Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko sedam godina. Odgovornost za dugo trajanje postupka prvenstveno snose sudovi zbog neaktivnosti i kašnjenja u odlučivanju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-13962/2018
28.03.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. Š . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Sr bije, na sednici Veća održanoj 28. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. Š . i utvrđuje da je povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 18888/12, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo D. Š . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. Š . iz Beograda izjavila je Ustavnom sudu, 6. decembra 2018. godine, preko punomoćnika B. S, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3148/17 od 13. februara 2018. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 18888/12.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi , u suštini, navela da je do povrede prava na pravično suđenje došlo zbog toga što je ona, kao investitor obavezana da snosi troškove rušenja objekta, iako nije učestvovala u gradnji, te da joj je povređeno pravo na imovinu donošenjem nezakonitih presuda prvostepenog i drugostepenog suda. Takođe , smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer je postupak ukupno trajao od 2011. do 2018. godine. Podnositeljka je istak la zahtev za naknadu nematerijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, dok je materijalnu štetu opredelila u visini koji je veštak iskazao u svom nalazu datom u tom parničnom postupku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i spise predmeta Trećeg osnovnog suda u Beogradu u predmetu P. 18888/12, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 17. oktobra 2011. godine tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu , kojim je tražila da sud obaveže tuženog B.L. iz Beograda da predmetni objekat vrati u pređašnje stanje, da joj vrati dug i nadoknadi prouzrokovanu štetu . Takođe je predložila određivanje privremene mere kojim je tražila da se zabrani tuženom da otuđi i optereti nepokretnost do pravnosnažnoga okončanja tog postupka.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P. 22566/11 od 26. oktobra 2011. godine odbacio tužbu u tom predmetu, koje je Viši sud u Beogradu, postupajući po žalbu tužilje, rešenjem od 5. septembra 2012. godine ukinuo i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Tuženi je 13. novembra 2012. godine podneskom odgovorio na tužbu.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 18888/12 od 14. novembra 2012. godine odbijen je predlog tužilje za određivanje privremene mere. Tužilja je 14. decembra 2012. godine izjavila žalbu protiv navedenog rešenja.

Pripremno ročište je održano 12. marta 2013. godine.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 10508/13 od 29. januara 2014. godine ukinuo rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 18888/12 od 14. novembra 2012. godine i predmet ustupio Trećem osnovnom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Osnovni sud) .

Prvo pripremno ročište pred Osnovnim sudom je održano 15. maja 2014. godine, dok je prvo ročište za glavnu raspravu održano 9. septembra 2014. godine. Ročište zakazano za 15. decembar 2014. godine je odloženo usled obustave rada advokatske komore.

U toku 2015. godine održana su dva ročišta za glavnu raspravu.

Nakon četiri održana ročišta, Osnovni sud je 25. oktobra 2016. godine zaključio glavnu raspravu i doneo presudu P. 18888/12, kojom je odbio kao neosnovane sve tužbene zahteve tužilje i obavezao je da tuženom plati troškove parničnog postupka.

Postupajući po žalbi tužilje, Apelacioni sud u Beogradu je doneo osporenu presudu Gž. 3148/17 od 13. februara 2018. godine, kojom je žalbu odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu. Pismeni otpravak presude je 9. novembra 2018. godine uručen punomoćniku tužilje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povred u ustavnom žalbom ukazuje , je utvrđeno da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud konstatuje da je predmetni parnični postupak pokrenut 17. oktobra 2011. godine podnošenjem tužbe Prvom osnovnom sudu, a da je okončan 9. novembra 2018. godine kada je punomoćniku tužilje uručen pismeni otpravak osporene drugostepene presude donete 13. februara 2018. godine. Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak ukupno trajao nešto preko sedam godina, što prima facie ukazuje da nije okončan u razumnom roku.

Ipak, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnih sudova, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmet spora nije bio složen da bi mogao opravdati sedmogodišnje trajanje parničnog postupka .

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da je ona ima la legitiman pravni interes da se o njenim tužbenim zahtevima odluči u razumnom roku.

Ustavni sud ukazuje da podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprinela odugovlačenju postupka .

Osnovni razlog dugog trajanja parničnog postupka je postupanje sudova koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak okonča efikasno i bez nepotrebnog odugovlačenja. Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon , 103/15 , 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu usvojio u prvom delu tačke 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu . Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi teljka pretrpe la. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje .

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15,od 5. aprila 2016. godine, i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosi teljka ustavne žalbe pretrpe la zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. Razmatrajući navode ustavne žalbe u delu u kome podnositeljka ukazuje na povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, imajući u vidu sadržinu osporene presude, ocenio da se, u konkretnom slučaju, ti navodi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao sud treće instance oceni zakonitost osporenog akta.

Kako povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava podnositeljka ustavne žalbe zasniva na navodima koji se, u suštini, odnose na povredu prava na pravično suđenje, te kako je Ustavni sud prethodno zaključio da osporenom presudom nije povređeno pravo iz člana 32. stav 1. Ustava, to nisu prihvatljive ni tvrdnje o povredi prava iz člana 58. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljen om protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3148/17 od 13. februara 2018. godine , jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti