Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom 19 godina

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao 19 godina. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete od 2.200, odnosno 1.800 evra, zbog izuzetne neefikasnosti suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi J . S . i Jo. S , oboje iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. oktobra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. S . i J . S . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 12059/14 povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, i to J. S . u iznosu od 2.200 evra, a Jo. S . u iznosu od 1.800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. J . S . i Jo. S , oboje iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu, 30. decembra 2016. godine, preko punomoćnika M. S, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6964/15 od 26. oktobra 2016. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku navedenom u tački 1. izreke.

Podnosioci ustavn e žalbe, obrazlažući osporeni parnični postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, navode da, u konkretnom slučaju, postupajući sudovi nisu preduzimali sve neophodne mere kako bi se osporeni postupak okončao u što je moguće kraćem roku i bez odugovlačenja. Takođe, osporavaju i drugostepenu preinačujuću presudu u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka jer im nije određena zakonska zatezna kamata na dosuđeni iznos. Podnosioci predlažu da se utvrdi povreda označenih prava, te da im se odr edi naknada nematerijalne štete, kao i troškovi za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu u predmetu P. 12059/14 (ranije spis Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5787 /97) i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja J. S . iz Beograda, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 23. oktobra 1997. godine tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv tužene, gradske opštine Savski venac, radi utvrđenja. Jo. S . iz Beograda , ovde podnosilac ustavne žalbe, podneskom od 14. decembra 2000. godine, izjavio je da stupa u parnicu na strani tužilje J . S.

U sprovedeno m postupku zakazano je ukupno 24 roč išta za glavnu raspravu, od kojih je 17 održano na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem tužilje J. S . Ostalih sedam ročišta nije održano , i to jedno na zahtev tuženog, jedno zbog nedolaska stranaka, jedno na zahtev tužioca, jedno zbog otkaza punomoćja od strane punomoćnika tužilje, jedno jer nisu bili združeni traženi spisi predmeta i dva zbog štrajka advokata.

U periodu od 27. septembra 2001. do 29. januara 2004. godine nije zakazano nijedno ročište za glavnu raspravu. U tom periodu u tri navrata je postupajući sud naložio tužilji da uplati predujam troškova veštačenja.

Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5787/97 od 29. januara 2004. godine određen je prekid postupka iz razloga što tužilja nije uplatila predujam troškova za veštačenje od strane sudskog veštaka građevinske struke, koje je određeno na ročištu održanom 27. septembra 2001. godine.

Na ročištu održanom 11. marta 2010. godine Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo rešenje P. 64163/10 kojim se oglasio stvarno nenadležnim, a koje je ukinuto rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 17919/10 od 3. juna 2011. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U toku postupka je, prvobitno, doneta presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 14337/11 od 3. septembra 2012. godine, koja je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1269/13 od 28. maja 2014. godine.

U ponovnom postupku je doneta presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 12059/14 od 20. aprila 2015. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev prvotužilje J . S, a odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev drugotužioca Jo. S, te je obavezana tužena da prvotužiteljki naknadi troškove postupka u iznosu od 597.300, dinara, dok je drugotužilac obavezan da tuženom naknadi troškove postupka.

Postupajući po žalbi drugotužioca, Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu Gž. 6964/15 od 26. oktobra 2016. godine , kojom je preinačio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 12059/14 od 20. aprila 2015. godine , u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev drugotužioca, tako što je taj zahtev usvojen , te je preinačena i odluka o troškovima postupka tako što je tužena obavezana da drugotužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 597.300,00 dinara .

4. Polazeći od toga da je ustavnom žalbom, pored ostalog, istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da je ustavna žalba kao pravni institut za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda ustanovljen Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, kada je i prvi put proklamovano pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak trajno okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava .

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u delu kojim se povreda prava na suđenje u razumnom roku ističe u odnosu na osporeni parnični postupak, Ustavni sud je , na osnovu prethodno iznetih činjenica i okolnosti , utvrdio da je od podnošenja tužbe do donošenja presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6964/15 od 26. oktobra 2016. godine , kojom je pravosnažno okončan predmetni postupak , proteklo 19 godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka sudom, samo po sebi, može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, Ustavni sud smatra da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podno sioce, navedeno trajanje parničnog postupka ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Ovo naročito zato što je Ustavni sud utvrdio da su tokom osporenog parničnog postupka donet e dve prvostepene presude od kojih je prva ukinuta, pri čemu je prva prvostepena presuda doneta tek nakon 15 godina od podnošenja tužbe, kao i da je prvostepeni sud doneo rešenje kojim se oglasio stv arno nenadležnim, koje je ukinuto rešenjem Višeg suda u Beogradu. Pored toga, Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno sprovede i okonča, bez nepotrebnog odugovlačenja, budući da je na 17 održanih ročišta sproveo dokazni postupak samo saslušanjem tužilje J. S. U periodu od 27. septembra 2001. do 11. marta 2010. godine, dakle za skoro devet godina, postupajuć i sud je doneo samo jedno rešenje o prekidu postupka . U navedenom periodu prvostepeni sud je dopisima nalagao tužiocima da uplate predujam troškova za veštačenje od strane veštaka građevinske struke, te je zbog neplaćanja i prekinut osporeni postupa k. Međutim, nadležni sudovi su nastavili postupak i doneli presudu iako nije sprovedeno navedeno veštačenje. Pri tome, Ustavni sud ukazuje da ne plaćanje predujam troškova za veštačenje nije mog lo biti razlog za prekid postupka. U pogledu ponašanja podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da su podnosioci samo u neznatnoj meri doprineli dužini trajanja osporenog sudskog postupka, budući da dva ročiš ta nisu održana iz razloga na strani podnosilaca.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe u osporenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete i to podnositeljki J . S . u iznosu od 2 .200 evra, a podnosiocu Jo. S . u iznosu od 1 .800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosiocu ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovoj ustavnopravnoj stvari. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci pretrpeli zbog neažurnog postupanja sudova . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i postupanje prvostepenog suda , trenutak kada je podnosilac Jo. S . stupio u parnicu na strani tužioca, postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe u delu u kome je istaknuta povreda prava na imovinu, Ustavni sud konstatuje da podnosioci zapravo ističu da im je zbog dugog trajanja predmetnog parničnog pos tupka povređeno to pravo, jer su „tuženi“ onemogućili tužioce da za vreme trajanja sudskog postupka koriste svoju imovinu. Po oceni Ustavnog suda, takvi navodi podnosilaca ne mogu se prihvatiti kao činjenično i pravno utemeljeni i ustavnopravno relevantni razlozi za tvrdnju o povredi prava na imovinu.

Analizirajući navode i razloge ustavne žalbe koji se odnose na presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6964/15 od 26. oktobra 2016. g odine, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosilaca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenog akta.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u navedenim delovima odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom 19 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti