Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 27 godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 2.000 evra i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-14/2011
25.09.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zvonimira Mihajlovića iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. septembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zvonimira Mihajlovića i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu P. 1/10 (sada predmet P. 5088/11) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zvonimir Mihajlović iz Kruševca podneo je Ustavnom sudu, 4. januara 2011. godine , ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu P. 1/10.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je tužba u predmetnom parničnom postupku podneta 1986. godine, a da postupak još nije okončan. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu materijalne štete za troškove prevoza za dolazak na devet ročišta, kao i za gubitak u zaradi zbog odsustvovanja sa posla i za angažovanje advokata. Takođe, podnosilac je istakao i zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede označenog ustavnog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Kruševcu P. 5088/11 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, podneo je 11. februara 1986. godine Opštinskom sudu u Kruševcu tužbu protiv tuženih V.M, D.T. i V.T, kojom je tražio da sud utvrdi da je tužilac vlasnik, odnosno suvlasnik opisanih pokretnih stvari (među kojima i određenih industrijskih mašina) po osnovu sticanja u toku trajanja braka, kao i da obaveže tužene da mu, na ime neosnovanog obogaćenja, isplate navedene novčane iznose. Povodom ove tužbe formiran je predmet P. 628/86. U toku postupka tužena V.M. je podigla protivtužbu, kojom je tražila da sud utvrdi da je ona suvlasnik opisanog objekta.

Opštinski sud u Kruševcu je zakazao 108 ročišta, od kojih je 76 održano. Od 32 neodržana ročišta, deset nije održano na zahtev ili uz saglasnost tužioca. U periodu od 17. septembra 2003. godine do 14. novembra 2005. godine nije zakazano ni jedno ročište.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini postupak je nastavio da se vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu, a predmet je dobio broj 1/10. Do zaključenja glavne rasprave zakazano je deset ročišta, od kojih jedno nije održano. Glavna rasprava je zaključena 5. jula 2011. godine, a Osnovni sud u Kruševcu je istog dana doneo presudu P. 1/10, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog, kao i protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje, dok je eventualni protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje odbio kao neosnovan.

Protiv ove presude obe parnične stranke su izjavile žalbe Apelacionom sudu u Kragujevcu, koji je, rešenjem Gž. 2886/11 od 6. decembra 2011. godine, usvojio ove žalbe, te je ukinuo označenu prvostepenu presudu, a predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku predmet je dobio broj P. 5088/11, a do dostavljanja spisa Ustavnom sudu 11. jula 2013. godine zakazana su četiri ročišta, od kojih dva nisu održana.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom od podnošenja tužbe 11. februara 1986. godine Opštinskom sudu u Kruševcu, pa do odlučivanja Ustavnog suda o izjavljenoj ustavnoj žalbi, trajao 27 i po godina, kao i da taj postupak još nije okončan.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period dosadašnjeg trajanja parničnog postupka.

Navedeno trajanje parničnog postupka, u okviru kog je zakazano više od 120 ročišta, samo po sebi ukazuje da taj postupak nije okončan u granicama razumnog roka, a što potvrđuje i činjenica da je do donošenja prve presude u ovom predmetu proteklo više od 25 godina, kao i da se postupak i dalje vodi pred prvostepenim sudom. Ustavni sud naglašava da u periodu od 17. s eptembra 2003. godine do 14. novembra 2005. godine, odnosno više od dve godine nije zakazano ni jedno ročište.

Ustavni sud konstatuje da je postupak u kome se utvrđuje pravo svojine na većem broju stvari često činjenično vrlo složen, kao i da je u konkretnom slučaju, podnosilac u izvesnoj meri doprineo navedenoj duži ni, nedolaženjem na deset ročišta.

Međutim, prema oceni Ustavnog suda izvesna složenost predmetnog postupka, kao i doprinos stranaka navedenoj dužini trajanja, ne mogu da budu opravdanje da parnični postupak ne bude okončan čak ni posle više od 27 godina.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je izuzetno nedelotvornim postupanjem parničnog suda u označenom postupku podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1 Zakon o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

S obzirom na to da je predmetni parnični postupak još u toku, Ustavni sud je kao način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzmu mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, kao i doprinos podnosioca trajanju postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava, učinjenu nedelotvornim postupanjem parničnog suda. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu postojeću praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe istakao zahtev za naknadu materijalne štete, a da je osporeni parnični postupak i dalje u toku, Ustavni sud je našao da je taj zahtev preuranjen.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti