Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku koji nije okončan više od pet godina nakon donošenja rešenja o izvršenju. Neizvršenje pravnosnažne presude predstavlja mešanje u pravo na mirno uživanje imovine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1398/2009
02.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radoslava Gojkovića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. juna 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radosalava Gojković izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom član 58. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 8053/10, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radoslav Gojković iz Čačka je 22. jula 2009. godine izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela zabrane diskriminacije zajemčenog odredbom člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenih odredbama člana 36. Ustava i prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 551/02 i izvršnom postupku koji se vodi u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 8053/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1236/07).

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog, naveo: da je 12. aprila 1993. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Čačku, protiv tuženog DP "Cer" iz Čačka, radi isplate garantovane zarade; da je prva prvostepena presuda P1. 398/93 doneta 27. oktobra 2000. godine i da je potvrđena presudom Okružnog suda u Čačku Gž. 675/01 od 6. juna 2001. godine; da je podnosilac, kao poverilac po pravnosnažnosti presude, podneo predlog za izvršenje, te da je Opštinski sud u Čačku doneo rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave; da je u toku parničnog postupka pokrenut stečajni postupak nad preduzećem "Cer" iz Čačka pred Privrednim sudom u Kraljevu, u kome je to preduzeće podnelo predlog za prinudno poravnanje, koji je Privredni sud u Kraljevu usvojio rešenjem St. 673/98 od 12. decembra 2000. godine, kojim je određen rok od tri godine i uslovi isplate duga brojnim poveriocima; da je tuženo preduzeće podnelo reviziju protiv pravnosnažne odluke suda, koju je Vrhovni sud Srbije u jednom delu usvojio presudom Rev. 380/02 od 28. marta 2002. godine i u tom delu ukinuo presude nižestepenih sudova; da je u ponovnom parničnom postupku Opštinski sud u Čačku doneo presudu P1. 551/02, koja je postala pravnosnažna 19. septembra 2004. godine, te je podnosilac ustavne žalbe podneo tom sudu novi predlog za izvršenje po izvršnoj presudi P1. 551/02; da je Opštinski sud u Čačku doneo rešenje o izvršenju I. 4666/04 od 1. oktobra 2004. godine i I. 4672/04 od 1. oktobra 2004. godine, za iznos glavnog duga od 1.200,38 dinara sa zakonskom zakonskom zateznom kamatom počev od 25. januara 1994. godine do isplate, kako je i glasila presuda, ali su po prigovoru dužnika, rešenjem IPV (I.) 123/05 od 17. marta 2005. godine ova izvršna rešenja preinačena u delu koji se odnosio na kamate zbog usaglašavanja sa prinudnim poravnanjem, jer su se poverioci u prinudnom poravnanju odrekli kamate za period od 4. juna 1996. godine do 12. decembra 2000. godine; da Opštinski sud u Čačku nije isto postupao pri primeni prinudnog poravnanja, jer je prigovor dužnika protiv rešenja poverioca preduzeća "Mehanizacija" Čačak odbio i priznao mu kamatu za ceo period; da Opštinski sud u Čačku nije okončao parnični postupak u razumnom roku, iako je u pitanju bio radni spor, te da podnosilac posle 17 godina treba da primi oko 6.000 dinara; da je podnosilac ustavne žalbe zajedno sa drugim poveriocima podneo predlog Republičkom javnom tužiocu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, a potom i Opštinskom sudu u Čačku 23. novembra 2005. godine, nakon obaveštenja tužioca da nema osnova za podizanje ovog zahteva, ali da Opštinski sud u Čačku nije ovaj zahtev prosledio Vrhovnom sudu Srbije na odlučivanje, što su podnosioci zahteva saznali prilikom traženja obaveštenja 16. aprila 2007. godine; da je Opštinski sud u Čačku spojio sve izvršne postupke u jedan postupak u predmetu I. 542/01, iako u izvršnom postupku nema spajanja postupaka. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud donese odluku kojom će usvojiti ustavnu žalbu i utvrditi da su mu ustavna prava čiju je zaštitu tražio povređena i utvrditi pravo podnosioca na naknadu štete, na način propisan odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Čačku P1. 551/02 i Osnovnog suda u Čačku I. 8053/10, kao i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 12. aprila 1993. godine podneo Opštinskom sudu u Čačku tužbu protiv DP "CER", Čačak, radi isplate dela zarade i naknade štete.

Opštinski sud u Čačku je presudom P1. 398/93 od 27. oktobra 2000. godine usvojio tužbeni zahtev tužilaca, između ostalih i podnosioca ustavne žalbe, i obavezao tuženog DP "CER" u Čačku da im na ime razlike u naknadi zarade isplati iznose bliže navedene u izreci ove presude, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da im nadoknadi troškove parničnog postupka.

Protiv prvostepene presude punomoćnik tužilaca je izjavio žalbu 29. marta 2001. godine, a tuženi 6. aprila 2001. godine. Postupajući po podnetim žalbama, Okružni sud u Čačku je 6. juna 2001. godine doneo presudu Gž. 675/01 kojom su žalbe odbijene kao neosnovane i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv presude Okružnog suda u Čačku Gž. 675/01 od 6. juna 2001. godine tuženi je izjavio reviziju. Vrhovni sud Srbije je, na sednici održanoj 28. marta 2002. godine, doneo rešenje Rev. 380/02, kojim je odbačena revizija tužene izjavljena protiv presude Okružnog suda u Čačku Gž. 675/01 od 6. juna 2001. godine, u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu G.T. i M.S, dok je ista presuda, kao i presuda Opštinskog suda u Čačku P1. 398/93 od 27. oktobra 2000. godine, u odnosu na ostale tužioce, pa i podnosioca ustavne žalbe, ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom parničnom postupku, Opštinski sud u Čačku je doneo presudu P1. 551/02 od 4. maja 2004. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocima, između ostalih i podnosiocu ustavne žalbe, na ime neisplaćene naknade zarade isplati iznose bliže navedene u izreci ove presude, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da im nadoknadi troškove parničnog postupka. Presuda je dostavljena punomoćniku tužilaca 16. jula 2004. godine. Presuda je postala pravnosnažna 19. septembra 2004. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je 13. septembra 2004. godine podneo predlog za izvršenje, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 551/02 od 4. maja 2004. godine, koji je Opštinski sud u Čačku usvojio rešenjem o izvršenju I. 4666/04 od 1. oktobra 2004. godine.

Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Čačku IPV(I). 123/05 od 17. marta 2005. godine preinačeno je rešenje o izvršenju I. 4666/04 od 1. oktobra 2004. godine u delu odluke o naplati zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga, tako da je određeno izvršenje prema dužniku radi naplate zakonske zatezne kamate na iznos od 1.200,38 dinara, počev od 13. decembra 2000. godine do isplate, a odbijen je kao neosnovan predlog za izvršenje radi naplate zakonske zatezne kamate na iznos od 1.200,38 dinara, počev od 25. januara 1994. godine do 12. decembra 2000. godine. U obrazloženju ovog rešenja je, između ostalog, navedeno da su poverioci prinudnim poravnanjem St. 673/98 od 12. decembra 2000. godine otpisali potraživanje zakonske zatezne kamate do dana zaključenja poravnanja, tj. do 12. decembra 2000. godine.

Opštinski sud u Čačku je rešenjem I. 542/01 od 6. decembra 2005. godine spojio izvršni postupak u predmetu I. 542/01 sa drugim izvršnim postupcima protiv istog dužnika, između ostalog, i postupak u predmetu I. 4666/04.

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 542/01 od 19. juna 2007. godine utvrđena je tržišna vrednost nepokretnosti dužnika bliže opisanih u ovom rešenju, a zaključkom tog suda I. 542/01 od 28. avgusta 2007. godine određeno je prvo ročište za prodaju ove nepokretnosti, a zaključkom I. 1236/07 od 24. oktobra 2007. godine drugo ročište za prodaju nepokretnosti.

Opštinski sud u Čačku je zaključkom I. 1236/07 od 17. marta 2008. godine naložio zemljišno-knjižnom odeljenju tog suda da izvrši zabeležbu rešenja o izvršenju bliže navedenih u ovom zaključku, između ostalih i rešenja I. 4684/04, koje je preinačeno IPV rešenjem od 17. marta 2005. godine.

Izvršni postupak se sada vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu pod brojem I. 8053/10.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji je važio u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano: da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 10. stav 1.).

Odredbama člana 304. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 28/2000, 73/2000 i 71/01).

5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da ocena suđenja u razumnom roku mora obuhvatiti celokupan period trajanja postupka. Ustavni sud je konstatovao da izvršni postupak još uvek nije okončan, jer izvršenje nije sprovedeno, a izvršenje presude smatra se sastavnim delom „suđenja“ u smislu člana 32. stav 1. Ustava.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti:

U ovoj pravnoj stvari tužba radi isplate dela zarade i naknade štete podneta je 12. aprila 1993. godine i parnični postupak je okončan 19. septembra 2004. godine, kada je presuda Opštinskog suda u Čačku P1. 551/02 od 4. maja 2004. godine postala pravnosnažna. Iz navedenog proizlazi da je predmetni parnični postupak trajao 11 godina.

U toku navedenog parničnog postupka, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude P1. 398/93 od 27. oktobra 2000. godine, po predlogu podnosioca ustavne žalbe doneto je rešenje o izvršenju. Međutim, Vrhovni sud Srbije je na sednici održanoj 28. marta 2002. godine doneo rešenje Rev. 380/02, kojim su presuda Okružnog suda u Čačku Gž. 675/01 od 6. juna 2001. godine i presuda Opštinskog suda u Čačku P1. 398/93 od 27. oktobra 2000. godine, ukinute. U ponovnom postupku doneta je prvostepena presuda P1. 551/02 od 4. maja 2004. godine, koja je postala pravnosnažna 19. septembra 2004. godine, Opštinski sud u Čačku je po predlogu podnosioca ustavne žalbe doneo rešenje o izvršenju I. 4666/04 od 1. oktobra 2004. godine. Ovo rešenje je po prigovoru dužnika preinačeno rešenjem istog suda IPV(I). 123/05 od 17. marta 2005. godine u delu odluke o naplati zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga. Osporeni izvršni postupak još uvek nije okončan, jer izvršenje nije sprovedeno.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da nije okončan u okviru razumnog roka. Izvršni postupak se smatra okončanim sprovođenjem izvršenja ili donošenjem rešenja o obustavi postupka u zakonom izričito propisanim slučajevima. Pri tome, sud je bio dužan da, saglasno odredbi člana 4. stav 1. Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine, kao i odredbi člana 5. stav 1. sada važećeg Zakona o izvršnom postupku postupa hitno. Priroda zahteva i predmet konkretnog postupka izvršenja su od izuzetnog značaja za podnosioca ustavne žalbe, obzirom da je u pitanju izvršenje pravnosnažne sudske odluke koja se odnosi na neisplaćene zarade po osnovu rada.

Iz svega izloženog, Ustavni sud je, saglasno svojoj praksi i kriterijumima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava u konkretnom slučaju, utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava. Povreda je učinjena u izvršnom postupku koji se vodi u predmetu Osnovnog suda u Čačku pod brojem I. 8053/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku pod brojem I. 542/01), jer je rešenje o izvršenju doneto 2004. godine, a još nije sprovedeno.

Pored toga, Sud je ocenio da navedeni propust Opštinskog suda u Čačku da izvrši pravnosnažnu i izvršnu presudu u periodu dužem od pet godina, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine stečene tom presudom, koje pravo je zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Ovakvo stanovište je utemeljeno u odlukama Evropskog suda za ljudska prava donetim u presudama u predmetu "Vlahović protiv Srbije", od 16. decembra 2008. godine ("Službeni glasnik RS", broj 1/09), i u predmetu "Kačapor i drugi protiv Srbije", od 15. januara 2008. godine ("Službeni glasnik RS", broj 14/08) u kojima je izražen stav da propust države da izvrši pravnosnažnu presudu predstavlja mešanje u pravo podnosilaca na mirno uživanje imovine. Takođe, Ustavni sud je u Odluci Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine zauzeo stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, te odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Takođe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava otklone utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete i nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem mogućem roku, te odlučio kao u tački 2. i 3. izreke.

U pogledu navoda iz ustavne žalbe da o zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je podnet 23. novembra 2005. godine još uvek nije odlučeno, odnosno da Opštinski sud u Čačku nije ovaj zahtev prosledio Vrhovnom sudu Srbije na odlučivanje, Ustavni sud je utvrdio da je Vrhovni sud Srbije rešenjem Sgzz. 439/07 od 12. jula 2007. godine odbacio navedeni zahtev kao nedozvoljen.

6. Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Odredbom člana 113. stav 2. Zakona je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine.

U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da su mu povređena navedena Ustavom zajemčena prava u osporenom parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu broj P1. 551/02, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, imajući u vidu da je predmetni postupak pravnosnažno okončan 2004. godine, dakle pre stupanja na snagu Ustava, te rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da su mu povređena navedena Ustavom zajemčena prava osporenim rešenjem Opštinskog suda u Čačku IPV(I). 123/05 od 17. marta 2005. godine, Ustavni sud je i u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, imajući u vidu da je osporeno rešenje doneto takođe pre stupanja na snagu Ustava, o čemu je takođe rešio u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti