Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, nalazeći da pravo na suđenje u razumnom roku nije povređeno. Iako je upravni postupak ozakonjenja trajao sedam i po godina, kašnjenje je prvenstveno uzrokovano pasivnošću podnosioca i nekorišćenjem pravnih sredstava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dejana Jovanovića iz Donjeg Milanovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. decembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dejana Jovanovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Majdanpeku P. 121/08 od 5. juna 2008. godine i presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 696/08 od 15. decembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dejan Jovanović iz Donjeg Milanovca podneo je Ustavnom sudu 26. januara 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Majdanpeku P. 121/08 od 5. juna 2008. godine i presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 696/08 od 15. decembra 2008. godine, zbog povrede prava na imovinu zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenom prvostepenom presudom usvojen tužbeni zahtev tužioca i da je utvrđeno da ugovor na osnovu koga je podnosilac stekao pravo svojine na putničkom vozilu ne proizvodi pravno dejstvo prema tužiocu u tom postupku, i to "samo koliko je potrebno za ispunjenje tužiočevog potraživanja". Podnosilac ustavne žalbe dalje navodi da je navedeni ugovor fiktivan, da je on odmah stupio u posed putničkog vozila, da se radi o pokretnoj imovini za koju važi pravno pravilo da je držalac pokretne imovine i njen vlasnik, te da on ne može biti obavezan da plati dug drugog lica, prema kome nema nikakve obaveze. Pošto sudovi nisu uzeli u obzir navedene činjenice pri odlučivanju, podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je na taj način povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, te predlaže da Ustavni sud to i utvrdi. Takođe, podnosilac ustavne žalbe predlaže da se odloži izvršenje osporene presude Opštinskog suda u Majdanpeku P. 121/08 od 5. juna 2008. godine.
2. Članom 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Članom 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima je povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.
3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenog prava na imovinu na koje se žalbom poziva. Podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda u suštini zahteva da utvrdi da je u prethodno okončanom parničnom postupku činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno i da je pogrešno primenjeno materijalno pravo, odnosno da ispita zakonitost pravosnažne odluke redovnog suda.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava ili sloboda zajemčenih Ustavom. Samo formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava ne čini po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.
Imajući u vidu da se u predmetnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporenih parničnih presuda, postupa kao instancioni sud u odnosu na Okružni sud u Negotinu, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
4. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti