neblagovremen, imajući u vidu da izvršni postupak još uvek nije obustavljen, a da je podnosilac mogao saznati za postojanje štete i njenu visinu tek nakon okončanja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom u toku 2011. godine.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.
Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu domaćih sudova, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.
U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je ocenio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u potpunosti može ostvariti samo ako se usvoji ovaj zahtev podnosioca, odnosno utvrdi pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Guči I. 179/07. Ustavni sud najpre konstatuje da se podnosilac u ustavnoj žalbi nije formalno pozvao na povredu prava na imovinu zajemčenog odredbama člana 58. Ustava. Međutim, Ustavni sud ukazuje da propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine koju predstavlja potraživanje utvrđeno tom presudom. Podnosilac ustavne žalbe je pružio dokaze da mu je neizvršenjem pravnosnažne sudske presude pričinjena materijalna šteta, čije postojanje i visina su utvrđeni u ustavnosudskom postupku na osnovu činjenica i okolnosti ovog slučaja. Naime, Ustavni sud još jednom ukazuje da upravo zbog propusta izvršnog suda podnosilac ustavne žalbe neće moći da naplati potraživanje koje mu je pravnosnažno dosuđeno, a koje proističe iz radnog odnosa, jer je 23. avgusta 2011. godine izvršni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata. Opštinski sud u Guči je rešenje o izvršenju dostavio na naplatu Narodnoj banci tek posle 16 meseci od donošenja, a da je rešenje o izvršenju poslato Narodnoj banci u toku maja 2007. godine, izvršenje bi verovatno bilo sprovedeno, s obzirom na to da je 28. juna 2007. godine okončan postupak restrukturiranja izvršnog dužnika i izvršena njegova privatizacija prodajom na javnoj licitaciji. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu i druge propuste izvršnog suda u postupku izvršenja, Ustavni sud nalazi da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede njegovog Ustavom zajemčenog prava, pored utvrđenja prava na naknadu nematerijalne štete , može u potpunosti ostvariti ako se podnosiocu utvrdi i pravo na naknadu pretrpljene materijalne štete. Imajući u vidu navedeno , Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Guči I. 179/07.
Povodom zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred ovim sudom snose svoje troškove.
7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević