Sudska praksa

Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u brakorazvodnoj parnici

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu, utvrdivši da nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Trajanje brakorazvodne parnice od tri godine i sedam meseci nije ocenjeno kao nerazumno dugo, uzimajući u obzir složenost predmeta koja je uključivala odlučivanje o poveravanju i izdržavanju dece.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandre Minić iz Pirota, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. maja 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Aleksandre Minić izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji se pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu vodio u predmetu P. 116/08, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandra Minić iz Pirota je 23. jula 2009. godine, preko punomoćnika Predraga Savića, advokata iz Beograda, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu, koja je zavedena pod brojem Už-1403/2009, zbog povrede prav a na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu vodi u predmetu P. 116/08 i u krivičnom postupku koji se pred Okružnim sudom u Beogradu vodi pod brojem K. 521/07. Podnositeljka je istakla i povredu načela i prava zajemčenih odredbama čl. 21, 36, 62, 64. i 65. Ustava.

Budući da se radi o dva različita osporena postupka, Ustavni sud je povodom ove žalbe, u vezi osporenog krivičnog postupaka, izdvojio i formirao novi predmet zaveden pod brojem Už-2104/12.

Osporavajući trajanje parničnog postupka pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 116/08 podnositeljka je istakla da je tužbu podnela još 15. januara 2008. godine, da je prvo ročište za glavnu raspravu zakazano tek posle devet meseci i da sud do dana podnošenja ustavne žalbe još uvek nije doneo meritornu odluku. Smatra da nadležni sud nezaknito odugovlači postupak i da joj je time povređeno pravo na suđenje u razumnom roku garantovano članom 32. Ustava odnosno "pravo na delotvoran, nezavistan i nepristrasan sud". Takođe, navodi da "povreda ovog člana za sobom vezuje i povredu čl. 62, 64. i 65. Ustava koji predviđaju zaštitu porodice, jednakost supružnika i prava deteta." Predlaže da Ustavni sud naredi vršenje određenih radnji sudu, a koje se sastoje u donošenju meritorne odluke u ovom parničnom postupku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 938 7/10 (ranije predmet Dru gog opštinskog suda u Beogradu P. 116/08 i Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 4453/10) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Aleksandra Minić iz Pirota, ovde podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu tužilje, je 1 5. januara 200 8. godine podnela tužbu protiv tuženog B.M. iz Beograda, radi razvod a braka , Drugom opštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud). Predmet je zaveden pod brojem P. 116/08.

Opštinski sud je 8. februara 2008. uputio strankama dopise radi izjašnjenja, u roku od tri dana od prijema dopisa, da li prihvataju da učestvuju u postupku posredovanja (mirenja, nagodbe). Po neprihvatanju mirenja od strane tuženog, a u izostanku odgovora tužilje, Opštinski sud je zatražio 31. marta 2008. godine mišljenje Gradskog centra za socijalni rad - Odeljenje Čukarica, a u pogledu poveravanja dece, vršenja roditeljskog prava i uređenja ličnih odnosa roditelja i mal. dece, radi daljeg odlučivanja u ovoj pravnoj stvari. Ovaj izveštaj dostavljen je sudu 3. jula 2008. godine. Takođe, u istom mesecu te godine, dostavljen je i izveštaj Centra za socijalni rad Pirot.

Prvo ročište za glavnu raspravu zakazano je za 4. septembar 2008. godine. Ročište je odražno i stranke su saslušane, a Opštinski sud je istog dana doneo rešenje P. 116/08 kojim se određuje privremena mera i uređuje način viđanja mal. dece sa tuženim. Protiv ovog rešenja tuženi je uložio žalbu 19. septembra 2008. godine, jer je sud odredio viđanje dece vikendom u Pirotu, a tuženi ima prebivalište u Beogradu.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 13315/08 od 6. novembra 2008. godine ukinuto je ožalbeno rešenje i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Centar za socijalni rad Pirot dostavio je 13. februara 2009. godine dopunu svog izveštaja u pogledu regulisanja roditeljskog prava nad mal. decom.

Presednik Opštinskog suda je rešenjem od 21. maja 2009. godine predmet dodelio u rad drugom specijalizovanom porodičnom veću, s obzirom na to da je dosadašnji postupajući sudija upućen u Okružni sud u Beogradu.

Na ročištu održanom 26. oktobra 2009. godine saslušane su parnične stranke, pročitani izveštaji oba centara za socijalni rad, ali je sud doneo rešenje da se od Centra za socijalni rad - Odeljenje Čukarica zatraži da sa Centrom za socijalni rad Pirot usaglasi način održavanja ličnih odnosa mal. dece sa ocem - tuženim, zbog njihov ih različit ih mesta prebivališta, a rukovodeći se interesom dece. Nakon urgencija Opštinskog suda Centar za socijalni rad - Odeljenje Čukarica je 28. decembra 2009. godine dostavio svoje mišljenje i zaključak. Nakon reorganizacije pravosuđa, predmet je u Prvom osnovnom sudu u Beogradu dobio novi broj P2. 4453/10, pa je posle dva održana ročišta, 25. februara i 25. marta 2010. godine, zaključena glavna rasprava.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 4453/10 od 25. marta 20 10. godine brak parničnih stranaka je razveden. Drugim stavom izreke presude odlučeno je da se mal. deca poveravaju majci, ovde podnositeljki ustavne žalbe, na dalju brigu, negu, staranje i vaspitavanje, koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. U trećem stavu izreke ove presude odlučeno je o dospelim obavezama tuženog na ime izdržavanja dece, kao i budućoj mesečnoj obavezi u iznosu od 6.000,00 dinara, dok je tužbeni zahtev tužilje preko tok iznosa odbijen u četvrtom stavu. Petim stavom izreke presude uređen je način održavanja ličnih odnosa mal. dece i oca - tuženog, a u šestom stavu izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka.

Protiv navedene presude žalbe su izjavile obe parnične stranke 19. maja 2010. godine. Tuženi je dao odgovor na žalbu tužilje 16. juna 2010. godine, te dopunio svoju žalbu 21. juna 2010. godine. Ova dopuna žalbe dostavljena je punomoćniku tužilje 1. jula 2010. godine, a Prvi osnovni sud u Beogradu je izdao dostavnu naredbu 27. avgusta 2010. godine da se spisi predmeta dostave Apelacionom sudu u Beogradu radi odluke o žalbama.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž2. 626/10 od 8. septembra 2010. godine ukinuo presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 4453/2010 od 25. marta 2010. godine u stavu trećem, četvrtom, petom i šestom stavu izreke, pa je u tom delu predmet vraćen prvostepnom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je zaveden u Prvom osnovnom sudu u Beogradu pod brojem P2. 9387/10. Prvo ročište za glavnu raspravu zakazano za 27. januar 2011. godine nije održano na predlog punomoćnika tužilje zbog njegove, kao i tužiljine sprečenosti da pristupe sudu. Sud je održao ročišta zakazana za 11. mart i 1. april 2011. godine, na kojima je saslušao stranke i pročitao pismene dokaze. Sledeće ročište je zakazao za 23. maj 2011. godine radi izvođenja dokaza suočenjem parničnih stranka na sporne okolnosti. Međutim, punomoćnik tužilje je neposredno pred ročište tražio odlaganje zbog sprečenosti tužilje, kao i njegove službene sprečenosti da prisustvuje ročištu. Ipak, zakazano ročište za 23. maj 2011. godine je održano u odsustvu uredno pozvanog punomoćnika tužilje i tužilje, lično, i nakon izvedenog dokaznog postupka, zaključena je glavna rasprava.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 9387/10 od 23. maja 2011. godine, u prvom stavu izreke, obavezan je tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje mal. dece isplati, po različitim periodima određene novčane iznose, kao i da od 1. juna 2011. godine, pa ubuduće plaća po 5.000,00 dinara za svako dete, dok je drugim stavom izreke odbijen tužbeni zahtev tužilje preko dosuđenih iznosa. U trećem stavu izreke utvrđen je način održavanja ličnih odnosa mal. dece i oca - tuženog, po određenom modelu, a u četvrtom stavu određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 9387/10 od 23. maja 2011. godine nije bilo žalbi, tako da je presuda postala prav nosnažna 17. avgusta 2011. godine a izvršna 2. septembra 2011. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 125/04 , 111/09 i 36/11 ), koji je važio u vreme pokretanja postupka i odlučivanja u ovoj pravnoj stvari, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i pred lozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2 .).

Odredbom člana 204. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 18/05), koji se primenjuje od 1. jula 2005. godine, i koji je važeći za ove porodične odnose, propisano je da je postupak u vezi sa porodičnim odnosima hitan ako se odnosi na dete ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo.

5. Razmatrajući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povred e prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu, kasnije Prvim osnovnim sudom u Beogradu, Ustavni sud je imao u vidu da ocena o razumnom trajanju sudskog postupka zavisi od niza činilaca, pre svega, složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja sudova koji vode postupak, kao i značaja prava za podnosioca. Takođe, Ustavni sud naglašava da specifičnost predmetnog sudskog postupka nalaže postupanje kojim će se u najvećoj meri zaštititi interes deteta, uz poštovanje prava roditelja da vaspitavaju, čuvaju i izdržavaju svoju decu.

Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak po tužbi podnositeljke ustavne žalbe započeo 15. januara 200 8. godine, podnošenjem tužbe Drugom opštinskom sudu u Beogradu i da, 2 3. jula 2009. godine, kada je izjavljena ustavna žalba, još uvek nije bio okončan. Predmetni parnični postupak pravnosnažno je okončan u delu tužbenog zahteva za razvod braka i poveravanja mal. dece majci, ovde podnositeljki ustavne žalbe, na dalju brigu, negu, staranje i vaspitavanje 8. septembra 2010. godine donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2. 626/10 od 8. septembra 2010. godine, dok je postupak u celini okončan 17. avgusta 2011. godine pravnosnažnošću presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 9387/10 od 23. maja 2011. godine u kojoj je odlučeno o obavezi izdražavanja, o načinu viđanju mal. dece sa ocem - tuženim i troškovima postupka.

Shodno iznetom, postupak je u celini, u oba stepena, okončan za tri godine i sedam meseci, što se ne može smatrati trajanjem postupka koji prevazilazi granice uobičajenih standrada za odlučivanje suda .

Ustavni sud konstatuje da odluke u sporovima iz porodičnih odonosa p o svojoj prirodi spadaju u složene postupke, zbog osetljivosti i značaja prava o kome se odlučuje. Polazeći od iznetog, odluke u ovakvim postupcima, se po pravilu donose u saradnji sa institucijama nadležnim za davanje mišljenja i preporuka o podobnosti za vršenje roditeljskog prava, razvoja ličnosti maloletnog deteta, kao i odnosa među supružnicima. Nadležni prvostepeni sudovi su u konkretnoj situaciji morali da koordiniraju rad dva centra za socijalni rad, s obzirom na to da tužilja i tuženi nemaju isto mesto prebivališta, i da urgiraju da se usaglase njihova mišljenja.

Ustavni sud je pošao od činjenice da je za podnositeljku ustavne žalbe od izuzetne važnosti bila odluka suda i da je delotvornim postupanjem pravnosnažno odlučeno o razvodu i o tome koji će roditelj samostalno vršiti roditeljsko pravo nad maloletnom decom za jednu godinu i nešto više od sedam meseci (uz pokušaj mirenja), da je drugostepni sud po žalbi rešio hitno - za samo 13 dana, te da je ponovnom prvostepenom postupku odluka, i pored promene nadležnog suda, doneta nakon šest meseci. Ustavni sud podseća da se do te odluke nije moglo doći bez sveobuhvatne procene slučaja, te saradnje sa centr ima za socijalni rad u kojoj je sud pokazao ažurnost. Takođe, sud je imao u vidu da je postupak bio usložnjen i poremećenim odnosima među supružnicima i neusaglašenošću oko načina viđanja deteta (određivanje privremene mere), te da je na trajanje postupka uticalo i to što je podnositeljka dva puta tražila odlaganje zbog njene sprečenosti ili sprečenosti njenog punomoćnika da prisustvuju ročištu. Međutim, iako je sud iz tih razloga jedno ročište odložio, drugo je, ipak, zbog hitnosti postupka, održao u njenom odsustvu. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu, kasnije Prvim osnovnim sudom u Beogradu, nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , pa je odlučio kao u prvom delu izreke.

6. U odnosu na istaknute povred e prava iz čl. 62, 64. i 65. Ustava koje podnositeljka obrazlaže isključivo navodima da "povreda člana 32. Ustava za sobom vezuje i povredu čl. 62, 64. i 65. Ustava", dok za povredu prava iz člana 36. Ustava, osim označenja prava nema nijednog navoda u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da se podnositeljka samo formalno poziva na povredu označenih prava, a da pri tom ne navodi nijedan razlog na kome zasniva svoje tvrdnje, što samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Ocenjujući navode o postojanj u povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za tvrdnje da je podnositeljka ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisana u postupku čije trajanje osporava. U ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da joj je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda ustavnog načela zabrane diskriminacije.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se podnositeljka samo formalno poziva, kako na povredu prava, tako i na povredu označenog ustavn og načela, te je, stoga, Ustavni sud, saglasno o dredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

.

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu