Odluka Ustavnog suda o dozvoljenosti revizije u radnim sporovima

Kratak pregled

Usvojena je ustavna žalba i utvrđena povreda prava na pravično suđenje, jer je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno odbacio reviziju u radnom sporu. Revizija je uvek dozvoljena kada drugostepeni sud preinači prvostepenu presudu, bez obzira na vrednost spora.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. V . iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. septembra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. V . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 859/20 od 9. jula 20 20. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 859/20 od 9. jula 2020. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2844/19 od 9. oktobra 201 9. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. V . iz Kruševca podneo je Ustavnom sudu, 26. decembra 2019. godine, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2844/19 od 9. oktobra 2019. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rad, zajemčenog članom 32. stav 1. i članom 60. Ustava Republike Srbije. Ustavnom žalbom od 31. decembra 2020. godine podnosilac je, preko punomoćnika M. Ž, advokata iz Kraljeva osporio i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 859/20 od 9. jula 2020. godine zbog povrede prava na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv osporenog revizijskog rešenja podnosilac je, između ostalog, naveo da je istim razmatrana revizija podnosioca izjavljena prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a da se revizijski sud nije bavio revizijom izjavljenom po osnovu člana 403. stav 2. tačka 2) istog zakona, iako je prvostepena presuda preinačena odlukom drugostepenog suda, u kom slučaju vrednost predmeta spora nije od značaja sa stanovišta dozvoljenosti revizije. Podnosilac ističe da ukoliko je revizijski sud smatrao da je i za dozvoljenost revizije po član u 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku potrebna vrednost predmeta spora koja prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, onda je takav stav neprihvatljiv, jer je time obesmišljena navedena odredba u celini. Osim toga, podnosilac ističe da odredbom član 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku nije propisano da uslovi iz stava 2. ovog člana treba da budu kumulativno ispunjeni sa uslovima propisanim stavom 3. istog člana, odnosno sa vrednošću predmeta spora. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno revizijsko rešenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1. 1155/18 od 20. marta 2019. godine je usvojen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca protiv tuženog „I.“ a.d. Beograd i poništeno rešenje o oceni radnog učinka zaposlenog br. 41/2015-746/61 od 25. decembra 2015. godine i obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2844/19 od 9. oktobra 2019. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1. 1155/18 od 20. marta 2019. godine, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog „I.“ a.d. Beograd o oceni radnog učinka zaposlenog br. 41/2015-746/61 od 25. decembra 2015. godine.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 859/20 od 9. jula 2020. godine nije dozvoljeno odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2844/19 od 9. oktobra 2019. godine i odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv navedene drugostepene presude. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja, pored ostalog, je navedeno: da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku iz razloga što u ovom sporu, nema pravnih pitanja o opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana koja bi trebalo razmotriti, kao i da uz reviziju nisu dostavljene pravnosnažne presude kojima je na drugačiji način odlučeno u istim ili bitno istovetnim činjenično pravnim sporovima, što bi opravdavalo odlučivanje radi ujednačavanja sudske prakse, a nema ni potrebe za novim tumačenjem prava koje je primenjeno u ovom sporu; dalje je ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, revizijski sud našao da ista nije dozvoljena ; da u sporovima kakav je konkretan, u kojima tužilac u tužbi i u toku prvostepenog postupka nije označio vrednost spora, niti se ona može utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse, a ne može se utvrditi ni po odredbama člana 21. do 27. Zakona o sudskim taksama, kao vrednost predmeta spora, primenom člana 28. istog zakona, uzima se iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji sud je nadležan za rešavanje spor a; kako se prema nalaženju revizijskog suda u konkretnom slučaju radi o neprocenjivom radnom sporu, jer se tužbeni zahtev ne odnosi na nenovčano potraživanje, već poništaj rešenja tuženog o oceni radnog učinka zaposlenog, to je vrednost predmeta spora određena u skladu sa članom 28. Zakona o sudskim taksama, u visini od 15.000,00 dinara, što predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, te je revizija nedozvoljena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povred u se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 403. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US , 74/13 – Odluka US , 55/14 , 87/18 i 18/20) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano: da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav 1.); da je revizija uvek dozvoljena ako je – 1) to posebnim zakonom propisano, 2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka , 3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (stav 2.), da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (stav 3.).

Drugim relevantnim odredbama ZPP propisano je: da se revizija, između ostalog, može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava (član 407. stav 1. tačka 4)); da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ovog zakona (član 407. stav 2.); da je revizija nedozvoljena, između ostalog, ako izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona (član 410. stav 2. tačka 5)); da Vrhovni kasacioni sud odlučuje o reviziji bez rasprave (član 412.); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni kasacioni sud rešenjem, ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410), nije učinio prvostepeni sud (član 413.); da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena (član 452. stav 5.); da se ne smatraju sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove glave zakona, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine (član 469.); da presuda ili rešenje kojim se okončava parnica u postupku o sporovima male vrednosti može da se pobija samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ovog zakona i zbog pogrešne primene materijalnog prava, kao i da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija (član 479. st. 1. i 6.).

ZPP u Glavi XXIX uređuje postupak u parnicama iz radnih odnosa, pa je tako odredbom člana 436. propisano da a ko u toj glavi ne postoje posebne odredbe, u parnicama iz radnih odnosa primenjivaće se ostale odredbe ovog zakona, dok je poslednjom odredbom ove glave člana 441. propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

5. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da on svoje navode o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava zasniva na tvrdnji da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio odredbe merodavnog procesno pravo prilikom odlučivanja o dozvoljenosti revizije u predmetnoj parnici iz radnih odnosa. S tim u vezi, Ustavni sud, najpre, ukazuje da se pravom na pravično suđenje jemči, između ostalog, da će postupak odlučivanja o nečijim pravima i obavezama biti sproveden uz primenu i poštovanje propisanih pravila postupka. Nadalje, Ustavni sud ukazuje da je i Evropski sud za ljudska prava istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti presudu u predmetu Sotiris i Nikos Koutras Attee protiv Grčke, od 16. novembra 2000. godine, broj predstavke 39442/98). Po shvatanju Ustavnog suda, izneti stav podrazumeva da se strankama u postupku tako omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da će se na njihov slučaj postojeća pravila zaista i primen iti.

Ispitujući da li je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio procesno pravo na štetu podnosioca, Ustavni sud je utvrdio da je revizijski sud najpre odlučivao o posebnoj reviziji tužioca i našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje prema članu 404. ZPP, a zatim je osporenim rešenjem odbacio njegovu reviziju u radnom sporu, ispitujući istu u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP. Obrazlažući takvu svoju ocenu, revizijski sud je naveo da se u konkretnom slučaju radi o neprocenjivom radnom sporu, jer se tužbeni zahtev ne odnosi na nenovčano potraživanje, već poništaj rešenja tuženog o oceni radnog učinka zaposlenog, a kako je vrednost predmeta spora određena u skladu sa članom 28. Zakona o sudskim taksama, u visini od 15.000,00 dinara, što predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je revizija nedozvoljena.

Ustavni sud ukazuje da je dozvoljenost revizije regulisana odredbama ZPP, odnosno zakona kojim su uređena pravila postupka za pružanje sudske zaštite, po kojima se postupa i odlučuje. Dakle, revizija je ograničen pravni lek, budući da može da se izjavi samo protiv zakonom propisanih odluka i samo iz smanjenog broja razloga u odnosu na one koji su predviđeni za redovni pravni lek. Opšte je pravilo da revizija može da se izjavi ako vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi propisani revizijski cenzus. Ostali slučajevi dozvoljenosti revizije menjali su se promenama zakona koji su regulisali pravila parničnog postupka. Izmenama ZPP, koje su stupi le na snagu 31. maja 2014. godine, dakle pre podnošenja tužbe, dopunjena je odredba člana 403. stav 2. ZPP, tako što je uvedena mogućnost izjavljivanja revizije i u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, odnosno kada je taj sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Od ovog pravila postoji izuzetak. Naime, odredba člana 479. stav 6. ZPP ne dozvoljava revizij u u postupku u sporovima male vrednosti , te isključuje primenu opšte odredbe iz noveliranog člana 403. stav 2. tačka 2) ZPP o pravu na reviziju, prema kojoj je revizija uvek dozvoljena, ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Ustavni sud je takvo stanovište izrazio u Odluci Už-7147/2015 od 19. jula 201 8. godine.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, a imajući u vidu da se prema odredbi člana 46 9. ZPP, sporovi iz radnih odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti, kao i to da nijednom odredbom zakona mogućnost izjavljivanja revizije u ovoj vrsti sporova (osim opšte suspenzije u pogledu revizijskog cenzusa) nije izričito isključena, Ustavni sud smatra da stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je preinačena nižestepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev podnosioca u sporu iz radnog odnosa , nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog zakona. Ovakvo stanovište Ustavni sud je već iskazao u svoj im odlukama Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 859/20 od 9. jula 20 20. godine povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja i određivanjem da Vrhovni kasacioni sud ponovo odluči o reviziji podnosi oca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2844/19 od 9. oktobra 201 9. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

6. U odnosu na osporenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2844/19 od 9. oktobra 2019. godine, U stavni sud je, imajući u vidu da će o reviziji tužioca biti ponovno odlučivano, ocenio da je ustavna žalba u ovom delu preuranjena, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o dozvoljenosti revizije u radnim sporovima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti