Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu privrednog društva i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za izdavanje lokacijske dozvole, koji traje preko pet godina. Nalaže se nadležnim organima da postupak okončaju u najkraćem roku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-14/2012
02.04.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik V eća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva "Jugoprevoz-Kovin" a.d. iz Kovina , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. aprila 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva "Jugoprevoz-Kovin" a.d. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Opštinskom upravom Kovin – Odeljenje za građevinsko-komunalne poslove, inspekcijske, pravne i poslove privrede u predmetu broj 353-60/2009-IV podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se upravni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo "Jugoprevoz-Kovin" a .d. iz Kovina , preko punomoćnika Slobodana R eže, advokata iz Pančeva, podnelo je, 30. decembra 2011. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na mirno uži vanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku navedenom u tački 1. izreke.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je podnosilac ustavne žalbe korisnik katastarskih parcela br. 2330, 2331/2 i 2331/3 KO Kovin, na kojima se nalazi zgrada autobuske stanice; da je podnosilac 13. novembra 2009. godine podneo zahtev za izdavanje lokacijske dozvole za izgradnju poslovnog objekta za potrebe autobuske stanice; da se iz bliže opisanog postupanja prvostepenog organa vidi da on očigledno nezakonito onemogućava podnosioca u dobijanju lokacijske dozvole, dok drugostepeni organ, pored pismenih urgencija i obavljenih razgovora sa podnosiocem, odbija da sam reši o zahtevu.

Podnosilac ustavne žalbe ističe da mu je prvostepeni organ povredio pravo na mirno uživanje imovine i uskratio obavljanje delatnosti, pa predlaže da Ustavni sud naloži prestanak daljeg vršenja tih radnji i "naloži izdavanje lokacijske dozvole za izgradnju poslovnog objekta za potrebe autobuske stanice u Kovinu" .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta broj 353-60/2009-IV Opštinske uprave Kovin – Odeljenje za građevinsko-komunalne poslove, inspekcijske, pravne i poslove privrede , kao i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Privredno društvo "Jugoprevoz-Kovin" a.d. iz Kovina , ovde podnosilac ustavne žalbe, podnelo je 13. novembra 2009. godine nadležnom organu zahtev za izdavanje lokacijske dozvole za izgradnju poslovnog objekta za potrebe Autobuske stanice u Kovinu , u bloku 79, na k.p. br. 2330, 2331/2 i 2331/3 KO Kovin.

Rešenjem Opštinske uprave Kovin – Odeljenje za građevinsko-komunalne poslove, inspekcijske, pravne i poslove privrede broj 353-60/2009-IV od 2 4. novembra 2009. godine odbijen je kao neosnovan navedeni zahtev za izdavanje lokacijske dozvole, jer je u postupku utvrđeno da je važećim urbanističkim planom prostor stare autobuske stanice predviđen za zelenu površinu, a parcele br. 2331/2 i 2331/3 su namenjene za javno zemljište.

Rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo broj 112-353-236/2009-03 od 1. marta 2010. godine poništeno je rešenje prvostepenog organa od 24. novembra 2009. godine.

Postupajući u izvršenju navedenog drugostepenog rešenja, prvostepeni organ je 27. aprila 2010. godine održao usmenu raspravu na kojoj je podnosiocu stavljena na uvid planska dokumentacija i na kojoj je on izmenio postavljeni zahtev tako što je tražio izdavanje lokacijske dozvole samo za parcelu 2330 KO Kovin. Prvostepeni organ je 27. aprila 2010. godine, istog dana kada je održana i usmena rasprava, doneo rešenje kojim je ponovo odbio zahtev podnosioca, ali je rešenje dostavio podnosiocu tek 26. avgusta 2010. godine, nakon što mu je drugostepeni organ dostavio na odgovor žalbu podnosioca zbog "ćutanja administracije".

Drugostepeni organ je rešenjem od 9. novembra 2010. godine poništio navedeno prvostepeno rešenje, te je prvostepeni organ u ponovnom postupku doneo treće po redu prvostepeno rešenje od 14. decembra 2010. godine, koje je drugostepeni organ takođe poništio rešenjem od 1. aprila 2011. godine.

Upravni sud - Odeljenje u Novom Sadu je presudom U. 30877/10 od 12. oktobra 2012. godine odbio tužbu podnosioca podnetu protiv drugostepenog rešenja od 9. novembra 2010. godine, kojom je podnosilac tražio da taj sud odluči u sporu pune jurisdikcije.

Prvostepeni organ je, nakon urgencije podnosioca od 29. januara 2013. godine, održao novu usmenu raspravu 12. aprila 2013. godine na kojoj su izvedeni dokazi uvidom u plansku dokumentaciju. Četvrto rešenje kojim je prvostepeni organ odbio zahtev podnosioca doneto je 7. aprila 2014. godine, a drugostepeni organ je i navedeno rešenje poništio 4. jula 2014. godine, sa obrazloženjem da se iz pobijanog rešenja i priloženih dokaza ne vidi koji uslovi za izdavanje dozvole nisu ispunjeni, a predviđeni su planom za izgradnju traženog objekta na predmetnoj parceli. Spisi predmeta su vraćeni prvostepenom organu 16. jula 2014. godine.

Do dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu 4. marta 2015 . godine nije bilo drugog postupanja u predmetu broj 353-60/2009-IV, u kome se odlučuje o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za izdavanje lokacijske dozvole .

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da se svakome jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Ustavni sud je, međutim, imajući u vidu navode ustavne žalbe, ocenio da podnosilac u suštini ukazuje na povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, kojim se garantuje svakome pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/ 10) propisano je: da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), da je organ dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, kao i da u ostalim slučajevima, kada se postupak pokreće po zahtevu stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, kao i da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, kao i da ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor (član 208.); da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, a ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i s am rešiti upravnu stvar (član 232. stav 1.).

Odredbom člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/ 09) propisano je da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

Odredbama članom 56. st. 1. i 2. Zakonom o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09 i 81/09 ), u tekstu važećem na dan podnošenja predmetnog zahteva za izdavanje lokacijske dozvole, bilo je propisano da je nadležni organ dužan da u roku od 15 dana od dana podnošenja urednog zahteva, odnosno pribavljanja uslova i podataka koje pribavlja po službenoj dužnosti, izda lokacijsku dozvolu i da se na rešenje o lokacijskoj dozvoli koju izdaje jedinica lokalne samouprave može izjaviti žalba u roku od osam dana. Odredbom člana 131. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", broj 132/14), koji je stupio na snagu 17. decembra 2014. godine, a koji član nije integrisana u tekst Zakona, propisano je da će se započeti postupci za rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, lokacijske dozvole, građevinske dozvole, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončati po propisima po kojima su započeti.

5. Ispitujući navode podnosioca ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je najpre konstatovao da je za ocenu postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku relevantno ukupno vreme dosadašnjeg trajanja predmetnog postupka, koji je u konkretnom slučaju započeo 13. novembra 2009. godine, podnošenjem zahteva za izdavanjem lokacijske dozvole , a koji još nije okončan.

Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da postupak nije okončan posle pet godina i četiri meseca od pokretanja može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja pod nosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog zahteva, odnosno raspravljanog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, te da zakonske odredbe kojima su bili propisani kratki rokovi za donošenje rešenja i izjavljivanje žalbe, ukazuju na obavezu prvostepenog organ a da brzo odluči o zahtevu za izdavanje lokacijske dozvole.

Ustavni sud je zaključio da odluka u predmetnom postupk u ima veliki pravni i materijalni značaj za podnosioca ustavne žalbe, kao pružaoca usluga prodaje autobuskih karata i drugih staničnih usluga.

Ustavni sud je iz dostavljenih spisa predmeta utvrdio da je prvostepeni organ doneo četiri rešenja u dosadašnjem toku postupka, te da u periodu od 16. jula 2014. godine do odlučivanja Ustavnog suda, nije postupio po primedbama drugostepenog organa i doneo novo rešenje. Ustavni sud je takođe utvrdio da je drugostepeni organ postupao relativno efikasno, odlučujući o podnetim žalbama podnosioca ustavne žalbe. Međutim, ovaj sud ocenjuje da je drugostepeni organ nepotrebno produžio postupak time što je, nakon poništavanja odluka prvostepenog organa, četiri puta vraćao predmet tom organu na ponovno odlučivanje, umesto da, saglasno članu 232. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, sam otkloni nedostatke postupka koji je vođen pred prvostepenim organom.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u predmetnom postupku, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac na početku postupka izjavio žalbu zbog „ćutanja uprave“, što je doprinelo bržem dostavljanju prvostepenog rešenja od 27. aprila 2010. godine. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac imao mogućnost da, nakon što su novembra 2012. godine spisi predmeta vraćeni prvostepenom organu, koristi pravna sredstva za ubrzanje postupka, u skladu sa zakonom, što nije učinio.

Ustavni sud je, ipak , ocenio da u postupku u kome posle pet godina i četiri meseci nije rešeno o zahtevu podnosioca za izdavanje lokacijske dozvole , uprkos obavezi hitnog postupanja nadležnog organa, navedeni doprinos podnosioca ustavne žalbe ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za nedelotvorno postupanje organa koji vode postupak, posebno imajući u vidu da ni posle devet meseci nije doneto rešenje u petom po redu prvostepenom postupku.

Ustavni sud je u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneo Odluku Už-6402/2011 od 21. maja 2014. godine , kojom je usvojio ustavnu žalbu istog podnosioca zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Opštinskom upravom Kovin – Odeljenje za građevinsko-komunalne poslove, inspekcijske, pravne i poslove privrede u predmetu broj 353-60/2009-IV, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Kako podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud konstatuje da je samo donošenje ove odluke vid pravičnog zadovoljenja podnosioca zbog utvrđene povrede prava. Polazeći od toga da upravni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnim organima da preduzmu neophodne mere kako bi se predmetni upravni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti