Neosnovanost žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je trajao šest godina. Sud je ocenio da, uprkos trajanju, postupanje sudova je bilo delotvorno s obzirom na složenost spora i obimnost dokaznog postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1402/2016
25.01.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. R . iz Vršca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na se dnici Veća održanoj 25. januara 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba V. R . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudo m u Vršcu u predmetu P. 485/13 (ranije predmet Opštinskog suda u Vršcu P. 1289/09 ).

2. Odbacuje se ustavna žalba V. R . izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 649/15 od 3. decembra 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. R . iz Vršca je , 20. februara 2016. godine , preko punomoćnika B . T, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vršcu u predmetu P. 561/10 , kao i protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 649/15 od 3. decembra 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe je detaljno obrazložila činjenično stanje, tok predmetnog postupka i sadržinu sudskih odluka donetih tokom postupka, navodeći: da je predmetni postupak trajao duže od šest godina, a ona ničim nije doprinela dužini trajanja postupka, zbog čega joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da je osporenom presudom preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev podnositeljke radi utvrđenja apsolutne ništavosti pismenih testamenata; da su u osporenoj presudi pogrešno interpretirane nesporne činjenice i pogrešno je tumačen zakon na štetu podnositeljke. Zahtevala je naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Iz odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe to da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Vršcu P. 485/13 (ranije P. 1289/09 Opštinskog suda u Vršcu), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je, 20. oktobra 2009. godine, podnela tužbu Opštinskom sudu u Vršcu protiv tuženog M. Č, radi utvrđenja ništavosti pismenih testamenata. Predmet je dobio broj P. 1289/09. Tužbeni zahtev je preciziran 13. decembra 2010. godine.

Pred prvostepenim sudom je bilo održano 12 ročišta, na kojima su saslušane parnične stranke u više navrata , izvršen je uvid u sporne pismene testamente, izvršeno je veštačenje od strane određenog sudskog veštaka grafologa, saslušan je veštak, izvršen je uvid u određenu dokumentaciju, saslušani su svedoci, izvršen je uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Vršcu P. 10/10 u kome je vođen postupak po tužbi tužene iz ovo g spor a protiv podnositeljke , za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju koji su sačinili pok. M. J. i M. M. kao primaoci izdržavanja i podnositeljka , kao davalac izdržavanja , dok šest ročišt a nije bilo održano, i to: jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije; jedno na zahtev podnositeljke, jedno zbog procesnih razloga, dva zbog odsustva punomoćnika tuženog , a jedno zbog nedolaska pozvanog svedoka.

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P. 561/10 od 7. septembra 2012. godine odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da su apsolutno ništavi punomoćje od 4. oktobra 2001. godine kojim su pok. M. M. i M. J . ovlastili advokata G.L. da protiv podnositeljke podnese tužbu za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju u predmetu Osnovnog suda u Vršcu P. 10/10 , kao i pismeni testamenti pred svedocima koje su 4. oktobra 2001. godine sačinili pok. M. M. i M. J. i obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove postupka .

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4818/12 od 28. avgusta 2013. godine žalba tužilje je delimično usvojena i ožalbena presuda Osnovnog suda u Vršcu P. 561/10 od 7. septembra 2012. godine je ukinuta u delu odluke kojim je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da su apsolutno ništavi pismeni testamenti pred svedocima koje su 4. oktobra 2001. godine sačini pok. M. M. i M. J. zbog čega isti ne mogu da proizvode pravno de jstvo, kao i u delu odluke o troškovima parničnog postupka i u ukinutom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok je u preostalom odbijajućem delu žalba tužilje odbijena i prvostepena presuda je potvrđena.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je dobio broj P. 485/13 i održana su dva ročišta na kojima je izvršen uvid u celokupne spi se predmeta i saslušane su parnične stranke.

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P. 485/13 od 8. novembra 2013. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P. 485/13 od 29. decembra 2014. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da su apsolutno ništavi pismeni testamenti pred svedocima koje su 4. oktobra 2001. godine sačinili pok . M. M. i J. M .; u stavu drugom izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 649/15 od 3. decembra 2015. godine preinačena je ožalbena presuda Osnovnog suda u Vršcu P. 485/13 od 8. novembra 2013. godine, ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Vršcu P. 485/13 od 29. decembra 2014. godine, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da su apsolutno ništavi pismeni testamenti pred svedocima koje su 4. oktobra 2001. godine sačinili pok. M. M. i J. M. i obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 174.000,00 dinara.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe pozvala, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ustavni sud konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud nalazi da su nadležni sudovi u osporenom postupku delotvorno i efikasno postupali i preduzeli su sve zakonske mere kako bi se parnični postupak okončao u razumnom roku i o tužbi podnositeljke odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja. Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak trajao šest godina, što bi moglo da ukaže da nije okončan u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ocena da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od drugih napred navedenih činilaca.

Analizirajući postupanje sudova, Ustavni sud konstatuje da su prvostepeni i drugostepeni sud postupali efikasno i odlučivali u kratkim vremenskim razmacima. Tako je prvostepeni sud prvu presudu doneo nakon nepune tri godine od podnošenja tužbe, prvi žalbeni postupak je trajao nepunu godinu dana, ponovni prvostepeni postupak je trajao tri meseca, dok je žalbeni postupak, koji m je pravnosnažno okončan postupak, trajao dve godine.

Po oceni Suda, predmetni spor je bio u određenoj meri složen jer je, radi pravilnog utvrđenja spornih činjeničnih i pravnih pitanja koje je trebalo razjasniti pre odlučivanja , postupajući sud izveo veći broj dokaza, posebno veštačenjem od strane veštaka grafologa, kao i uvidom u raznu dokumentaciju, između ostalog, i u spise drugog parničnog predmeta .

Ustavni sud nalazi da je predmetni spor nesumnjivo bio od materijalnog značaja za podnositeljku, a ispitujući ponašanje podnositeljke, Sud nalazi da je ona u manjoj meri doprinela produženju postupka jer jedno ročište nije bilo održano na zahtev punomoćnika podnositeljke , što je dovelo do produženja parnice za tri meseca.

Polazeći od prakse Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj samo ona kašnjenja i odugovlačenja koja se mogu pripisati sudovima i drugim državnim organima mogu dovesti do zaključka o nepoštovanju prava na suđenje u razumnom roku (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava Proszak protiv Poljske, od 16. decembra 1997. godine, stav 40.), Ustavni sud je ocenio da se opisano postupanje nadležnih sudova ne može smatrati neefikasnim i nedelotvornim, budući da su sudovi u toku celokupnog trajanja postupka aktivno preduzimali radnje u cilju raspravljanja spornih činjenica i okončanja spora koji je, po nalaženju Ustavnog suda, s obzirom na obimnost sprovedenog dokaznog postupka, te neophodnost izvođenja dokaza sprovođenjem veštačenja bio u određenoj meri složen.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vršcu u predmetu P. 485/13 (ranije predmet Opštinskog suda u Vršcu P. 1289/09 ), podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. U pogledu osporavanja presude Apelacinog suda u Beogradu Gž. 649/15 od 3. decembra 2015. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da se ustavnom žalbom osporava drugostepena presuda doneta u parničnom postupku vođenom po tužbi podnositeljke ustavne žalbe, radi utvrđenja ništavosti pismenih testamenata sačinjenih pred svedocima, kojom je prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev.

Odredbom člana 403. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14) je propisano da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude. Odredbom člana 403. stav 2. tačka 2) istog zakona propisano je da je revizija uvek dozvoljena kada drugostepeni sud preinači presudu i odluči o zahtevima stranaka.

Prelaznim i završnim odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 i 74/13) bilo je propisano: da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (član 506. stav l.); da ako je u postupcima iz stava 1. ovog člana posle stupanja na snagu ovog zakona presuda, odnosno rešenje kojim se okončava postupak ukinuto i vraćeno na ponovno suđenje, ponovni postupak će se sprovesti po odredbama ovog zakona (član 506. stav 1.); da ovaj zakon stupa na snagu 1. februara 2012. godine (član 508.).

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14) je propisano da će se postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 i 74/13), a nije okončan pre stupanja na snagu ovog zakona, sprove sti po odredbama ovog zakona. Navedeni zakon je stupio na snagu 31. maja 2014. godine.

Zaključcima usvojenim na sednicama Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 3. i 10. marta 2015. godine je, pored ostalog, utvrđeno da se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14) primenjuje ako je pravnosnažna odluka doneta u drugom stepenu posle 31. maja 2014. godine, a parnični postupak pokrenut posle 1. februara 2012. godine, odnosno ako je odluka kojom se okončava postupak ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje posle 1. februara 2012. godine.

Prema dopunama zaključaka o dozvoljenosti revizije, usvojenim na sednicama Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanim 10. novembra i 8. decembra 2015. godine, ako je u postupku pokrenutom posle 1. februara 2012. godine, odnosno ako je u postupku u kome je prvostepena odluka kojom se okončava postupak ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje posle 1. februara 2012. godine, drugostepeni sud odlukom donetom posle 31. maja 2014. godine preinačio odluku i odlučio o zahtevima stranaka ili usvojio žalbu, ukinuo odluku i odlučio o zahtevima stranaka, izuzev ako se radi o troškovima postupka ili kamati kao sporednim potraživanjima, o sporovima male vrednosti, o parnicama zbog smetanja državine ili ako je posebnim zakonom propisano da revizija nije dozvoljena, dozvoljenost revizije treba ceniti prema odredbi stava 1. tač. 2) i 3) člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da iz odredbe člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14) proizlazi da će se po odredbama tog zakona sprovesti samo postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 i 74/13), a nije okončan pre stupanja na snagu tog zakona. U konkretnom slučaju osporena (preinačujuća) odluka doneta je nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), i to u parničnom postupku koji je započet po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), s obzirom na to da je tužba podneta 20. oktobra 2009. godine. Međutim, u navedenom postupku, prvostepena presuda Osnovnog suda u Vršcu P. 561/10 od 7. septembra 2012. godine je prethodno bila ukinuta presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4818/12 od 28. avgusta 2013. godine.

Imajući u vidu navedene zaključke usvojene na sednicama Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 3. i 10. marta 2015. godine, kao i dopune zaključaka o dozvoljenosti revizije od 10. novembra i 8. decembra 2015. godine, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka pre podnošenja ustavne žalbe nije isko ristila sva dozvoljena pravna sredstva za zaštitu svojih prava u redovnom sudskom postupku, odnosno nije izjavi la reviziju protiv osporene drugostepene presude saglasno odredbi člana 403. stav 1. tačka 2) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13, 74/13 i 55/14), jer iz navoda ustavne žalbe i spisa predmeta ne proizlazi da je podnositeljka izjavila reviziju protiv osporene drugostepene presude.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 649/15 od 3. decembra 2015. godine, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

Međutim, polazeći od sadržine odredbe člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), te utvrđenih činjenica konkretnog slučaja, kao i zaključaka usvojenih na sednicama Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 3. i 10. marta 2015. godine i dopuna zaključaka o dozvoljenosti revizije od 10. novembra i 8. decembra 2015. godine, Ustavni sud je stanovišta da podnositeljka ustavne žalbe ne sme snositi štetne posledice, te da, saglasno odredbi člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, u roku od 30 dana od dana prijema ove odluke, može izjaviti reviziju Vrhovnom kasacionom sudu protiv osporene drugostepene presude.

U vezi navoda podnositeljke ustavne žalbe da joj je u predmetnom postupku povređeno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da je podnositeljka povredu označenog ustavnog prava obrazložila istim razlozima kao za povredu prava na suđenje u razumnom roku , te povreda tog ustavnog prava nije posebno razmatrana.

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Neosnovanost žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti