Povreda prava na pravično suđenje u postupku zaštite suđenja u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu utvrdivši povredu prava na pravično suđenje, jer su redovni sudovi arbitrerno odbili prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka, pogrešno smatrajući da sud u tom postupku nema ovlašćenje da ceni postupanje i ažurnost javnog izvršitelja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-13948/2022
18.06.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Zoran Lončar, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Dobrosav Milovanović i dr Nikola Banjac, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. J. iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. juna 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. J. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4 I. 167/22 od 19. septembra 2022. godine i rešenjem Višeg suda u Vranju Rž g. 183/22 od 19. oktobra 2022. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Vranju Rž g. 183/22 od 19. oktobra 2022. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4 I. 167/22 od 19. septembra 2022. godine.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. J. iz Vranja je 16. novembra 2022. godine, preko punomoćnika N. S, advokata iz Vranja, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4 I. 167/22 od 19. septembra 2022. godine i rešenja Višeg suda u Vranju Rž g. 183/22 od 19. oktobra 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe je istakao i povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu Ii. 5621/17, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem u predmetu Ii. 4253/17.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim rešenjima pravnosnažno odbijen kao neosnovan njegov prigovor radi ubrzavanja navedenog izvršnog postupka u kome ima svojstvo izvršnog poverioca, kao i da je neprihvatljiva ocena postupajućih sudova da se u postupku po prigovoru radi ubrzavanja ne može ceniti zakonitost postupanja javnog izvršitelja, koji je u konkretnom slučaju nadležan za dalje sprovođenje izvršenja. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno rešenje i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 8. novembra 2017. godine predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Vranju protiv izvršnog dužnika „O.“ grada Vranja, na osnovu izvršne isprave – obračuna zarade. Osnovni sud u Vranju je 13. novembra 2017. godine doneo rešenje o izvršenju Ii. 5621/17, koje je 14. novembra 2017. godine prosledio javnom izvršitelju Aleksandru Nikoliću, radi daljeg sprovođenja izvršenja.

Osnovni sud u Vranju je 19. septembra 2022. godine doneo osporeno rešenje R4 I. 167/22, kojim je odbio kao neosnovan prigovor predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi ubrzavanja navedenog izvršnog postupka. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da ovaj sud ne može biti odgovoran za nesprovođenje izvršenja od trenutka kada je predmet ustupljen javnom izvršitelju, te je sud mišljenja da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku od strane suda u izvršnom postupku; da su javni izvršitelji pravosudna profesija kojoj su poverena javna ovlašćenja i da su isti upisani u Komoru javnih izvršitelja, koja sa Ministarstvom pravde ima ovlašćenja da kontroliše njihov rad; da sud u toku postupka izvršenja pred javnim izvršiteljem jedino može naložiti otklanjanje nepravilnosti u radu javnih izvršitelja i to u postupku po pravnim lekovima izjavljenim protiv odluka koje su doneli javni izvršitelji; da sud ukazuje i na odredbu člana 11. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku a kojom nije obuhvaćen i javni izvršitelj, niti je sud ovlašćen da vrši nadzor nad radom javnog izvršitelja, već nadzor vrši nadležno ministarstvo, u smislu odredbe člana 346. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Odlučujući o žalbi predlagača, Viši sud u Vranju je osporenim rešenjem Rž g. 183/22 od 19. oktobra 2022. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje, prihvatajući u celini izraženo pravno stanovište Osnovnog suda u Vranju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), koje su važile u vreme donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.).

Odredbom člana 1. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15 i 92/23), koja je od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, propisano je da se ovaj zakon ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe kojima se osporavaju rešenje Osnovnog suda u Vranju R4 I. 167/22 od 19. septembra 2022. godine i rešenje Višeg suda u Vranju Rž g. 183/22 od 19. oktobra 2022. godine sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da su ustavnom žalbom osporena rešenja kojima je odbijen kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu Ii. 5621/17, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem u predmetu Ii. 4253/17. Ustavni sud je utvrdio da su Osnovni sud u Vranju i Viši sud u Vranju prilikom donošenja osporenih rešenja posmatrali kao odvojene postupke koji se vode pred izvršnim sudom i javnim izvršiteljem. U konkretnom slučaju, obrazloženja osporenih rešenja se praktično zasnivaju na pravnoj oceni prema kojoj sud, u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine, nema ovlašćenja da ceni postupanje javnog izvršitelja u postupku po prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka. Polazeći od iznetog, Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Stoga je Sud ocenio da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23, 92/23 i 47/26), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud nalazi da se štetne posledice utvrđene povrede prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Vranju Rž g. 183/22 od 19. oktobra 2022. godine, kako bi taj sud doneo novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4 I. 167/22 od 19. septembra 2022. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

7. Što se tiče dela ustavne žalbe u kome podnosilac ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud napominje da je, zaštita navedenog ustavnog prava u sudskim postupcima koji su još uvek u toku, u nadležnosti redovnih sudova počev od maja 2014. godine, najpre na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova iz 2008. godine, a potom i na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine. Imajući u vidu da se izvršni postupak vodi protiv izvršnog dužnika koji ima svojstvo udruženja, Ustavni sud dodatno ukazuje da se u konkretnom slučaju ne radi o sudskom postupku u kome je isključena primena Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine, kada postoji neposredna nadležnost Ustavnog suda. Stoga je Sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, jer nije nadležan za odlučivanje, te je rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Odlučujući o istaknutom zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnosioca. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenog drugostepenog rešenja. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, u smislu odredaba člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ovaj zahtev kao neosnovan, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

9. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje u postupku zaštite suđenja u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti