Povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje skoro 17 godina. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete od 1.300 evra i naloženo hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stambene zadruge radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar “, u stečaju , iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stambene zadruge radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju , i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 5588/10, a sada se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 2336/12.

2. Nalaže se Privrednom sudu u Novom Sadu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Stambena zadruga radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju , iz Novog Sada je podnela 29. marta 2011. godine, preko punomoćnika Čedomira R. Nikolića, advokata iz Niša, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčen og odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu P. 5588/10.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da predmetni parnični postupak traje od 23. avgusta 1996. godine, ali da do podnošenja ustavne žalbe nije okončan i da su sudovi svojim ponašanjem uslovili da podnosilac dugo bude u neizvesnom očekivanju okončanja parnice, te da nad njim sigurno ne bi bio otvoren stečajni postupak. Dalje je istakao da predmet nije bio pravno složen, a čak i da jeste, takva činjenica ne bi mogla opravdati odugovlačenje postupka. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud utvrdi da mu je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 5588/10 povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku i da mu se utvrdi pravo na naknadu štete u smislu člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Privrednog suda u Novom Sadu P. 2336/12, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 23. avgusta 1996. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu tužbu protiv troje tuž enih P. P, L. I. i P. Š , svih iz Novog Sada, radi isplate iznosa od 47.022,48 dinara , sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i troškova parničnog postupka .

Prvo ročište za glavnu raspravu je održano 6. novembra 1996. godine, a sledeće je održano 15. juna 1999. godine i na istom je konstatovano da je tužilac povukao tužbu protiv drugotuženu i trećetuženog i u odnosu na njih je postupak obustavljen, a pismenim otpravak rešenja o povlačenju tužbe sud je doneo 9. jula 1999. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu P. 4886/96 od 9. jula 1999. godine je određeno izvođenje dokaza veštačenjem preko sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, a na ročištima održanom 28. januara i 13. maja 2002. godine sud je ponovo određ ivao veštačenje preko drugog sudskog veštaka, a nalaz i mišljenje je dostavljen sudu 27. maja 2002. godine.

Po izvršenom veštačenju održana su ročišta 17. oktobra i 23. decembra 2002. godine, 20. februara, 24. aprila, 2. oktobra i 4. decembra 2003. godine i 27. januara 2004. godine , a ročište zakazano za 25. mart 2004. godine je odloženo na saglasan predlog punomoćnika parničnih stranaka.

Rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu P. 4886/96 od 5. januara 2006. godine je određeno dopunsko veštačenje preko sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, a dopuna nalaza je dostavljena 16. januara 2006. godine.

Na ročištu održanom 14. marta 2006. godine je ponovo naloženo sudskom veštaku da dopuni veštačenje u skladu sa predlogom tužioca, a dopuna je dostavljena sudu 4. maja 2006. godine.

Nakon toga je održan o ročišt e 6. juna 2006. godine i ročište 24. oktobra 2006. godine, na kome je rešenjem određen zastoj postupka i konstatovano je da će trajati do zauzimanja pravnog stava u ovoj vrsti predmeta od strane Vrhovnog suda Srbije.

Opštinski sud u Novom Sadu je rešenjem P. 4886/96 od 3. maja 2007. godine odredio veštačenje preko sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, a nalaz je dostavljen sudu 28. juna 2007. godine.

Ročište zakazano za 13. novembar 2007. godine nije održano zbog obustave rada radnika pravosudnih organa, a potom su održana ročišta 24. januara i 18. marta 2008. godine , a 20. maja 2008. godine je zaključena glavna rasprava.

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 4886/96 od 20. maja 2008. godine je, u stavu prvom izreke , odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženu da mu na ime duga isplati iznos od 3.086.445,43 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30. juna 2007. godine do isplate. Stavom drugim izreke presude je obavezan tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka naknadi iznos od 334.932,00 dinara.

Odlučujući o žalbi tužioca, Okružni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 4517/08 od 25. marta 2009. godine, vratio spise predmeta P. 4886/96, Opštinskom sudu u Novom Sadu, radi sprovođenja izviđajnih radnji, tako što će utvrditi da li je glavni menadžer tužioca u vreme davanja punomoćja advokatima, bila ovlašćen da daje punomoćje za zastupanje tužioca u sudskim postupcima.

Nakon sprovedenih izviđajnih radnji, Okružni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 2811/09 od 23. septembra 2009. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 4886/96 od 20. maja 2008. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku je održano ročišt e 16. marta 2010. godine, a rešenjem od 30. marta 2010. godine je određeno veštačenje preko sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke.

Na ročištu održanom 24. juna 2010. godine je oslobođen obaveze veštačenja veštak određen rešenjem od 30. marta 2010. godine, a na ročištu održanom 11. novembra 2010. godine je određen prekid postupka u ovoj pravnoj stvari zbog otvaranja stečajnog postupka nad tužiocem, s tim da će se isti nastaviti po predlogu tužioca.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P. 5588/10 od 11. aprila 2011. godine je određen nastavak postupka u ovoj pravnoj stvari i predmetu je dat novi broj P. 4087/11, a rešenjem istog suda P. 4087/11 od 30. maja 2010. godine, Osnovni sud u Novom Sadu se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta dostavio Privrednom sudu u Novom Sadu.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P. 4087/11 od 11. jula 2011. godine je ispravljeno rešenje P. 4087/11 od 30. maja 2010. godine, tako što u zaglavlju rešenja umesto 30. maj 2010. godine, treba da stoji 30. maj 2011. godine.

Pred Privrednim sudom u Novom Sadu je nakon ročišta održanog 20. februara 2012. godine, rešenjem istog suda od 19. marta 2012. godine određeno izvođenje dokaza ekonomsko-finansijskim veštačenjem, a nalaz je dostavljen sudu 23. maja 2012. godine

Po izvršenom veštačenju, Privredni sud u Novom Sadu je na ročištu od 28. maja 2012. godine, na saglasan predlog punomoćnika parničnih stranaka , prekinuo postupak u ovoj pravnoj stavari, s tim da se isti nastavi na predlog parničnih stranaka.

Punomoćnik tužioca je podneskom od 16. oktobra 2012. godine predložio nastavak postupka, a Privredni sud u Novom Sadu je rešenjem P. 2388/11 od 19. oktobra 2012. godine odredio nastavak postupka i predmetu je dat novi broj P. 2336/12.

Nakon toga su održana ročišta 4. marta, 26. marta 2013. godine i 16. maja 2013. godine, a sledeće je zakazano za 17. oktobar 2013. godine.

4. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 23. avgusta 1996. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Novom Sadu i da još uvek nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period dosadašnjeg trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da postupak traje 1 6 godina i de set meseci do odlučivanja po ustavnoj žalbi, što samo po sebi ukazuje na njegovo nerazumno dugo trajanje.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome ce u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmet spora nije u tolikoj meri bio činjenično i pravno složen da bi mogao opravdati šesnaestogodišnje trajanje postupka.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac imao legitiman pravni interes da ce o njegovom tužbenom zahtevu odluči u razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac, kao tužilac, doprineo neopravdano dugom trajanju parničnog postupka. Naime, punomoćnik tužioca se od ročišta održanog 6. novembra 1996. godine do sledećeg ročišta održanog 15. juna 1999. godine, potpuno pasivno ponašao , odnosno u navedenom periodu nije predlagao sudu zakazivanje ročišta za glavnu raspravu. Pored toga, ročište zakazano za 25. mart 2004. godine je odloženo , na saglasan predlog punomoćnika parničnih stranaka, a pred Privrednim sudom u Novom Sadu je na ročištu održanom 28. maja 2012. godine, na saglasan predlog punomoćnika parničnih stranaka , određen prekid postupka u ovoj pravnoj stvari, a punomoćnik tužioca je nakon pet meseci predložio nastavak postupka.

Ipak, osnovni razlog dugom trajanju parničnog postupka je postupanje sudova koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi, odnosno istaknutim tužbenim zahtevima odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. U prilog navedenoj činjenici govori i to da Opštinski sud u Novom Sadu u periodu od dve godine i sedam meseci nije preduzimao nikakve radnje, odnosno od ročišta održanog 6. novembra 1996. godine do 15. juna 1999. godine. Osim toga, prvostepeni sud nije preduzimao sve mere ni u pogledu izvođenja dokaza veštačenjem, s obzirom na to da je rešenjem od 9. jula 1999. godine prvi put određeno izvođenje dokaza finansijskim veštačenjem, a da je nakon dve promene ličnos ti sudskog veštaka, nalaz sa mišljenje m veštaka dostavljen sudu tek nakon tri godine 27. maja 2002. godine. Pored toga, u ovoj parnici za 16 godina i deset meseci još uvek nije doneta pravnosnažna odluka.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

5. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13-US) , ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke.

Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom Privrednom sudu u Novom Sadu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak, okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja parničnog postupka, kao i doprinos podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog Suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti