Povreda prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku koji traje preko osam godina. Zbog neefikasnosti suda, dosuđena je naknada nematerijalne štete od 800 evra i naloženo hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić , dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ivane Veljković iz Leskovc a, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. januara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ivane Veljković i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se v odio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1541/04, a sada se vodi pred O snovnim sudom u Leskovc u u u predmetu I. 778 /10, povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine , zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava R epublike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nemater ijalne štete u iznosu od 8 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ivana Veljković iz Leskovca je 26 . februara 2010. godine, preko punomoćnika Zlatimira Stevanovića, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvrš nom postupku koji je vo đen pr ed Opštinskim su dom u Leskovcu u predmetu I.1 541/04, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 778/10, k ao i zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1 . Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosi teljka 31. maja 2004. godine podnela predlog za izvršenje O pštinskom sudu u Leskovc u koji je doneo rešenje o izvršenju I. 1541/04 od 1 . februara 2009. godine i da prvostepeni sud nije sproveo izvršenje do dana podnošenja ustavne žalbe.

Podnositeljka ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu označenih Ustavom garantovanih prava, naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, kao i da joj se odredi pravo na naknadu štete. Podnositeljka je istakla i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Leskovcu I. 1541/04, a sada Osnovnog suda u Leskovcu I. 778 /10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 31 . maja 2004. godine podnela O pštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje , kojim je tražila da sud, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 2295/03 od 6. oktobra 2003 . godine, radi naplate novčanog potraživanja i troškova izvršnog postupka, dozvoli izvršenje popisom, procenom i prodajom dužnikovih pokretnih stvari i namirenjem izvršne poverilje iz iznosa dobijenog prodajom.

Opštinski sud u Leskovcu je 1. jula 2004. godine doneo rešenje I. 1541/04, kojim je odredio predloženo izvršenje.

Službeno lice – sudski izvršitelj Opštinskog suda u Leskovcu je 17. februara 2005. godine izašao na lice mesta i zapisnički konstatovao da izvršni dužnik nije pronađen kod kuće. Dužniku je ost avljeno obaveštenje i poziv da se javi sudu radi izmirenja duga.

P redsednik Opštinskog suda u Leskovcu je naredbom VIIIU broj 385/05 od 10. marta 2005. godine naložio sudskom izvršitelju ažuriranje rada u predmetu I. 1541/04.

Rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I. 1541/05 od 8. aprila 2005. godine odbijen je zahtev izvršne poverilje kojim je tražila izuzeće sudskog izvršitelja od daljeg postupanja u predmetu.

Sudski izvršitelj je 19. aprila 2005. godine izašao na lice mesta, uručio rešenje o izvršenju izvršnom dužniku i upozorio ga da u ostavljenom roku izmiri dug. Izvršni dužnik je izjavio prigovor protiv rešenja kojim je određeno izvršenje.

Opštinski sud u Leskovcu je rešenjem I pv. 167/05 od 19. jula 2005. godine odbio kao neosnovan prigovor dužnika i potvrdio rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 1541/04 od 1. jula 2004. godine.

Sudski izvršitelj je 24. februara 2006. godine , 10. januara, 16. februara i 15. avgusta 2007. godine, 23. januara i 19. novembra 2009. godine izlazio na lice mesta, vršio popis zatečenih dužnikovih po kretnih stvari i nalagao dužniku da se javi u sud radi izmirenja duga.

Spisi izvršnog predmeta dostavljeni su Ustavnom sudu 19. novembra 2012. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosi teljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); i da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) , kojima je bilo propisano: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3. stav 1. ); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, kao i da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana (član 5. st. 1. i 2. ); da sud određuje izvršenje odnosno obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu, odnosno predlogu za obezbeđenje (član 8. stav 1.).

Odredbama čl. 69. do 97. Zakona, bilo je propisano izvršenje na pokretnim stvarima.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju («Službeni glasnik RS», broj 31/11) propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.). Odredbama čl. 81. do 103. Zakona propisano je izvršenje na pokretnim stvarima.

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku na koju se u ustavnoj žalbi ukazuje , Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja osnovanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ust avni sud je utvrdio da je izvršni postupak započeo 31. maja 2004. godine, kada je podnositeljka usta vne žalbe podnela Opštinskom sudu u Leskovc u predlog za izvršenje i da još uvek nije okončan, odnosno da izvršna poverilja nije ni delimično naplatila svoje potraživanje. Naime, u vreme odlučivanja o podnetoj ustavnoj žalbi, izvršni postupak traje preko osam godina .

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Ustavni sud je, takođe , ocenio da je postavlje ni zahtev od značaja za podnositeljku ustavne žalbe , s obzirom da je u izvršnom postupku tražila izvršenje na osnovu pravnosnžane i izvršne presude donesene u parničnom postupku kojom joj je dosuđeno novčano potraživanje na ime naknade nematerijalne štete.

Sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu i da sprovede odgovarajuće radnje propisane Zakonom o izvršnom postupku, kojima je uređeno izvršenje na pokretnim stvarima, kako bi izvršna poverilja namirila svoje potraživanje.

Ispitujući p onašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da svojim ponašanjem nije doprinela dužini trajanja izvršnog postupka, kao i da je imala legitiman interes da sud sprovede izvršenje koje je odred io rešenjem o izvršenju.

Ocenjujući postupanje suda, Ustavni sud je našao da izvršni sud, u konkretnom slučaju, nije preduzeo sve mere i radnje kako bi se izvršenje sprovelo, odnosno izvršni poverilac namirio u razumnom roku.

Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti , ocenio da je dužini postupka isključivo doprinelo postupanje izvršnog suda. Naime, u radu O pštinskog suda u Leskovc u s u prisutna dva perioda izrazite neaktivnosti suda, u kojima sud nije preduzeo nijednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja, i to u periodu od 15. avgusta 2007. godine do 23. januara 2009. godine i od 19. novembra 2009. godine do 19. novembra 2012. godine, u ukupnom trajanju od četiri i po godine.

Imajući u vidu navedeno, kao i da podnositeljka ustavne žalbe nije ni delimično na mirila svoje potraživanje, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom član a 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1541/04 , a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 778/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da predmetni postupak nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio Osnovnom sudu u Boru da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u izn osu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno ukupnu dužinu trajanja parničnog postupka , postupanje sudova i značaj koji predmet postupka ima za p odnositeljku ustavne žalbe. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela prevashodno zb og neažurnog i neadekvatnog postupanja sudova.

7. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe u preostalom delu, u odnosu na istaknutu povredu prava iz čl. 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da propust postupajućeg suda da izvrši pravnosnažnu i izvršnu presudu izrečenu u korist podnositeljke ustavne žalbe u periodu preko osam godina predstavlja povredu prava podnositeljke na mirno uživ anje imovine stečene tom presudom, koje pravo je zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Evrop ski sud za ljudska prava je u presudama „Vlahović protiv Srbije“ i „Kačapor i drugi protiv Srbije“ iz razio stav da propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Takođe, Ustavni sud je u svojoj Odluci Už – 1499/2008 od 16. jula 2009. godine (dostupna na veb-sajtu Suda), zauzeo stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Povodom zahteva podnositeljke za naknadu troškova postu pka pred Ustavnim sudom, ovaj sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred ovim sudom snose svoje troškove.

8. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti