Odbijanje ustavne žalbe protiv akata o prestanku profesionalne vojne službe

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, utvrdivši da je profesionalna vojna služba podnosiocu zakonito prestala istekom ugovorenog roka. Nije bilo osnova za prestanak službe zbog nesposobnosti, jer konačni nalaz o tome nije postojao u momentu isteka ugovora.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1407/2009
22.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Slovića iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Gorana Slovića izjavljena protiv naredbe Komandanta 98. avijacijske baze broj 03-1/313-23 od 25. decembra 2007. godine, rešenja Vojne pošte 1094 Beograd Up-2 broj 03-1-2/3 od 26. maja 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije U. 5113/08 od 23. aprila 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rad, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 60. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Slović iz Užica je 22. jula 2009. godine, preko punomoćnika Milisava Kurmazovića, advokata iz Užica, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava zajemčenih članom 22. stav 1, članom 32. stav 1, članom 35. stav 2, članom 36. stav 1, članom 58. stav 1. i članom 60. st. 1. i 4. Ustava Republike Srbije, kao i čl. „2, 6, 13, 26, 50. i člana 1. Protokola 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama“.

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnosiocu, „kao licu koje je obolelo u Vojsci, u koju je stupilo zdravo i sposobno“ prestala profesionalna vojna služba istekom ugovorenog roka, umesto da pravni osnov bude član 108. stav 2. tačka 1. Zakona o vojsci Jugoslavije. Podnosilac smatra da su upravni organi „čekali nezakonito istek ugovorenog roka“ i da su na taj način podnosiocu povređena prava „po osnovu rada u službi“, a to su prava na invalidsku penziju, na jednokratnu novčanu pomoć i pravo na novčanu naknadu zbog telesnog oštećenja. Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporene akte.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene akte i celokupnu dokumentaciju koja je priložena uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Komandant 98. avijacijske baze je 25. decembra 2007. godine doneo osporenu naredbu broj 03-1/313-23 o prestanku profesionalne vojne službe Goranu Sloviću, ovde podnosiocu ustavne žalbe, zbog isteka ugovorenog roka. U obrazloženju osporene naredbe je navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe primljen u službu u Vojsci na određeno vreme po ugovoru; da ugovoreni rok ističe 31. decembra 2007. godine; da ova jedinica nije u mogućnosti da sa podnosiocem zaključi novi ugovor, zbog toga što podnosilac nije podneo molbu za produženje ugovora i nema nalaz Više vojnolekarske komisije da je sposoban za produženje ugovora u svojstvu vojnika po ugovoru, što je zaključeno i u zapisniku o obavljenom službenom razgovoru; da je na osnovu izloženog nastao razlog da podnosiocu prestane profesionalna vojna služba saglasno članu 108. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije.

Podnosilac ustavne žalbe je protiv navedene naredbe podneo žalbu Vojnoj pošti 1094 Beograd, koja je osporenim rešenjem Up-2 broj 03-1-2/3 od 26. maja 2008. godine odbijena kao neosnovana. Drugostepeni organ je u obrazloženju osporenog rešenja naveo: da je žaliocu prestala profesionalna vojna služba istekom ugovorenog roka; da je Viša vojnolekarska komisija u Beogradu svojim nalazom i mišljenjem broj 3526/1/210 od 20. novembra 2007. godine oglasila žalioca nesposobnim za vojnika po ugovoru; da su navedeni nalaz i mišljenje dostavljeni podnosiocu 10. decembra 2007. godine; da je žalilac 20. decembra podneo prigovor Glavnoj vojnolekarskoj komisiji u Beogradu, koja je 29. januara 2008. godine potvrdila da je žalilac nesposoban za dužnost za koju je primljen u službu po ugovoru. Prema pravnom shvatanju drugostepenog organa, naredbom o prestanku službe nije povređen zakon na štetu žalioca, time što je kao razlog prestanka naveden istek ugovorenog roka, jer u tom momentu žalilac još nije imao konačni nalaz i mišljenje nadležne komisije. Takođe je ocenjeno da naredba u ovom slučaju ima deklaratorni karakter, jer se njome samo konstatuje činjenica prestanka službe, čija je dužina utvrđena ugovorom i koja se ne može produžavati naredbom.

Podnosilac ustavne žalbe je protiv drugostepenog rešenja podneo tužbu Vrhovnom sudu Srbije zbog nepravilno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede pravila upravnog postupka i povrede materijalnog prava. Vrhovni sud Srbije, na sednici veća održanoj 23. aprila 2009. godine, doneo je osporenu presudu U. 5113/08 kojom je tužba odbijena kao neosnovana, primenom odredbe člana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporovima. Vrhovni sud Srbije je u obrazloženju osporene presude naveo da je nakon razmatranja spisa predmeta, ocene navoda tužbe i odgovora na tužbu, kao i ocene zakonitosti osporenog rešenja, utvrdio sledeće: da je tužilac primljen u profesionalnu vojnu službu po ugovoru na određeno vreme; da je taj period istekao 31. decembra 2007. godine i da je tužilac prilikom zaključenja ugovora bio upoznat s tim da će biti na službi u Vojsci do isteka ugovorenog roka, saglasno članu 108. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije. Vrhovni sud Srbije je stoga ocenio da tuženi organ, odbijajući žalbu podnosioca, nije povredio zakon na njegovu štetu, a da ostali navodi podnosioca nisu mogli dovesti do drugačije odluke.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, pored ostalog, utvrđeno je: da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da je ljudski život neprikosnoven; da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 35. stav 2.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.); da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom (član 60 .stav 1.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći (član 60. stav 4.).

Ustavna žalba je podneta i zbog povrede čl. 2, 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i prava iz člana 1. Protokola 1 uz Konvenciju. S obzirom na to da se navedeni članovi Konvencije po svojoj sadržini suštinski ne razlikuju od člana 24, člana 32. stav 1, člana 36. stav 2. i člana 58. Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je istaknutu povredu ovih prava cenio u odnosu na odredbe Ustava.

Odredbom člana 108. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“, br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i „Službeni list SCG“, br. 7/05 i 44/05) bilo je propisano da profesionalnom vojniku primljenom u službu u Vojsci na određeno vreme služba prestaje istekom ugovorenog roka. Licu iz stava 1. ovog člana je služba mogla prestati i pre isteka ugovorenog roka, ako je na osnovu ocene i mišljenja nadležnog organa zdravstvene službe utvrđeno da je trajno nesposoban za službu u Vojsci ili da je nesposoban za dužnost za koju je primljen u službu po ugovoru ( stav 2. tačka 1)).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je nezakonito prestala profesionalna vojna služba i da je pravni osnov prestanka njegove službe u Vojsci morao da bude član 108. stav 2. tačka 1) Zakona o Vojsci Jugoslavije. Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje, Ustavni sud je najpre konstatovao da su odredbama člana 108. tada važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije posebno bili propisani razlozi za prestanak profesionalne vojne službe vojnicima primljenim u službu u Vojsci na određeno vreme. Budući da su navedena lica primljena u službu po ugovoru, njima je prestajala profesionalna vojna služba istekom ugovorenog roka, saglasno odredbi stava 1. navedenog člana Zakona. Pre isteka tog roka, vojniku po ugovoru je prestajala profesionalna vojna služba, pored ostalog, zbog trajne nesposobnosti za službu u Vojsci ili nesposobnosti za dužnost za koju je primljen u službu po ugovoru, što se utvrđivalo na osnovu ocene i mišljenja nadležnog organa zdravstvene službe (stav 2. tačka 1) istog člana Zakona). Polazeći od navedenih zakonskih odredaba i činjenica utvrđenih u ovom postupku, Ustavni sud je ocenio da osporena naredba o prestanku službe podnosioca ustavne žalbe sadrži ustavnopravno prihvatljive razloge za primenu člana 108. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije.

Ustavni sud, takođe, ukazuje da je, saglasno odredbi člana 246. stav 3. navedenog zakona, invalidnost nastupala isključivo u slučaju prestanka vojne službe zbog utvrđene trajne nesposobnosti profesionalnog vojnika za profesionalnu vojnu službu, a ne i zbog utvrđene nesposobnosti za obavljanje dužnosti za koju je lice primljeno kao vojnik po ugovoru. Imajući u vidu da nalazom nadležnog organa zdravstvene službe podnosilac nije oglašen trajno nesposobnim za službu u Vojsci, već upravo za dužnost za koju je primljen – dakle, za vojnika po ugovoru, Ustavni sud ocenjuje da navodi podnosioca o „nezakonitom“ pravnom osnovu za prestanak službe predstavljaju izraz njegovog pogrešnog uverenja da bi u slučaju primene odredbe stava 2. člana 108. Zakona mogao da ostvari pravo na invalidsku penziju.

Ustavni sud je utvrdio da su o prestanku profesionalne vojne službe podnosioca odlučivaliUstavom i zakonom ustanovljeni organi, koji su u postupku sprovedenom u skladu sa odredbama važećeg procesnog zakona utvrdili činjenično stanje od značaja za donošenje osporenih akata i odlučili o pravu podnosioca ustavne žalbe primenom merodavnog prava. Ustavni sud ocenjuje da je Vrhovni sud Srbije sproveo delotvornu kontrolu zakonitosti rešenja drugostepenog upravnog organa, te da utvrđeno činjenično stanje, primena odgovarajućeg materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje, kao i obrazloženje zauzetog pravnog stava predstavljaju pravno utemeljen osnov za donošenje osporene presude. Stoga je Ustavni sud utvrdio da u predmetnom postupku podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje.

Polazeći od napred date ocene o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud je zaključio da osporenim aktima podnosiocu nije povređeno ni pravo na rad.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu («Službeni glasnik RS», broj 109/07), odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rad zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 60. Ustava, kao u prvom delu izreke.

6. U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, ovaj sud konstatuje da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na drugačije postupanje nadležnih organa u istoj činjeničnoj i pravoj situaciji.

Ustavni sud, takođe, konstatuje da je podnosilac u postupku koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe iskoristio pravo na žalbu, kao i pravo na tužbu Vrhovnom sudu Srbije i da su o navedenim pravnim sredstvima nadležni organi doneli meritorne odluke, iz čega sledi da ustavna žalba ne sadrži ni ustavnopravne razloge za tvrdnju o povredi prava na sudsku zaštitu i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 22. i članom 36. stav 2. Ustava.

Polazeći od sadržine prava koja se jemče odredbama čl. 24, 35. i 58. Ustava, Ustavni sud nalazi da se osporeni akti ne mogu dovesti u vezu sa povredom označenih ustavnih prava.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za odlučivanje o povredi prava navedenih u tački 6. obrazloženja, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe protiv akata o prestanku profesionalne vojne službe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti