Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede pretpostavke nevinosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Inspektorata za rad, kojim je odbijen zahtev za odlaganje izvršenja otkaza ugovora o radu. Sud je zaključio da pretpostavka nevinosti nije povređena, jer postupak inspekcije nije krivični postupak.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-14/2008
03.12.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragane Zaharijevski iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. decembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dragane Zaharijevski izjavljena protiv rešenja direktora Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, broj 164-03-00060/2007-01 od 17. septembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragana Zaharijevski iz Niša podnela je 29. decembra 2007. godine Ustavnom sudu blagovremenu i dozvoljenu ustavna žalbu protiv rešenja direktora Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, broj 164-03-00060/2007-01 od 17. septembra 2007. godine, zbog povrede prava na pretpostavku nevinosti garantovanog odredbom člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenim rešenjem odbijena kao neosnovana njena žalba izjavljena protiv rešenja Inspektorata rada Ministarstva rada i socijalne politike, Odeljenje inspekcije rada u Gradu Beogradu, broj 117-00-04026/2007-04 od 11. jula 2007. godine, a kojim je odbijen zahtev podnositeljke ustavne žalbe za odlaganje izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu broj 25/24 direktora Javnog preduzeća "Putevi Srbije", od 27. marta 2007. godine. Prema navodima iz ustavne žalbe, navedenim rešenjem otkazan je ugovor o radu podnositeljke ustavne žalbe zbog učinjenog krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je osporenim rešenjem povređeno pravo zajamčeno odredbama člana 34. stav 3. Ustava, kojim je utvrđena pretpostavka nevinosti, kao i pravo sadržano u odredbama člana 6. stav 2. Evropske konvencije.
2. Prema odredbama člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnog organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeno rešenje i drugu dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Okružno javno tužilaštvo u Beogradu - Specijalno tužilaštvo je 22. novembra 2006. godine podiglo optužnicu broj KT.S. 9/06 protiv podnositeljke ustavne žalbe, zbog krivičnog dela iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i člana 359. stav 3. u vezi st. 1. i 4. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.
Podnositeljka ustavne žalbe je rešenjem Javnog preduzeća "Putevi Srbije" broj 1814/14 udaljena sa rada na period od tri meseca, iz razloga što je protiv nje pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu.
Direktor Javnog preduzeća "Putevi Srbije" je 28. marta 2007. godine, s pozivom na odredbe člana 179. stav 1. tačka 4. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05) i člana 69. stav 1. tačka 2. Kolektivnog ugovora JP "Putevi Srbije", doneo rešenje broj 25/30 kojim je podnositeljki ustavne žalbe otkazan ugovor o radu, jer je Okružno javno tužilaštvo - Specijalno tužilaštvo u Beogradu protiv nje podiglo navedenu optužnicu.
Podnositeljka ustavne žalbe se 26. aprila 2007. godine obratila inspektoru rada Ministarstva rada i socijalne politike, Sektor inspekcije rada, Odeljenje inspekcije rada u Beogradu, sa zahtevom za donošenje rešenja o odlaganju izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu, do donošenja pravosnažne odluke u radnom sporu koji je pokrenut pred Opštinskim sudom u Nišu.
Inspektor rada je postupajući po zahtevu podnositeljke ustavne žalbe 8. maja 2007. godine izvršio inspekcijski nadzor u JP "Putevi Srbije" i rešenjem broj 117-00-04026/2007-04 od 17. maja 2007. godine odložio izvršenje rešenja o otkazu ugovora o radu podnositeljke ustavne žalbe.
U postupku po izjavljenoj žalbi JP "Putevi Srbije", drugostepeni organ je rešenjem broj 164-03-00709/2007-04 od 6. jula 2007. godine poništio navedeno rešenje inspektora rada i vratio predmet na ponovni postupak i odlučivanje.
U ponovnom postupku, postupajući po rešenju drugostepenog organa, inspektor rada je 11. jula 2007. godine izvršio inspekcijski nadzor i doneo rešenje broj 117-00-04026/2007-04 kojim je odbio zahtev podnositeljke ustavne žalbe za odlaganje izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu.
Podnositeljka ustavne žalbe je protiv navedenog rešenja izjavila žalbu, a osporenim rešenjem direktora Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, broj 164-03-00060/2007-01 od 17. septembra 2007. godine, ova žalba je odbijena kao neosnovana. U obrazloženju osporenog rešenja se navodi da krivičnu odgovornost utvrđuje sud u krivičnom postupku, u skladu sa zakonom, i da je prestanak radnog odnosa zbog učinjenog krivičnog dela postupak nezavisan od krivičnog postupka za to delo, što znači da zaposlenom može da prestane radni odnos, u skladu sa članom 179. tačka 4. Zakona o radu, ako je poslodavac saznao da je zaposleni učinio krivično delo i ako za to postoje odgovarajući dokazi. Kako su u konkretnom slučaju ispunjeni navedeni uslovi i pokrenut krivični postupak protiv podnositeljke ustavne žalbe za krivično delo koje istovremeno predstavlja i povredu radne obaveze predviđenu Kolektivnim ugovorom poslodavca, prema donosiocu osporenog rešenja, poslodavac je u skladu sa zakonom i Kolektivnim ugovorom otkazao podnositeljki ustavne žalbe ugovor o radu.
4. Odredbama člana 34. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđen je princip pravne sigurnosti u kaznenom pravu. Odredbom člana 34. stav 3. Ustava utvrđeno je da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. Članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda garantuje se pravo na pravično suđenje. Odredbom stava 2. člana 6. Konvencije propisano je da će se svako ko je optužen za krivično delo smatrati nevinim sve dok se ne dokaže njegova krivica na osnovu zakona.
Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su odredbe Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 i 107/05) i Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09).
Zakonikom o krivičnom postupku propisano je: da se tim zakonikom utvrđuju pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka (član 1. stav 1.); da će se svako smatrati nevinim dok se njegova krivca ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda (član 3. stav 1.); da kad je propisano da pokretanje krivičnog postupka ima za posledicu ograničenje određenih prava, ove posledice, ako zakonom nije drugačije određeno, nastupaju stupanjem optužnice na pravnu snagu, a za krivična dela za koja je propisana kao glavna kazna novčana kazna ili zatvor do tri godine od dana kad je donesena osuđujuća presuda, bez obzira da li je postala pravnosnažna (član 22.).

Odredbama člana 364. Krivičnog zakonika propisano je krivično delo zločinačko udruživanje, a odredbama člana 359. Krivičnog zakonika krivično delo zloupotreba službenog položaja.
Zakonom o radu propisano je: da zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (član 165. tačka 1.); da to udaljenje može da traje najduže tri meseca, a po isteku tog perioda poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 179. tač. 2) do 4) ovog zakona (član 167.); da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (član 179. tačka 2)) ili ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom (član 179. tačka 4)); da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, a da je rok za pokretanje spora 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava (član 195. st. 1. i 2.); da nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vrši inspekcija rada (član 268.); da je u vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor rada ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona, opšteg akta i ugovora o radu (član 269. stav 1.); da ako inspektor rada nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, na zahtev zaposlenog odložiće svojim rešenjem izvršenje tog rešenja do donošenja pravnosnažne odluke suda (član 271. stav 1.), da zaposleni može podneti zahtev iz stava 1. ovog člana u roku od 30 dana od dana pokretanja radnog spora (član 271. stav 2.) i da je inspektor rada dužan da donese rešenje o odlaganju izvršenja rešenja poslodavaca o otkazu ugovora o radu u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva zaposlenog, ako su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana (član 271. stav 3.); da se protiv rešenja inspektora rada može izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja (član 272. stav 1.) i da se protiv konačnog rešenja iz člana 271. stav 1. ovog zakona ne može pokrenuti upravni spor (član 272. stav 4.).
Kolektivnim ugovorom JP "Putevi Srbije" propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni zloupotrebi službeni položaj u nameri da za sebe ili drugoga ostvari protivpravnu imovinsku korist (član 69. stav 1. tačka 8.).
5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 34. stav 3. Ustava, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjem direktora Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, broj 164-03-00060/2007 od 17. septembra 2007. godine nije povređeno ustavno pravo podnositeljke ustavne žalbe garantovano ovom odredbom.
Ustavni sud je u oceni postojanja povrede ustavnog prava navedenog u ustavnoj žalbi prethodno konstatovao da pravo na pretpostavku nevinosti, kao jedno od osnovnih prava okrivljenog, predstavlja garanciju pravne sigurnosti okrivljenog u kaznenom pravu i garanciju pravičnog suđenja i odnosi se, prvenstveno, na krivični postupak. Naime, cilj vođenja krivičnog postupka je da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen, pa se, po oceni Suda, pravo okrivljenog da se smatra nevinim odnosi na krivični postupak koji se protiv njega vodi. Prema shvatanju Ustavnog suda, do povrede Ustavom garantovane pretpostavke nevinosti može doći ako se aktom ili radnjom nadležnog državnog organa direktno ili indirektno izražava stav o krivici nekog lica za izvršeno krivično delo, pri čemu to lice nije prethodno pravnosnažno oglašeno krivim za krivično delo u krivičnom postupku sprovedenom u skladu sa zakonom.
Ustavni sud je imao u vidu da u postupku u kome je doneto osporeno rešenje nije odlučivano o krivičnoj odgovornosti podnositeljke ustavne žalbe, niti drugoj vrsti odgovornosti koja za posledicu može imati izricanje neke vrste sankcije ili kazne podnositeljki ustavne žalbe. Predmet upravnog postupka u kome je doneto osporeno rešenje je bilo odlaganje izvršenja odluke poslodavca o otkazu ugovora o radu do donošenja pravnosnažne odluke suda u radnom sporu, a ne utvrđivanje postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti podnositeljke ustavne žalbe, što je i sam donosilac osporenog akta konstatovao u tom aktu. Ustavni sud je ocenio da se u postupku u kome je doneto osporeno rešenje nije moglo garantovati, pa time ni povrediti, pravo podnositeljke ustavne žalbe na pretpostavku nevinosti, budući da upravni organi u upravnom postupku ne mogu utvrđivati postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti, već to može samo sud u krivičnom postupku.
Citiranim odredbama Zakona o radu, inspektoru rada kao prvostepenom organu i ministru rada kao drugostepenom organu, data su ovlašćenja da donese rešenje o odlaganju izvršenja rešenja poslodavaca o otkazu ugovora o radu, samo u slučaju kada nađu da su prava zaposlenog očigledno povređena. To znači da je predmet konkretnog upravnog postupka bilo utvrđivanje da li je podnositeljki ustavne žalbe rešenjem direktora JP "Putevi Srbije" broj 25/24 očigledno povređeno pravo, kako bi se, saglasno čl. 271. i 272. Zakona o radu, do donošenja pravosnažne odluke suda, odložilo izvršenje ovog rešenja. Rešenjem inspektora rada broj 117-00-04026/2007-04 od 11. jula 2007. godine odbijen je zahtev podnositeljke ustavne žalbe za odlaganje izvršenja rešenja otkaza ugovora o radu, a osporenim rešenjem direktora Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike, je kao neosnovana odbijena žalba protiv navedenog prvostepenog rešenja, jer su nadležni organi našli da podnositeljki ustavne žalbe odlukom poslodavca nije očigledno povređeno pravo u smislu člana 271. Zakona o radu. Ustavni sud je ocenio da donošenje ovakvih rešenja, bez obzira na ocenu inspektora rada i ministra rada o postojanju povrede prava zaposlenog, predstavlja vrstu privremene mere, jer o zakonitosti otkaza ugovora o radu odlučuje nadležni sud u radnom sporu, utvrđujući postojanje svih bitnih činjenica koje otkaz ugovora o radu čine zakonitim ili nezakonitim.
Iz navedenih razloga, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljki ustavne žalbe osporenim rešenjem nije povređeno Ustavom garantovano pravo na pretpostavku nevinosti. S obzirom na to da je u ustavnoj žalbi istaknuta povreda samo navedenog prava, a da Ustavni sud postupa u granicama zahteva iz ustavne žalbe, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.
Ustavni sud je u svojim odlukama Už 308/2007 od 17. juna 2009. godine, Už 1/2008 od 9. jula 2009. godine, Už 10/2008 i Už 65/2008 od 16. jula 2009. godine zauzeo isti pravni stav u pogledu povrede Ustavom zajamčenog prava na pretpostavku nevinosti.
6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede pretpostavke nevinosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti