Odluka Ustavnog suda o povredi prava u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu bivših radnika preduzeća sa većinskim državnim kapitalom, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i imovinu zbog dugotrajnog stečajnog postupka. Poništavaju se sudska rešenja i dosuđuje se materijalna i nematerijalna šteta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-14019/2021
26.09.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P . N . iz Gornje Lj uboviđe kod Ljubovije, R. J . iz Gračanice kod Ljubovije, M . G . iz Donje Orovice kod Ljubovije, R . N . iz Majura kod Šapca i R . N . iz Gornje Ljuboviđe kod Ljubovije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. septembra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. N, R . J, M . G, R . N . i R . N . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4. St. 1539/21 od 3. juna 2021. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 4129/21 od 5. avgusta 2021. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništavaju se rešenja Privrednog suda u Beogradu R4. St. 1539/21 od 3. juna 2021. godine i Privrednog apelacionog suda Rž. St. 4129/21 od 5. avgusta 2021. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba P. N, R . J, M . G, R . N . i R . N . i utvrđuje se da su podnosiocima povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčenih član om 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 48/16.

4. Utvrđuje se pravo P. N, R . J, M . G, R . N . i R . N . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra svakom , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 48/16. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Utvrđuje se pravo P. N, R . J, M . G, R . N . i R . N . na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 48/16, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. N . iz Gornje Ljuboviđe kod Ljubovije, R . J . iz Gračanice kod Ljubovije, M . G . iz Donje Orovice kod Ljubovije, R . N . iz Majura kod Šapca i R . N . iz Gornje Ljuboviđe kod Ljubovije podneli su 2 . oktobra 2021. godine, preko punomoćnika M. R , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu Ustavnom sudu, dopunjenu podnescima od 13. januara, 10. februara, 11. decembra 2023. godine i 24. aprila 2024. godine, protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu R4. St. 1539/21 od 3. juna 2021. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 4129/21 od 5. avgusta 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na rad iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 60. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 48/16.

Podnosioci u ustavnoj žalbi ističu da je osporenim rešenjima proizvoljno odbijen njihov prigovor radi ubrzavanja stečajnog postupka. On i, takođe, ističu da osporeni stečajni postupak neprimereno dugo traje i da u njemu nisu uspeli da namire svoja potraživanja iz radnog odnosa.

Ustavnom žalbom je traženo da se utvrdi da su podnosiocima osporenim rešenjima i u označenom postupku povređena navedena ustavna prava , kao i da osporena rešenja budu poništena. Pored toga, podnosioci su zahtevali naknadu materijalne štete i naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1.200 evra.

2. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije dostavljene uz ustavnu žalbu , kao i dopisa Ministarstva privrede broj 023-02-00294/2023-05-122/01-1702 od 6. februara 2023. godine i dopisa stečajnog upravnika od 10. februara 2023. godine , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Agencija za privatizaciju, kao prodavac, i P. B . a.d. Beograd, kao kupac, zaključili su ugovor o prodaji 100% kapitala G . p . „P .“ a.d. u restrukturiranju Beograd, a koji ugovor je overen 23. novembra 2006. godine.

Agencija za privatizaciju je dopisom od 5. avgusta 2011. godine kupcu uputila obaveštenje o raskidu predmetnog ugovora zbog neispunjenja ugovornih obaveza od strane kupca, a odlukom od 8. avgusta 2011. godine kapital subjekta privatizacije je prenet na Agenciju za privatizaciju.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 48/16 od 12. aprila 2016. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „P.“ d.o.o. Beograd.

Podnosioci ustavne žalbe su u predmet nom stečajnom postupku prijavili svo ja potraživanja iz radnog odnosa koja su prethodno pravnosnažno utvrđena sudskim odlukama donetim u periodu od 2012. do 2016. godine. Prijavljena potraživanja podnosilaca su utvrđena u osporenom stečajnom postupku, ali nisu namirena.

Osporenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4. St. 1539/21 od 3. juna 2021. godine odbijen je prigovor predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, podnet radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 48/16.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 4129/21 od 5. avgusta 2021. godine odbijena je kao neosnovana žalb a predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, a osporeno prvostepeno rešenje Privrednog suda u Beogradu je potvrđen o. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno da je stečajni sud u konkretnom slučaju preduzimao sve radnje u propisanim rokovima i da nije doprineo produženju trajanja postupka i da je pravilan stav prvostepenog suda da nije bilo povrede prava na suđenje u razumnom roku, odnosno da je pravilno primenjena odredba člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

3. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, s matra ustavnom žalbom.

4. Ispitujući navode podnosilaca u delu u kojem je ustavna žalb a izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu i Privrednog apelacionog suda kojima je pravnosnažno odbijen njihov prigovor radi ubrzavanja postupka, Ustavni sud konstatuje da je tvrdnja podnosilaca o povredi prava na pravično suđenje zasnovana na navodima da je njihov prigovor proizvoljno odbijen.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosilaca koji se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su izneti u Odlukama Už-5357/2022 od 7. marta 2024. godine i Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine.

Polazeći od stavova i ocena koji su detaljno izloženi u navedenim Odlukama, Ustavni sud ukazuje da postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, već da su osporena rešenja isključivo zasnovana na primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud ovde posebno ukazuje na praksu Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.), prema kojoj je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke donete prema preduzeću sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom u trajanju do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , dok svako duže trajanje namirenja potraživanja predstavlja povredu Evropske konvencije.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak u trenutku donošenja osporenih rešenja trajao duže od pet godina , te da postupajući sudovi nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda, koju prihvata i ovaj sud, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima Privrednog suda u Beogradu i Privrednog apelacionog suda merodavno pravo primenjeno na ustavnopravno neprihvatljiv način na štetu podnosilaca.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da im je osporenim rešenjima povređeno prav o na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje , Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena rešenja, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom , Ustavni sud nije vratio predmet redovnom sudu na ponovno odlučivanje o povredi prava na suđenje u razumnom roku.

6. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 48/16, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj Sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da osporeni stečajni postupak traje duže od pet godina, a da potraživanja podnosilaca nisu namirena, pri čemu su potraživanja podnosilaca pravnosnažno utvrđena u periodu kada je stečajni dužnik poslovao sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud je , stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 48/16 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , odlučujući kao u tački 3. izreke.

7 . Razmatrajući tvrdnju podnosilaca o povredi prava na imovinu u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud ukazuje na svoj stav prema kome u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Beogradu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa , prema stečajnom dužniku koji je u trenutku pravnosnažnog utvrđenja potraživanja poslovao sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava .

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 48/16 povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra svakom , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno već utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 48/16. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

9. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 5. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete , svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 48/16, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi , Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17 .) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

10. Na kraju, Ustavni sud ukazuje da nije posebno razmatrao tvrdnje podnosilaca kojima se ukazuje da su im osporenim rešenjima povređena prava na jednaku zaštitu prava i na rad iz člana 36. stav 1. i člana 60. Ustava, imajući u vidu da je prethodno već utvrdio povrede ustavnih prava podnosilaca i odredio način otklanjanja štetnih posledica utvrđenih povreda.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnosilaca u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

11. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti