Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu kojim je potvrđena promena sredstva izvršenja sa pokretnih stvari na nepokretnost. Sud je utvrdio da nisu navedeni ustavnopravni razlozi o povredi prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1393/2011
12.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoslava Jevtića iz Kaća, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. jula 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragoslava Jevtića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž. 6858/10 od 10. februara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragoslav Jevtić iz Kaća podneo je Ustavnom sudu 29. marta 2011. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž. 6858/10 od 10. februara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosilac ustavne žalbe bio tuženi u parnici pokrenutoj od 1995. godine od strane poslodavca, zbog novčanog iznosa na ime manjka u prodavnici od 2.160,00 dinara, a da pri tome u firmi u kojoj je radio nije utvrđena njegova disciplinska niti krivična odgovornost. Nakon pravnosnažno okončanog postupka, njegov dug sada sa kamatama i troškovima iznosi 653.321,24 dinara. Podnosilac ustavne žalbe je istakao da mu se za namirenje navedenog duga u izvršnom postupku prodaje kuća, a „istovremeno mu preduzeće koje ga i tuži nije platilo doprinose tako da ne može da ide u penziju“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da se po predlogu izvršnog poverioca „BAZAR“ a.d. Novi Sad vodi izvršni postupak protiv izvršnog dužnika Dragoslava Jevtića, ovde podnosioca ustavne žalbe, pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 13200/10.

Osnovni sud u Novom sadu je rešenjem I. 13200/10 od 11. maja 2010. godine, u stavu prvom izreke, usvojio predlog poverioca za promenu predmeta i sredstva izvršenja od 28. aprila 2010. godine, pa je radi naplate potraživanja izvršnog poverioca po rešenju o izvršenju I. 484/08 od 19. februara 2008. godine, u pogledu predmeta i sredstva izvršenja umesto na pokretnim stvarima odredio izvršenje utvrđivanjem vrednosti i javnom prodajom nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika. U stavu drugom izreke tog rešenja, naloženo je RGZ Službi za katastar nepokretnosti da izvrši zabeležbu javne prodaje po ovom rešenju.

Viši sud u Novom Sadu je osporenim rešenjem Gž. 6858/10 od 10. februara 2011. godine odbio žalbu izvršnog dužnika i potvrdio prvostepeno rešenje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, jemči se svakome pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. U konkretnom slučaju, zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava. Pri tome, Sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu određenog Ustavom zajemčenog prava ne čini, samo po sebi, ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.

Ustavni sud nalazi da navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporenog drugostepenog rešenja. U postupku koji je prethodio ustavnosudskom, odlučivano je o predlogu izvršnog poverioca za promenu sredstva izvršenja, s obzirom da prethodno određeno izvršenje prodajom pokretnih stvari dužnika nije dovelo do namirenja potraživanja konstituisanog u izvršnoj ispravi. Podnosilac ustavne žalbe ne ističe da je osporeno rešenje doneto proizvoljnom ili arbitrernom primenom merodavnog procesnog prava, te se njegovi navodi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka po ovoj ustavnoj žalbi.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti