Odbijanje ustavne žalbe; pogrešno utvrđena neblagovremenost prigovora javnom tužilaštvu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu M. M. iako je utvrdio da je Više javno tužilaštvo pogrešno odbacilo njen prigovor kao neblagovremen. Sud je zaključio da pravo na pravno sredstvo nije povređeno jer je tužilaštvo, uprkos procesnoj grešci, meritorno razmotrilo navode.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-14079/2019
30.06.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama J. F, S . P . i R . K, svih iz Pančeva, R . Đ, N . J . i M . T, svih iz Starčeva kod Pančeva, M . R . i B . B, obe iz Banatskog Brestovca kod Pančeva, i B . L . iz Kačareva kod Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. juna 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J . F . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gž rr. 759/19 od 3. decembra 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe iz tačke 1. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 759/19 od 3. decembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/2010. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba S. P . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gž rr. 851/19 od 17. decembra 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe iz tačke 3. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 851/19 od 17. decembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/2010. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Usvaja se ustavna žalba R. K . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gž rr. 804/19 od 24. decembra 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

6. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe iz tačke 5. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 804/19 od 24. decembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/2010. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Usvaja se ustavna žalba R. Đ . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gž rr. 734/19 od 26. novembra 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

8. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe iz tačke 7. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 734/19 od 26. novembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/2010. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

9. Usvaja se ustavna žalba N. J . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gž rr. 758/19 od 26. novembra 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

10. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe iz tačke 9. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 758/19 od 26. novembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/2010. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

11. Usvaja se ustavna žalba M. T . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gž rr. 508/19 od 24. decembra 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

12. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe iz tačke 11. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 508/19 od 24. decembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/2010. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

13. Usvaja se ustavna žalba M. R . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gž rr. 597/19 od 19. novembra 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

14. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe iz tačke 13. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 597/19 od 19. novembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/2010. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

15. Usvaja se ustavna žalba B. B . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gž rr. 497/19 od 3. decembra 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

16. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe iz tačke 15. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 497/19 od 3. decembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/2010. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

17. Usvaja se ustavna žalba B. L . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gž rr. 505/19 od 19. novembra 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

18. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe iz tačke 17. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 505/19 od 19. novembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/2010. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. J . F, S . P . i R . K, sve iz Pančeva, R . Đ, N . J . i M . T, sve iz Starčeva kod Pančeva, M . R . i B . B, obe iz Banatskog Brestovca kod Pančeva, i B . L . iz Kačareva kod Pančeva, podnele su Ustavnom sudu, u decembru 2019. i januaru 2020. godine, preko punomoćnika D. T, advokata iz Pančeva, ustavne žalbe protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na naknadu štete iz člana 35. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

U ustavnim žalbama je, pored ostalog, navedeno: da je osporenim drugostepenim presudama svakoj podnositeljki ponaosob dosuđeno 400 evra na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede njihovog prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/2010, dok su odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi podnositeljki preko dosuđenih iznosa; da su dosuđeni iznosi na ime novčanog obeštećenja suprotni praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

Imajući u vidu da se ustavnim žalbama osporavaju presude donete u parničnim postupcima vođenim radi isplate novčanog obeštećenja zbog povrede prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku u istom stečajnom postupku, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama čl. 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio ustavne žalbe radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne odluke.

R. K . iz Pančeva je dopunom ustavne žalbe od 1. aprila 2020. godine osporila presudu Višeg suda u Pančevu Gž rr. 521/19 od 18. februara 2020. godine, ističući povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Ova podnositeljka ustavne žalbe se istovremeno pozvala i na povredu prava na delotvorni pravni lek iz člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i prava na imovinu iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju.

Dopunom ustavne žalbe se osporava drugostepena presuda koja je doneta u parnici u kojoj je tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, dosuđena naknada imovinske štete (u visini nenaplaćenog potraživanja) izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/2010, a u delu u kome je pravnosnažno odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojim je tražila da joj se isplati zakonska zatezna kamata od dana kada je potraživanje utvrđeno u navedenom stečajnom postupku do dana podnošenja tužbe.

Kako su navedene odredbe međunarodnih ugovora po svojoj sadržini slične odredbama člana 36. stav 2. i člana 58. Ustava, Ustavni sud je eventualnu povredu ovih prava istaknutih u dopuni ustavne žalbe cenio sa stanovišta odredaba najvišeg pravnog akata u Republici Srbiji.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li su u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljki ustavnih žalbi povređena ili uskraćena njihova Ustavom zajemčena prava ili slobode.

3. Ispitujući navode podnositeljki ustavnih žalbi o povredi prava na pravično suđenje u predmetnim parničnim postupcima, Ustavni sud je najpre zaključio da podnositeljke osporavaju drugostepene presude u delu u kome su odbijeni kao neosnovani njihovi tužbeni zahtevi za isplatu novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/2010, a koja im je prethodno utvrđena u postupku po prigovoru radi ubrzavanja postupka. U konkretnom slučaju, Viši sud u Pančevu je osporenim presudama odbio kao neosnovane tužbene zahteve podnositeljki ustavnih žalbi preko dosuđenog iznosa od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti, a do traženog iznosa od po 3.000 evra u domaćoj valuti . U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da se navodi podnositeljki ustavnih žalbi o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava zasnivaju na tvrdnjama da je visina novčanog obeštećenja, koja im je dosuđena, nedovoljna i nepravična.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už- 7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju. Ustavni sud smatra da su za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Naime, Evropski sud za ljudska prava se u toj odluci prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je dosuđena od strane “redovnih“ sudova na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom), dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor tužene države o gubitku statusa “žrtve“, Evropski sud za ljudska prava je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje taj sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status “žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to je Evropski sud za ljudska prava odbacio tu predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnim žalbama sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava osporavaju presude kojima je podnositeljkama dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti podnositeljki da u primerenom roku naplate dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda prava na pravično suđenje mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda za ljudska prava izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete u ovoj ustavnopravnoj stvari nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je, u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, doneo Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine (koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u “Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavnu žalbu M.K, D.M. i S.J. i utvrdio da je osporenim rešenjima, kojima im je dosuđena naknada nematerijalne štete primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina nije predstavljala dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu navedenog ustavnog prava, pa je Sud ocenio da se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status “žrtve“. Istom odlukom je podnosiocima ustavne žalbe utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a imajući u vidu i da je podnositeljkama ustavnih žalbi pre pokretanja parničnih postupaka radi isplate novčanog obeštećenja na ime naknade nematerijalne štete utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca koji predstavlja preduzeće u državnoj svojini – D.P. „U.“ iz Pančeva, Ustavni sud je ocenio da je osporenim presudama, kojima je podnositeljkama dosuđen iznos od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povređeno njihovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“ Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u prvom delu tač. 1, 3, 5, 7, 9, 11, 13, 15. i 17. izreke.

4. Što se tiče navoda ustavnih žalbi kojima se pobijaju osporene presude u delu u kome su pravnosnažno odbačeni zahtevi za naknadu troškova postupka nastalih u postupcima po prigovorima radi ubrzavanja pomenutog stečajnog postupka, kao i delu u kome je odlučeno o troškovima predmetnih parničnih postupaka, Ustavni sud je ocenio se ovi navodi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenih akata. Stoga je Sud odbacio ustavne žalbu u tim delovima, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tač. 1, 3, 5, 7, 9, 11, 13, 15. i 17. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje iz Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljki ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 2, 4, 6, 8, 10, 12, 14, 16. i 18. izreke, utvrdio pravo podnositeljki ustavnih žalbi na na knadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos e isplaćen e po osnovu navedenih presuda Višeg suda u Pančevu, kao i za ostale iznose koji su podnositeljkama eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/2010. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Nakon što je podnositeljkama utvrdio povredu prava na pravično suđenje i utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavnih žalbi u odnosu na istaknute povrede prava iz čl. 35, 36. i 58. Ustava.

6. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi podnositeljke R. K . u delu u kome se pobija presuda Višeg suda u Pančevu Gž rr. 521/19 od 18. februara 2020. godine , Ustavni sud je konstatovao da ova podnositeljka u suštini izražava nezadovoljstvo dosuđenjem kamate na iznos glavnog potraživanja počev od dana podnošenja tužbe u predmetnom parničnom postupku, a ne od dana kada je njeno potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku, kako je ona tražila u konkretnom slučaju.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe u delu kojim se osporava odluka o zakonskoj zateznoj kamati, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnositeljke R. K . ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporene presude. Osporena presuda sadrži jasne razloge koji su ustavnopravno prihvatljivi sa stanovišta zaštite prava na pravično suđenje. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da se u presudi Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stevanović i drugi protiv Srbije, broj 43815/17 , od 27. avgusta 2019. godine, stav 12, izričito navodi da je čl. 85. i 93. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 99/11, 71/12, 83/14, 113/17 i 44/18), propisano da se od dana pokretanja stečajnog postupka izvršni postupak koji je u toku obustavlja i da zatezna kamata na sva nenamirena potraživanja prestaje da teče, te da je prethodno važeći Zakon o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 84/04 i 85/05) sadržao gotovo identične odredbe.

U pogledu navoda ustavne žalbe koji se odnose na različito postupanje sudova, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka uz ustavnu žalbu nije dostavila odgovarajuće dokaze da su sudovi poslednje instance u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosili drugačije odluke od one koja se osporava ustavnom žalbom.

Kada je reč o istaknutoj povredi prava iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud podseća da se pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo ne iscrpljuje samim ulaganjem pravnog leka, već podrazumeva i obavezu nadležnog instancionog suda da oceni relevantne navode i izrazi svoj stav povodom njih. Kako je Ustavni sud prethodno utvrdio da osporena drugostepena presuda sadrži jasno i detaljno argumentovano obrazloženje, zasnovano na ustavnopravno prihvatljivoj primeni odredaba Zakona o stečaju iz 2009. godine, to sledi da su bez osnova i tvrdnje o povredi prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Takođe, Ustavni sud smatra da se navedena podnositeljka ustavne žalbe samo formalno pozvala na povredu prava na delotvorno pravno sredstvo, uzimajući u obzir da ustavna žalba ne sadrži bilo kakve tvrdnje kojima bi se ukazivalo na to da žalba protiv prvostepene presude nije predstavljala dostupno i predvidivo pravno sredstvo, odnosno da podnositeljka nije imala realnih izgleda za uspeh po izjavljenom pravnom sredstvu. U navedenom kontekstu, Ustavni sud dodatno ukazuje da je podnositeljka R . K . imala delimično pozitivni uspeh u žalbenom postupku, jer je Viši sud u Pančevu osporenom presudom Gž rr. 521/19 od 18. februara 2020. godine preinačio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na zakonsku zateznu kamatu, priznajući podnositeljki ovo sporedno potraživanje od dana podnošenja tužbe, a ne dana presuđenja, kako je odlučio Osnovni sud u Pančevu.

Kako podnositeljka ustavne žalbe R. K . povredu prava iz člana 58. Ustava zasniva na istim razlozima koje je isticala i u prilog tvrdnji o povredi prava na pravično suđenje, to je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba ne sadrže ni ustavnopravne razloge kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine prava na imovinu, potkrepljuju tvrdnje o povredi tog prava. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je podnositeljki ustavne žalbe, dosuđenjem naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u visini priznatog potraživanja koje još nije isplaćeno, suštinski pružena zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Stoga je Sud odbacio ustavnu žalbu R. K . u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 5. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković , s.r.

Odbijanje ustavne žalbe; pogrešno utvrđena neblagovremenost prigovora javnom tužilaštvu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti