Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno odbacio reviziju kao neblagovremenu, iako je podneta u skladu sa obavezujućom poukom iz prethodne odluke Ustavnog suda. Predmet je vraćen na ponovno odlučivanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . Đ . iz Loznice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. oktobra 202 2. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. Đ . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 295/17 od 18. aprila 201 8. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. sta v 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 295/17 od 18. aprila 201 8. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacion og suda u Novom Sadu Gž 1. 965/14 od 9. decembra 201 4. godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Đ . iz Loznice podneo je Ustavnom sudu, 4. decembra 2018. godine, preko punomoćnika J. S . P, advokata iz Loznice, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 295/17 od 18. aprila 2018. godine , zbog povrede načela zabrane diskriminacije i prava na jednaku zaštitu prava , utvrđenih odredbama čl. 21. i 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac navodi da je Rešenjem Ustavnog suda Už- 1449/2015 od 22. septembra 2016. godine odbačena njegova ustavna žalba izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 965/14 od 9. decembra 201 4. godine, ali je u obrazloženju R ešenja utvrđeno da on ima pravo da u roku od 30 dana od dana prijema izjavi reviziju Vrhovnom kasacionom sudu. Postupajući po takvom nalogu, podnosilac je izjavio reviziju, ali je Vrhovni kasacioni sud osporenim rešenjem istu odbacio kao neblagovremenu. Smatra da je takva odluka nepravična, nezakonita, arbitrerna i diskriminatorska, ukazujući na to da su odluke Ustavnog suda izvršne i obavezujuće, kao i da je o samoj reviziji odlučeno protivno stavovima i praksi Vrhovnog kasacionog suda.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporen i akt. Istaknut je i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac M. Đ , ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je Osnovnom sudu u Loznici tužbu protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Šapcu – Policijska stanica u Loznici, radi isplate dodataka na platu po osnovu neredovnosti na radu .

Osnovni sud u Loznici je presudom P1. 257/13 od 17. oktobra 2013. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca u celini .

Postupajući po žalbi tužene, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1. 965/14 od 9. decembra 201 4. godine preinačio navedenu prvostepenu presudu , tako što je u celini odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca .

Protiv pravnosnažne presude, tužilac je 23. novembra 2016. godine izjavio reviziju , u kojoj je istakao da je R ešenjem Ustavnog suda Už-1449/2015 od 22. septembra 2016. godine odbačena njegova ustavna žalba izjavljena protiv pobijane drugostepene presude , a da je u obrazloženju Rešenja, pored ostalog, navedeno: da je zaključcima usvojenim na sednicama Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 3. i 10. marta 2015. godine, pored ostalog, utvrđeno da se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku primenjuje ako je pravnosnažna odluka doneta u drugom stepenu posle 31. maja 2014. godine, a parnični postupak pokrenut posle 1. februara 2012. godine, odnosno ako je odluka kojom se okončava postupak ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje posle 1. februara 2012. godine; da prema dopunama zaključaka o dozvoljenosti revizije, usvojenim na sednicama Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanim 10. novembra i 8. decembra 2015. godine, ako je u postupku pokrenutom posle 1. februara 2012. godine, odnosno ako je prvostepena odluka kojom se okončava postupak ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje posle 1. februara 2012. godine, drugostepeni sud odlukom donetom posle 31. maja 2014. godine preinačio odluku i odlučio o zahtevima stranaka ili usvojio žalbu, ukinuo odluku i odlučio o zahtevima stranaka, izuzev ako se radi o troškovima postupka ili kamati kao sporednim potraživanjima, o sporovima male vrednosti, o parnicama zbog smetanja državine ili ako je posebnim zakonom propisano da revizija nije dozvoljena, dozvoljenost revizije treba ceniti prema odredbi stava 1. tač. 2. i 3. člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku; da je Ustavni sud u sprovedenom postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe utvrdio da je osporena odluka doneta nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), i to u parničnom postupku koji je započet po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US i 74/13 – Odluka US ); da je stoga Ustavni sud utvrdio da podnosilac , pre podnošenja ustavne žalbe , nije iskoristio sva dozvoljena pravna sredstva za zaštitu svojih prava u redovnom sudskom postupku, odnosno nije izjavio reviziju protiv osporene drugostepene presude saglasno odredbi člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13, 74/13 i 55/14), a što je bio neophodan uslov za dopuštenost ustavne žalbe kao strogo supsidijarnog pravnog sredstva; da je i majući u vidu navedeno, Ustavni sud , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, ali je, imajući u vidu navedene zaključke usvojene na sednicama Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 10. novembra i 8. decembra 2015. godine, te činjenicu da je tek objavljivanjem tih stavova Vrhovni kasacioni sud jasno utvrdio u kojim slučajevima je revizija dozvoljena, Ustavni sud stanovišta da podnosilac ustavne žalbe ne sme snositi štetne posledice, te da, saglasno odredbi člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, u roku od 30 dana od dana prijema Rešenja, može izjaviti reviziju Vrhovnom kasacionom sudu protiv osporene drugostepene presude u njenom preinačujućem delu.

Podnosilac ustavne žalbe je navedeno Rešenje primio 3. novembra 2016. godine.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 295/17 od 18. aprila 2018. godine odbačena je kao neblagovremena revizija tužioca. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je, prema dostavnici u spisima, punomoćnik tužioca pobijanu drugostepenu presudu primio 2 7. aprila 2015. godine, dok je revizij a podneta 23 . novembr a 2016. godine (u obrazloženju je naveden datum 5. avgust 2016. godine, što predstavlja očiglednu omašku) , iz čega proizlazi da je protekao zakonski rok za izjavljivanje revizije od 30 dana, pa je stoga revizija neblagovremena; da nije od značaja to što je Rešenjem Ustavnog suda Už-1449/2015 od 22. septembra 2016. godine (u obrazloženju je naveden datum 9. jun 2016. godine, što takođe predstavlja očiglednu omašku) , kojim je odbačena ustavna žalba tužioca, u obrazloženju, a ne u izreci koja bi obavezivala, navedeno da tužilac može izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana prijema tog rešenja; da, međutim, rok od 30 dana od dana dostavljanja drugostepene presude predstavlja zakonski rok čijim protekom je izjavljena revizija neblagovremena.

4. Odredbama Ustava, na čije se povrede poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je načelo zabrane diskriminacije (član 21.) i pravo na jednaku zaštitu prava (član 36. stav 1. ). Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Pored toga, Ustavom je utvrđeno: da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće (član 166. stav 2.) ; da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda, da Ustavni sud svojom odlukom uređuje način njenog izvršenja, kada je to potrebno, kao i da se izvršenje odluka Ustavnog suda uređuje zakonom (član 171.).

Odredbom člana 104. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) propisano je da su državni i drugi organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice dužni da, u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi označenog prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. U stava koji se zasnivaju na nepoštovanju obaveznosti odluka Ustavnog suda, kao i na nepravilnom i nezakonitom postupanju Vrhovnog kasacionog suda , Ustavni sud nalazi da je u konkretnom slučaju celishodno da se osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda ispita sa stanovišta ustavnih odredaba o poštovanju i izvršavanju odluka Ustavnog suda, kao i garancija prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava .

Ustavni sud najpre ukazuje na odredbu člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Takođe, članom 171. Ustava je utvrđeno da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda i da Ustavni sud svojom odlukom uređuje način njenog izvršenja, a odredbom člana 104. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da su državni organi dužni da, u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda. Dakle, postoji ne samo zakonska, već i ustavna obaveza poštovanja i izvršavanja odluka Ustavnog suda, koje su po svojoj prirodi konačne, izvršne i opšteobavezujuće (član 166. stav 2. Ustava).

U konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud u osporenom rešenju nije izvršio nalog iz R ešenja Ustavnog suda Už-1449/2015 od 22. septembra 2016. godine, čime je postupio suprotno navedenoj ustavnoj i zakonskoj obavezi. Dovođenje u pitanje od strane drugog suda ovlašćenja poverenih Ustavnom sudu da donosi konačne i obavezujuće odluke po pojedinačnim zahtevima suprotno je osnovnim principima vladavine prava i pravne sigurnosti (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Mehmet Hasan Altan protiv Turske , broj predstavke 13237/17, od 20. marta 2018. godine, stav 139.).

Ustavni sud, zatim, ocenjuje da je u konkretnom slučaju za zaštitu ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe, pored Zakona o parničnom postupku, od značaja i pouka o pravnom leku o mogućnosti izjavljivanja revizije u ovoj vrsti spora koja je data u Rešenju Ustavnog suda Už-1449/2015 od 22. septembra 2016. godine. Naime, podnosilac je ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 965/14 od 9. decembra 2014. godine podneo 23. februara 2015. godine, pre nego što je Vrhovni kasacioni sud usvojio navedene zaključke o dozvoljenosti revizije od 3. i 10. marta 2015. godine , odnosno o primeni Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku u situacijama kada je pravnosnažna odluka doneta u drugom stepenu posle 31. maja 2014. godine, a parnični postupak pokrenut posle 1. februara 2012. godine, odnosno ako je odluka kojom se okončava postupak ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje posle 1. februara 2012. godine, kao i dopun e zaključaka o dozvoljenosti revizije, usvojeni h na sednicama Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanim 10. novembra i 8. decembra 2015. godine , kojima je utvrđeno da je revizija dozvoljena ako je u postupku pokrenutom posle 1. februara 2012. godine, odnosno ako je prvostepena odluka kojom se okončava postupak ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje posle 1. februara 2012. godine, drugostepeni sud odlukom donetom posle 31. maja 2014. godine preinačio odluku i odlučio o zahtevima stranaka ili usvojio žalbu, ukinuo odluku i odlučio o zahtevima stranaka, izuzev ako se radi o troškovima postupka ili kamati kao sporednim potraživanjima, o sporovima male vrednosti, o parnicama zbog smetanja državine ili ako je posebnim zakonom propisano da revizija nije dozvoljena, dozvoljenost revizije treba ceniti prema odredbi stava 1. tač. 2. i 3. člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Od dana objavljivanja navedenih stavova, revizija post aje delotvorno pravno sredstvo koje se mora koristiti pre podnošenja ustavne žalbe. Primenjujući navedeno na okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe imao pravo na reviziju i da ne može snositi štetne posledice u vidu gubitka prava da se o njegovoj reviziji odlučuje. U konkretnom slučaju, način otklanjanj a štetnih posledica zbog neizjavljivanja revizije u roku od 30 dana od dana prij ema drugostepene presude bio je davanje pouke o pravnom leku u rešenju Ustavnog suda, za izjavljivanje revizije u roku od 30 dana od dana prijema rešenja Ustavnog suda. Podnosilac ustavne žalbe je u roku od 30 dana od d ana prijema rešenja Ustavnog suda, u skladu sa poukom datom u navedenom R ešenju, izjavio reviziju.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje na opšti pravni princip da su sudovi obavezni da primene pravila postupka izbegavajući kako preterani formalizam koji bi ugrozio pravičnost postupka, tako i potpunu fleksibilnost koja bi obesmislila proceduralne zahteve predviđene zakonima. Zapravo, pravo na pristup sudu, odnosno pravo na pristup sudu pravnog leka je ugroženo kada pravila prestaju da služe ciljevima pravne sigurnosti i primerenog sprovođenja pravde i stvore neku vrstu barijere koja sprečava stranku da nadležan sud odluči o njenom zahtevu u meritumu (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Eṣim protiv Turske , broj 59601/09, od 17. septembra 2013. godine, st. 20. i 21.). Upravo u konkretnoj situaciji, a imajući u vidu sve navedeno, odbacivanje revizije podnosioca predstavlja vid preteranog formalizma.

Ustavni sud je takve stavove već zauzeo i u odlukama Už-7367/2016 od 31. maja 2018. godine i Už-1772/2017 od 21. maja 2020. godine.

Polazeći od svega izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 295/17 od 18. aprila 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda i određivanjem da taj sud donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 965/14 od 9. decembra 2014. godine , odlučujući kao u tački 2. izreke.

S obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporeno rešenje, Ustavni sud nije posebno razmatrao povrede načela i prava iz čl ana 21. i člana 36. stav 1. Ustava.

6. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na pravično suđenje i poništaj osporenog revizijskog rešenja dovoljna mera da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija, te je odbio ovaj zahtev, saglasno odredb i člana 89. st av 3. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 3. izreke .

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti