Nedopuštenost ustavne žalbe zbog neiscrpljivanja pravnih sredstava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu sudije za prekršaje kojem je prestala funkcija odlukom Visokog saveta sudstva. Žalba je nedopuštena jer podnosilac nije iskoristio raspoloživo pravno sredstvo – tužbu u upravnom sporu protiv osporene odluke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1402/2010
24.11.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vlade Flekača iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. novembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vlade Flekača izjavljena protiv Odluke Visokog saveta sudstva broj 06-00-02/2010-01 od 13. januara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vlado Flekač iz Novog Sada je 26. februara 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv Odluke Visokog saveta sudstva broj 06-00-02/2010-01 od 13. januara 2010. godine, u delu kojim mu je prestala dužnost sudije za prekršaje, zbog povrede prava na pravno sredstvo i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 36. stav 2. i člana 60. Ustava Republike Srbije

2. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu («Službeni glasnik RS», broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170.Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može podneti nakon što je lice iskoristilo propisana pravna sredstva za zaštitu svojih prava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da se ustavnom žalbom osporava odluka Visokog saveta sudstva kojom je konstatovano da sudijama veća za prekršaje i sudijama opštinskih organa za prekršaje koje nisu izabrane u skladu sa Zakonom o sudijama („Službeni glasnik RS, broj 116/2008), među kojima je i podnosilac ustavne žalbe, prestaje dužnost sudije za prekršaje sa 31. decembrom 2009. godine. Osporenom odlukom utvrđeno je pravo ovih sudija za prekršaje na naknadu plate u određenom trajanju.

Osporena odluka ne sadrži pouku o pravnom sredstvu.

4. Odredbom člana 198. stav 2. Ustava utvrđeno je da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita.

Odredbama člana 3. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je: da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita (stav 1.), kao i da u upravnom sporu sud odlučuje i o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (stav 2.). Prema odredbi člana 18. stav 1. ovog zakona, tužba u upravnom sporu se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja upravnog akta stranci koja je podnosi ili u zakonom propisanom kraćem roku.

5. Ustavni sud ocenjuje da iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o upravnim sporovima proizlazi da je podnosilac imao pravo da tužbom u upravnom sporu pobija odluku Visokog saveta sudstva u delu kojim mu je prestala dužnost sudije za prekršaje, iako o tome nije bio poučen od strane donosioca osporenog akta.

S obzirom na to da podnosilac nije iskoristio pravno sredstvo za zaštitu svojih prava – tužbu u upravnom sporu, a da se ustavna žalba može izjaviti samo pod uslovom da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu.

Ustavni sud je, međutim, imao u vidu da osporeni akt ne sadrži pouku o mogućnosti pokretanja upravnog spora, pa stoga smatra da podnosilac ne sme snositi štetne posledice izostajanja pouke o pravnom sredstvu i da zato, saglasno odredbama člana 198. stav 2. Ustava i člana 18. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, u roku od 30 dana od dana prijema ovog rešenja, može podneti tužbu Upravnom sudu radi ocene zakonitosti osporenog akta.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Nedopuštenost ustavne žalbe zbog neiscrpljivanja pravnih sredstava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti