Utvrđena povreda prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete naslednicima

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Naslednicama je u parničnom postupku dosuđena neadekvatno niska naknada štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, čime je povređeno njihovo pravo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-13925/2022
17.04.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama B. P.(1) i D. P, obe iz Kovilja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. P.(1) i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž. rr 226/22 od 20. oktobra 2022. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Usvaja se ustavna žalba D. P. i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž. rr 199/22 od 13. oktobra 2022. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

3. Utvrđuje se pravo B. P. i D. P. na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presuda Višeg suda u Novom Sadu Gž. rr 226/22 od 20. oktobra 2022. godine i Gž. rr 199/22 od 13. oktobra 2022. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljkama ustavnih žalbi eventualno isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 83/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Odbacuju se zahtevi podnositeljki ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. P.(1) iz Kovilja je 14. novembra 2022. godine, preko punomoćnika R. P, advokata iz Novog Sada, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž. rr 226/22 od 20. oktobra 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Predmet je zaveden pod brojem Už-13925/2022.

D. P. iz Kovilja je 14. decembra 2022. godine, preko istog punomoćnika, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž. rr 199/22 od 13. oktobra 2022. godine, pozivajući se povredu istih ustavnih prava. Predmet je zaveden pod brojem Už-15459/2022.

U ustavnim žalbama je, pored ostalog, navedeno: da je osporenim drugostepenim presudama svakoj podnositeljki dosuđeno 300 evra na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede njihovog prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 83/10, dok su odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi podnositeljki preko dosuđenih iznosa; da su dosuđeni iznosi na ime novčanog obeštećenja suprotni praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

Imajući u vidu da su ustavnim žalbama osporene presude kojima je podnositeljkama kao naslednicama sada pok. B. P.(2) dosuđena naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 83/10, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama čl. 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio postupak po ovim ustavnim žalbama i odredio da se predmet dalje vodi pod brojem Už-13925/2022.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Rešenjima Privrednog suda u Novom Sadu R4. St 381/21 od 11. maja 2021. godine R4. St 407/21 od 11. maja 2021. godine usvojeni su prigovori predlagača, ovde podnositeljki ustavnih žalbi, pa je utvrđeno da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred istim sudom u predmetu St. 83/10, a u kome je njihov pravni prethodnik B. P.(2) prijavio potraživanja iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, koja su mu u tom postupku i utvrđena.

Podnositeljke ustavnih žalbi su na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju stupile u predmetni stečajni postupak, na mesto svog pravnog prethodnika.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu Prr. 47/22 od 6. jula 2022. godine godine je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje B. P.(1), ovde podnositeljke ustavne žalbe, pa je obavezana tužena Republika Srbija da joj na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku, isplati iznos od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, dok je tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa od 3.000 evra odbijen kao neosnovan.

Odlučujući o žalbi tužene, Viši sud u Novom Sadu je osporenom presudom Gž rr. 226/22 od 20. oktobra 2022. godine preinačio prvostepenu presudu tako što je tužilji dosudio 300 evra na ime novčanog obeštećenja, dok je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu Prr. 46/22 od 20. juna 2022. godine godine je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje D. P, ovde podnositeljke ustavne žalbe, pa je obavezana tužena Republika Srbija da joj na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku, isplati iznos od 700 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, dok je tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa od 3.000 evra odbijen kao neosnovan.

Odlučujući o žalbi tužene, Viši sud u Novom Sadu je osporenom presudom Gž rr. 199/22 od 13. oktobra 2022. godine preinačio prvostepenu presudu tako što je tužilji dosudio 300 evra na ime novčanog obeštećenja, dok je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa.

U obrazloženju osporenih presuda je navedeno da se prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete može ceniti samo period trajanja stečajnog postupka u kome su tužilje učestvovale kao stranke, a ne i za period pre nego što su stupili u postupak umesto pravnog prethodnika.

4. Ispitujući ustavne žalbe u delu u kome se pobijaju drugostepene presude sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da se tvrdnje podnositeljki o povredi prava na pravično suđenje zasnivaju na navodima o tome da je visina novčanog obeštećenja koja im je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnositeljki, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnosiocu predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnosilac predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnim žalbama, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporavaju presude kojima je podnositeljkama pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnositeljkama ustavnih žalbi utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog nemogućnosti da njihov pravni prethodnik u primerenom roku naplati svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca sa državnim kapitalom – z. „K.“, Ustavni sud je ocenio da je osporenim drugostepenim presudama, kojima je podnositeljkama dosuđen iznos od po 300 evra na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu, povređeno pravo podnositeljki na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je imao u vidu da su podnositeljke ustavnih žalbi stupile u predmetni stečajni postupak na mesto svog pravnog prethodnika, što je Viši sud u Novom Sadu prilikom donošenja osporenih presuda posebno sagledavao kao jedan od kriterijuma za određivanje visine novčanog obeštećenja. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava, u više svojih odluka, izrazio stav po pitanju visine naknade neimovinske štete zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, u slučajevima kada su podnosioci predstavki pravni sledbenici lica na koje ta sudska odluka glasi. Naime, dovoljna i adekvatna naknada koja se dosuđuje podnosiocima predstavki kao pravnim sledbenicima lica na koje sudska odluka glasi, bez obzira na njihov broj, upravo je ona naknada koja bi pripala njihovom pravnom prethodniku (videti Mehmedović i drugi protiv Srbije, predstavka broj 23202/20 i 14 drugih, presuda od 29. septembra 2022. godine i predmet Novica Ranđelović protiv Srbije i drugi podnosioci, predstavka 42495/18 i druge, odluka od 29. aprila 2021. godine).

Sledom svega izloženog, Sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe u ovim delovima, odlučujući kao u prvom delu tač. 1. i 2. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je uzeo u obzir praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u predmetu Mehmedović i drugi protiv Srbije, predstavka broj 23202/20 i 14 drugih, presuda od 29. septembra 2022. godine i predmet Novica Ranđelović protiv Srbije i drugi podnosioci, predstavka 42495/18 i druge, odluka od 29. aprila 2021. godine. U tom kontekstu, Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljki ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke, utvrdio pravo podnositeljki ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćen po osnovu osporenih presuda Višeg suda u Novom Sadu Gž. rr 226/22 od 20. oktobra 2022. godine i Gž. rr 199/22 od 13. oktobra 2022. godine, kao i za sve ostale iznose koji su podnositeljkama eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 83/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete na ime advokatskih troškova za sastav žalbi u sudskim postupcima, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavne žalbe u tim delovima odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tač. 1. i 2. izreke.

Nakon što je podnositeljkama utvrdio povredu prava na pravično suđenje i pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

7. U pogledu zahteva podnositeljki ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

8. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete naslednicima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti