Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i nadležnosti sudova

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje rešenjem Vrhovnog kasacionog suda. Poništava rešenje kojim je odbačena tužba za uplatu doprinosa zbog nenadležnosti, navodeći da taj zahtev spada u sporove iz radnog odnosa u nadležnosti parničnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-14019/2018
07.06.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. J . iz Kraljeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. juna 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. J . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1632/18 od 11. jula 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1632/18 od 11. jula 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1241/17 od 7. juna 2017. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. J . iz Kraljeva ( u tekstu ustavne žalbe pogrešno označen kao „R. S .“), podneo je Ustavnom sudu , 6. decembra 2018. godine, preko punomoćnika V. G, advokata iz Kraljeva, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1632/18 od 11. jula 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi podnosilac je naveo da se ne može prihvatiti stav revizijskog suda iznet u osporenoj odluci, jer se njime zanemaruju Zakon o radu i Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, kojima je propisano da doprinosi čine integralni deo zarade, a koja predstavlja pravo zaposlenog iz radnog odnosa. Stoga, kako je navedeno u ustavnoj žalbi, budući da je odredbom člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova propisano da osnovni sud u prvom stepenu, između ostalog, sudi u sporovima o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, očigledno je da je osnovni sud nadležan da postupa po zahtevima za uplatu neuplaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i kada su samo oni istaknuti u tužbi. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu označenog prava, poništi osporenu odluku i utvrdi pravo podnosiocu na naknadu troškova ustavnosudskog postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud u toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1. 667/16 od 15. decembra 2016. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1241/17 od 7. juna 2017. godine, usvojen je tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe, te je tužena Republika Srbija – Ministarstvo unutrašnjih poslova – Odred žandarmerije u Kraljevu, njegov poslodavac, pravosnažno obavezana da, u korist tužioca, nadležnom fondu, za označeni period, uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu noćnog rada, prekovremenog rada i rada u neradne dane državnih i verskih praznika.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1632/18 od 11. jula 2018. godine, donetim u postupku po reviziji tužene, u stavu prvom izreke prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv drugostepene presude, kao izuzetno dozvoljenoj, dok su stavom drugim izreke ukinute presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1241/17 od 7. juna 2017. godine i Osnovnog suda u Kraljevu P1. 667/16 od 15. decembra 2016. godine, a tužba tužioca odbačena.

Vrhovni kasacioni sud je u obrazloženju osporenog rešenja, pozivajući se na odredbe člana 105. Zakona o radu, čl. 2, 51. i 65. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i član 3. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, stao na stanovište da iz navedenih zakonskih odredaba proizlazi da oblast uplate doprinosa predstavlja upravnu materiju i sprovodi se po pravilima opšteg upravnog postupka, pa kada se tužbeni zahtev odnosi samo na obavezivanje poslodavca na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje – sud opšte nadležnosti ne bi bio nadležan, jer se ne radi o sporu iz člana 1. Zakona o parničnom postupku. Prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, sud opšte nadležnosti bi bio nadležan za odlučivanje o ovoj vrsti zahteva samo u slučaju da su iscrpljena pravna sredstva u upravnom postupku, odnosno da nadležna poreska uprava nije preuzela da po službenoj dužnosti izvrši naplatu doprinosa, kao i u sporovima u kojima se tužbeni zahtev odnosi na isplatu zarade, naknade zarade i naknade štete zbog izgubljene zarade, uz uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Imajući u vidu izloženo, kao i to da je sud, saglasno članu 16. Zakona o parničnom postupku, dužan da u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da je u konkretnom slučaju o zahtevu tužioca odlučivao apsolutno nenadležan sud, što predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, zbog čega je, primenom odredbe člana 415. stav 2. Zakona o parničnom postupku, ukinuo nižestepene odluke i odbacio tužbu tužioca.

4. Polazeći od Ustavom utvrđene sadržine istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kojim je svakome zajemčeno pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, Ustavni sud nalazi da su za ocenu osnovanosti navoda i razloga ustavne žalbe relevantne sledeće odredbe zakona:

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US i 55/14) propisano je: da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka (član 1.); da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost (član 16. stav 1.); da će sud da se oglasi nenadležnim, ukine sprovedene radnje u postupku i odbaci tužbu, ako u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi organ (član 16. stav 2.).

Odredbom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15 – dr. zakon, 106/15, 13/16, 108/16 i 113/17) propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi: u stambenim sporovima, sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom, kao i sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.

Odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 61/05, 62/06, 7/08, 5/09, 7/09, 3/10, 4/11, 52/11, 101/11, 7/12, 8/13, 47/13, 108/13, 6/14, 5/15, 5/16, 112/15, 5/16, 7/17, 113/17 i 7/18) propisano je: da se doprinosima obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to penzijskog i invalidskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti (član 2.); da su sredstva doprinosa javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima (član 4.); da je obveznik doprinosa osiguranik i poslodavac ili isplatilac prihoda, na čiji teret se plaća doprinos (član 6. stav 1. tačka 1)); da je obveznik obračunavanja, odnosno plaćanja doprinosa osiguranik i poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda koji je dužan da obračuna, odnosno plati doprinos u svoje ime i u svoju korist ili u svoje ime, a u korist osiguranika (član 6. stav 1. tačka 2)); da je obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove poslodavac (član 51. stav 1.); da je poslodavac dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja (član 51. stav 2.); da se u pogledu utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, izuzev odredaba koje se odnose na poreska oslobođenja, olakšice i otpis, primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena (član 65.).

Odredbama člana 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 15/16 i 108/16 ) predviđeno je da: ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređeno na drukčiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona (stav 1.); ako ovim zakonom nije drukčije propisano, poreski postupak se sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak (stav 2.).

Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, br. 62/06, 63/06-ispravka, 115/06-ispravka, 101/07, 99/10, 108/13 i 94/14), koje su se primenjivale u vreme donošenja osporenog pojedinačnog akta, a koje su, u konkretnom slučaju bile relevantne za rešavanje spornog pitanja s obzirom na to da je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, državni (policijski) službenik, propisano je: da se plata državnih službenika i nameštenika sastoji od osnovne plate i dodataka na platu i da se u platu uračunavaju i porezi i doprinosi koji se plaćaju iz plate (član 2.); da su dodaci na osnovnu platu, između ostalih, dodatak za rad noću (član 24.), dodatak za rad na dan praznika koji je neradni dan (član 25.) i dodatak za prekovremeni rad (član 27.).

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu materijalnog prava nadležan da ceni instanciono viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje.

Ispitujući da li je, u konkretnom slučaju, merodavno pravo proizvoljno primenjeno, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da su osporenim rešenjem ukinute presude kojima je pravnosnažno obavezana tužena da uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje u korist podnosioca ustavne žalbe, uz obrazloženje da je o zahtevu podnosioca (kao tužioca) odlučivao apsolutno nenadležan sud, te je tužba tužioca odbačena.

U vezi navedenog, a saglasno pravnom stavu koji je ovaj Sud izrazio još u Odluci Už-3506/2012 od 21. februara 2013. godine, kao i brojnim kasnije donetim o dlukama, Ustavni sud ukazuje da iz citiranih odredaba Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje proizlazi da je uplata ovih doprinosa zakonska obaveza poslodavca, koji je dužan da ih obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade. Takođe, Ustavni sud ukazuje da se, saglasno odredbama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, kojim su uređene plate državnih službenika i nameštenika, plata sastoji iz osnovne plate i dodataka na platu, a u platu se uračunavaju i porezi i doprinosi koji se plaćaju iz plate (član 2. Zakona). Budući da je zarada, odnosno plata, jedno od (osnovnih) prava iz radnog odnosa, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova propisano da osnovni sudovi u prvom stepenu sude, između ostalog, u sporovima o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa. Za razliku od navedenog, pravila upravnog postupka se primenjuju u situaciji kada je zahtev ovlašćenog lica usmeren na obračun, prinudnu naplatu ili kontrolu uplate doprinosa, saglasno odredbi člana 65. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud ocenjuje da stanovište revizijskog suda da rešavanje o predmetnom zahtevu podnosioca, koji po svojoj pravnoj prirodi predstavlja odlučivanje o pravima i obavezama iz radnog odnosa imovinskopravne prirode, nije u nadležnosti parničnog suda, nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, pri čemu je takva primena prava bila na štetu podnosioca .

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud nalazi da su posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda i određivanjem da taj sud u ponovnom postupku donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1241/17 od 7. juna 2017. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i nadležnosti sudova

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti