Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog trajanja postupka preko pet godina i dosuđuje naknadu štete. Takođe, utvrđuje povredu prava na pravično suđenje zbog neadekvatno obrazložene odluke o troškovima i poništava taj deo rešenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. N. iz Kočetina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. decembra 2017. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba V. N. i utvrđuje da je u postupku, koji je po predlogu radi obezbeđenja potraživanja i određivanja privremene mere, vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima u predmetu R3. 360/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Žabarima R. 26/08) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

4. Usvaja se ustavna žalba V. N. i utvrđuje da je stavom drugim izreke rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž. 1154/13 (2008) od 5. decembra 2013. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

5. Poništava se rešenje Višeg suda u Požarevcu Gž. 1154/13 (2008) od 5. decembra 2013. godine, u stavu drugom izreke i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi koju je predlagač izjavio protiv stava drugog izreke rešenja Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima R. 360/10 od 17. septembra 2013. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. V. N. iz Kočetina je, 18. februara 2014. godine, preko punomoćnika R. D, advokata iz Žabara, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž. 1154/13 (2008) od 5. decembra 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, kao i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe je, između ostalog, navela: da je 9. oktobra 2008. godine predlagač R. V. podnela Opštinskom sudu u Žabarima predlog za određivanje privremene mere u vanparničnom postupku, tražeći da joj podnositeljka ustavne žalbe i N. R. iz Kočetina, kao protivnici predlagača, dozvole da preko njihovih kućnih placeva iznese posečenu drvnu masu od starih šljiva i jednog starog oraha iz zapuštenog šljivara; da je po navedenom predlogu za usvajanje privremene mere sud vodio postupak više od pet godina, sve do 5. decembra 2013. godine, kada je Viši sud u Požarevcu rešenjem Gž. 1154/13 (2008) od 5. decembra 2013. godine preinačio prvostepeno rešenje Osnovnog suda u Požarevcu – Sudske jedinice u Žabarima R3. 360/10 od 17. septembra 2013. godine, tako što je usvojio predlog predlagača, te odredio privremenu meru i predlagaču dozvolio prolaz pet konstantnih dana u godini, u periodu od 30 dana od izvršnosti rešenja, da sa svoje k.p. 1298, KO K, iznese posečenu drvnu masu preko k.p. podnositeljke ustavne žalbe 1297, KO K, na način bliže opisan u izreci rešenja, dok je u stavu drugom izreke rešenja obavezao podnositeljku ustavne žalbe da predlagaču na ime troškova postupka plati 386.850,00 dinara i na ime troškova žalbenog postupka iznos od 33.780,00 dinara; da je viši sud u osporenom rešenju doneo odluku o troškovima postupka, pozivajući se na odredbe člana 28. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku, nalazeći da je podnositeljka ustavne žalbe, kao protivnik predlagača isključivo svojim ponašanjem dala povod za pokretanje postupka. Podnositeljka je istakla da prvostepeni sud nije mogao da dopusti da ovaj postupak traje više od pet godina, da predlagač stalno menja punomoćnike i predloge za usvajanje privremene mere, te da je, u konkretnom slučaju, sud trebalo na jednom ročištu da odluči o predlogu za određivanje privremene mere, a ne da održi 23 ročišta i da postupak traje više od pet godina.

Podnositeljka predlaže da Ustavni sud u skladu sa članom 86. Zakona o Ustavnom sudu odloži izvršenje naplate dosuđenih troškova ovog vanparničnog postupka, poništi osporeno rešenje Višeg suda u Požarevcu Gž. 1154/13 (2008) od 5. decembra 2013. godine i utvrdi pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u iznosu od 399.250 dinara na ime troškova vanparničnog postupka i nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i troškove na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima R3. 360/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Žabarima R. 26/08) i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Predlagač R. V. iz Kočetina, podnela je 14. oktobra 2008. godine predlog radi obezbeđenja dokaza i donošenja privremene mere Opštinskom sudu u Žabarima, protiv protivnika predlagača N. R. iz Kočetina i V. N. iz Kočetina. Navedenom privremenom merom predlagač je tražio da joj se omogući da sa svoje k.p. br. 1298, KO K, preko parcela protivnika predlagača iznese drvnu masu do javnog puta. U toku trajanja vanparničnog postupka, predlog je povučen u odnosu na protivnika predlagača N. R. iz Kočetina.

Tokom sprovedenog postupka, prvostepeni sud je zakazao 23 ročišta, od kojih 11 ročišta nije održano, i to jedno ročište zbog nemogućnosti izlaska suda na lice mesta zbog loših vremenskih prilika, jedno jer nisu bili združeni spisi u koje je trebalo izvršiti uvid, jedno zbog sprečenosti i dva zbog bolesti postupajućeg sudije, jedno zbog promene punomoćnika predlagača, radi upoznavanja sa predmetom, i pet ročišta zato što veštak nije dostavio nalaz sa mišljenjem u ostavljenom roku. U periodu od godinu dana, od 25. oktobra 2010. do 8. septembra 2011. godine nije održano nijedno ročište, zbog nepostupanja određenog sudskog veštaka po nalogu suda, odnosno nedostavljanja dopunskog nalaza, povodom primedbi stranaka. U sprovedenom dokaznom postupku obavljeno je veštačenje i dopunsko veštačenje od strane veštaka šumarske i poljoprivredne struke, stranke su se izjasnile u pogledu veštačenja i izvršen je uvid u parnične spise istog suda, i to u parnični predmet P. 375/91, u kojem je vođena parnica između pravnih prethodnika stranaka, radi konstituisanja prava službenosti prolaza, kao i u parnični predmet P. 1218/10, u kojem je bila u toku parnica radi utvrđivanja postojanja prava stvarne službenosti prolaza, po tužbi R. V. (ovde predlagač) protiv tuženih – N. R. i V. N. iz Kočetina (ovde protivnice predlagača).

Nakon 1. januara 2010. godine i reforme u pravosuđu, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima u predmetu R3. 360/10 (2008).

Osnovni sud u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima je 7. februara 2013. godine doneo rešenje R3. 360/10 kojim je u stavu prvom izreke utvrdio da je povučen predlog predlagača u odnosu na protivnika predlagača, a u stavu drugom izreke obavezao predlagača da protivniku predlagača N. R. na ime troškova postupka isplati iznos od 109.500 dinara.

Viši sud u Požarevcu je 16. maja 2013. godine, odlučujući o žalbi predlagača i protivnika predlagača, doneo rešenje Gž. 350/13 kojim je u stavu prvom izreke usvojio kao osnovanu žalbu protivnika predlagača N. R, te je preinačio prvostepeno rešenje, tako što je obavezao predlagača da protivniku predlagača na ime troškova postupka isplati iznos od 204.000 dinara, a u stavu drugom izreke je odredio da isto rešenje u stavu prvom izreke ostaje neizmenjeno. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je, shodno članu 28. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku, ovde predlagač dužna da snosi sve troškove postupka koje je imala protivnik predlagača, imajući u vidu da se u njenom interesu vodio ovaj postupak.

Predlagač je predlog za izdavanje privremene mere precizirala pismenim podnescima od 8. februara i 1. marta 2013. godine, tražeći da se privremena mera odredi u periodu od pet konstantnih dana u vremenskom okviru od 1. aprila do 15. jula 2013. godine, da se dozvoli predlagaču prolaz da sa svoje k.p. br. 1298, KO K, izvrši prenošenje posečene drvne mase od posečenih stabala šljive i oraha i to pešačkim prolazom i prolazom ručnim kolicima preko katastarske parcele protivnika predlagača V. N. iz Kočetina broj 1297, KO K, i to počev od tromeđe kp. br. 1298, 1297 i 1301, KO K. i dalje pravcem međnog pojasa približno istočne strane katastaske parcele broj 1297, KO K, unutrašnjom stranom pletene žice, koja označava međnu liniju i celom dužinom međnog pojasa u širini od jednog metra, sve do međe sa katastarskom parcelom broj 1305, KO K, a u roku od osam dana od prijema rešenja. Na raspravnom zapisniku od 17. septembra 2013. godine punomoćnik predlagača je precizirao predlog u pogledu vremenskog trajanja, vezano za iznošenje drvne mase, tako da bi to bilo u roku od 30 dana od dana izvršnosti rešenja, što je 'prvostepeni sud prihvatio svojim rešenjem.

Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima R3. 360/10 od 17. septembra 2013. godine odbijena je kao neosnovana predložena privremena mera i obavezan predlagač da protivniku predlagača naknadi troškove postupka. U obrazloženju rešenja, između ostalog, navedeno je: da je na ročištu održanom 10. novembra 2011. godine veštak M. Đ. još jednom precizno naveo pravac koji on smatra najpovoljnijim za iznošenje drvne mase koji ide međnim pojasom između k.p. br. 1297 i 1304, zatim u produžetku između k.p. br. 1297 i 1302, zatim skretanjem pod oštrim uglom prema putu na k.p. br. 2075, a koji pravac bi prolazio između k.p. br. 1297 i k.p. br. 1301, s tim što bi zadnji dužni metri bili između k.p. br. 1307 i 1306 pa do samog puta na k.p. br. 2075; da bez obzira na činjenicu što su nalazi veštaka prihvaćeni, sud podneti predlog nije usvojio jer se predlog, kako ga je precizirao predlagač, odnosi samo na prostor do k.p. 1305, dakle po iznetom predlogu predlagač ne može stići ni do jednog javnog puta, te time nisu ispunjeni uslovi propisani odredbama čl. 296. i 297. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji propisuje uslove za određivanje privremene mere i vrste privremenih mera za obezbeđenje nenovčanog potraživanja, te da ovakvom predloženom privremenom merom predlagač neće obezbediti svoje potraživanje, jer sve i da sud usvoji privremenu meru drva ne može sa svoje parcele izneti na javni put.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gž. 1154/13 (2008) od 5. decembra 2013. godine usvojena je žalba predlagača, pa je preinačeno prvostepeno rešenje Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima R3. 360/10 od 17. septembra 2013. godine, tako što je usvojen predlog predlagača, određena privremena mera i predlagaču dozvoljen prolaz pet konstantnih dana u periodu od 30 dana od izvršnosti rešenja da sa svoje k.p. 1298, KO K, izvrši iznošenje posečene drvne mase od posečenih stabala šljive i oraha, i to pešačkim prolazom i prolazom ručnim kolicima preko katastarske parcele protivnika predlagača V. N. iz Kočetina k.p. br. 1297, KO K, i to počev od tromeđe k.p. br. 1298, KO K. i k. p. br. 1297 i 1301, KO K. i dalje, pravcem međnog pojasa, približno istočne strane k.p. br. 1297, KO K, i to unutrašnjom stranom pletene žice koja označava međnu liniju i celom dužinom međnog pojasa u širini od jednog metra, sve do međe sa k.p. br. 1305, KO K, u roku od osam dana od prijema rešenja, i obavezan protivnik predlagača da predlagaču na ime troškova postupka isplati iznos od 386.850 dinara i na ime troškova žalbenog postupka iznos od 33.780,00 dinara, u roku od 15 dana od prijem rešenja.

 

U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da se nalaženje prvostepenog suda ne može prihvatiti; da je u postupku pred prvostepenim sudom obavljeno veštačenje od strane veštaka M. Đ, koji je dao varijante prolaza, nalazeći da je varijanta u pravcu puteva na k.p. br. 1320 i k.p. 1133 radi iznošenja drvene mase manje povoljno rešenje, a da je najpovoljnije rešenje pored k.p. br. 1297 i 1307, KO K, međnim pojasom između k.p. br. 1297 i 1304, a prema javnom putu koji nosi broj 2075; da viši sud, u konkretnom slučaju, nalazi da predlagač ovom privremenom merom obezbeđuje svoje potraživanje vezano za utvrđenje prava službenosti prolaza, upravo na način kako je predloženo, da je predlagač svoje potraživanje učinila verovatnim, kao i opasnost da će se ostvarenje istog osujetiti ili znatno otežati, odnosno da će po nju doći do nastanka nenadoknadive štete ukoliko navedenu drvnu masu ne iznese sa svoje parcele. Odlučujući o troškovima postupka, drugostepeni sud je obavezao protivnika predlagača da predlagaču na ime troškova postupka isplati iznos od 386.850,00 dinara, kao i iznos od 33.780,00 dinara na ime troškova žalbenog postupka, a odluku o troškovima postupka je doneo na osnovu člana 28. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku, nalazeći da je protivnik predlagača isključivo svojim ponašanjem dala povod za pokretanje postupka.

Pismeni otpravak drugostepenog rešenja je 29. januara 2014. godine dostavljen punomoćniku protivnika predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14) bilo je propisano: da je postupak izvršenja i obezbeđenja je hitan i da u postupku izvršenja i obezbeđenja odlaganje nije dozvoljeno, osim ako zakonom nije izričito propisano drugačije (član 6, st. 1. i 2.); da se radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja može odrediti privremena mera, ako je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati (član 296. stav 1.).

Zakonom o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88, „Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 18/05, 85/12, 45/13, 55/14, 6/15 i 106/15) propisano je: da u vanparničnim stvarima koje se odnose na imovinska prava učesnika, učesnici snose troškove na jednake delove, ali ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje sud će prema srazmeri tog udela odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od učesnika i da u vanparničnim stvarima iz stava 2. ovog člana sud može odlučiti da sve troškove postupka snosi učesnik u čijem interesu se postupak vodi, odnosno učesnik koji je isključivo svojim ponašanjem dao povod za pokretanje postupka (član 28. st. 2. i 3.).

5. U vezi navoda podnositeljke da joj je zbog dužine trajanja postupka odlučivanja o privremenoj meri povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, a polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, utvrdio da nadležni sudovi u predmetnom postupku odlučivanja o privremenoj meri očigledno nisu delotvorno i efikasno postupali kako bi se predmetni postupak okončao u što kraćem roku i da bi se o predlogu odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, postupak odlučivanja o privremenoj meri je započeo podnošenjem predloga 14. oktobra 2008. godine Opštinskom sudu u Žabarima, a okončan je donošenjem rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž. 1154/13 (2008) od 5. decembra 2013. godine, koje je punomoćniku podnositeljke ustavne žalbe dostavljeno 29. januara 2014. godine. Postupak je ukupno trajao duže od pet godina, što, po oceni Ustavnog suda, značajno prekoračuje pravni standard suđenja u razumnom roku u pogledu predmeta odlučivanja.

Naime, prvostepeni postupak za odlučivanje o privremenoj meri trajao je četiri godine i jedanaest meseci, iako je prema odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, izvršni postupak i postupak obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.). Pri tome, Ustavni sud je konstatovao da u periodu od godinu dana sud nije održao nijedno ročište, budući da veštak nije postupio po nalogu suda i nije dostavio, u ostavljenom roku, dopunski nalaz u kome je trebalo da se izjasni na primedbe stranaka u pogledu obavljenog veštačenja.

Ustavni sud nalazi da je podnositeljka ustavne žalbe imala legitiman interes da se predmetni postupak okonča u razumnom roku, uvažavajući zakonom propisanu hitnost rešavanja u postupku obezbeđenja, kao i da svojim ponašanjem nije doprinela da postupak duže traje.

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio naročito, pre svega, činjenično složen, iako je u cilju utvrđivanja činjenica bitnih za odlučivanje sprovedeno veštačenje, za koje je bilo potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnositeljki ustavne žalbe u postupku koji je po predlogu za obezbeđenje dokaza i određivanje privremene mere vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima u predmetu R3. 360/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Žabarima R. 26/08) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i ponašanje prvostepenog suda. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog neažurnog postupanja prvenstveno prvostepenog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenim licima treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu zahteva za naknadu materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a koji je opredeljen u visini iznosa troškova vanparničnog postupka, koje je obavezana da plati podnositeljka ustavne žalbe, Ustavni sud, najpre, ukazuje da se kao vid pravičnog zadovoljenja zbog utvrđene povrede navedenog prava može utvrditi pravo na naknadu nematerijalne štete, ukoliko je takav zahtev postavljen, a koja predstavlja satisfakciju zbog stanja nesigurnosti i neizvesnosti u kome se podnosilac nalazio u dužem periodu u pogledu svojih građanskih prava i obaveza.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da istaknuti zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa troškova vanparničnog postupka, nije spojiv za svrhom naknade štete koja se priznaje oštećenom u slučaju utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je u sprovedenom postupku kao prethodno razmatrao pitanje da li osporeno rešenje predstavlja pojedinačni akt koji može biti osporen u postupku zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Prema praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, opšte je pravilo da se privremenim merama odlučuje o građanskim pravima i obavezama, s tim što se ovo opšte pravilo ne može primeniti u svim postupcima u kojima se odlučuje o privremenim merama. Dakle, nisu sve privremene mere akti u kojima se odlučuje o građanskim pravima i slobodama. Evropski sud za ljudska prava je u presudi Micallef protiv Malte, broj predstavke 17056/06 od 15. oktobra 2009. godine, postavio dva kriterijuma na osnovu kojih se član 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda može primeniti na postupak određivanja privremenih mera. Član 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda se sadržinski ne razlikuje od člana 32. stav 1. Ustava.

Prvi kriterijum koji je istaknut u navedenoj presudi Evropskog suda za ljudska prava jeste da pravo o kojem se odlučuje u glavnom postupku i u postupku određivanja privremene mere mora biti građansko, u skladu sa standardima koji postavlja član 6. stav 1. Evropske konvencije. Drugi kriterijum koji je naveden u označenoj presudi Evropskog suda jeste predmet i svrha privremene mere i njeni učinci, odnosno da li se privremenom merom delotvorno odlučuje o građanskom pravu ili obavezi.

Polazeći od navedenih kriterijuma, Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju ostvarena oba kriterijuma iz presude Evropskog suda Micallef protiv Malte, odnosno da osporeno rešenje predstavlja pojedinačni akt iz člana 170. Ustava.

9. Ispitujući osnovanost navoda podnositeljke o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe, u suštini, osporava drugostepeno rešenje Višeg suda u Požarevcu u delu u kome je preinačeno prvostepeno rešenje na način da je obavezana da plati troškove postupka u iznosu od 386.850 dinara.

Ustavni sud podseća da se prilikom razmatranja garancija iz člana 32. stav 1. Ustava ne sme zastati na formalnom ispitivanju da li su one poštovane, već se mora osporena odluka sagledati i u svetlu garancija koje nisu izričito predviđene. Jedna od takvih garancija se odnosi na obavezu suda da obrazloži svoju odluku Naime, sud je dužan da iznese razloge svoje odluke, koji predstavljaju jednu garantiju objektivnosti suđenja, kojom se sprečavaju zloupotrebe. Obaveza obrazloženja sudske odluke, međutim, ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente (videti npr. presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Van de Hurk protiv Holandije, od 19. aprila 1994. godine). Ipak, može doći do povrede prava na pravično suđenje ako sudovi ne utvrde i ne obrazlože ključne argumente za donošenje presude.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je odbio predloženu privremenu meru, te je obavezao predlagača da protivniku predlagača, ovde podnositeljki ustavne žalbe, na ime naknade troškova postupka, isplati iznos od 372,750 dinara.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepeno rešenje, tako što je usvojio predlog predlagača i odredio predloženu privremenu meru, te je obavezao protivnika predlagača, ovde podnositeljku ustavne žalbe, da predlagaču na ime troškova postupka isplati iznos od 386.850 dinara, a na ime troškova žalbenog postupka iznos od 33.780 dinara. Viši sud u Požarevcu je osporenu drugostepenu odluku o troškovima postupka zasnovao na odredbi člana 28. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku, jer je našao da je protivnik predlagača isključivo svojim ponašanjem dao povoda za pokretanje postupka.

Ispitujući da li je osporena drugostepena odluka u delu o troškovima postupka obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 28. stav 2. Zakon o vanparničnom postupku, iz čije sadržine proizlazi da je pravilo u vanparničnom postupku da učesnici snose troškove postupka na jednake delove. Odredbom člana 28. stav 3. istog zakona predviđen je izuzetak od navedenog pravila, prema kojem sud može odlučiti da sve troškove postupka snosi učesnik u čijem interesu se postupak vodi, odnosno učesnik koji je isključivo svojim ponašanjem dao povod za pokretanje postupka.

Ustavni sud konstatuje da u situaciji kada sud više instance u postupku po žalbi svojom odlukom preinači odluku suda niže instance, postoji veći stepen obaveze drugostepenog suda da detaljnije, jasnije i preciznije obrazloži svoju odluku, budući da se on takvom odlukom, zapravo, stavlja u položaj prvostepenog suda, zauzimajući drugačije pravno stanovište u odnosu na ono koje je zauzeo prvostepeni sud.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud nalazi da Viši sud u Požarevcu nije dovoljno i jasno obrazložio zašto je, u konkretnom slučaju, primenio izuzetak iz člana 28. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku, a ne opšte pravilo odlučivanja o troškovima vanparničnog postupka iz člana 28. stav 2. istog zakona, kojim je propisano da učesnici snose troškove postupka na jednake delove. Ovo, posebno, ako se ima u vidu da je prethodno Viši sud u Požarevcu rešenjem Gž. 350/13 od 16. maja 2013. godine obavezao predlagača da snosi sve troškove postupka koje je imala protivnik predlagača N. R, u odnosu na koju je povučen predlog, sa obrazloženjem da se u njenom interesu vodio ovaj postupak, a osporeno drugostepeno rešenje je zasnovao na stavu da je protivnik predlagača isključivo svojim ponašanjem dao povoda za pokretanje postupka.

S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporeno drugostepeno rešenje nije obrazloženo na način koji se može smatrati ustavnopravno prihvatljivim. Stoga je Sud utvrdio da je osporenim drugostepenim rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gž. 1154/13 (2008) od 5. decembra 2013. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom članu 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 4. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava podnosioca mogu otkloniti jedino poništajem osporenog drugostepenog rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž. 1154/13 (2008) od 5. decembra 2013. godine. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio rešenje Višeg suda u Požarevcu Gž. 1154/13 (2008) od 5. decembra 2013. godine, u stavu drugom izreke i odredio da isti sud donese novu odluku o žalbi koju je predlagač izjavio protiv stava drugog izreke rešenja Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima R. 360/10 od 17. septembra 2013. godine, odlučujući kao u tački 5. izreke.

10. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić