Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Izvršni postupak koji traje preko šest godina, uz značajne periode neaktivnosti suda, predstavlja kršenje Ustavom zajemčenog prava i nalaže se hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Katarina Manojlović Andrić , dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milorada Marjanovića iz Velike Plane , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. januara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milorada Marjanovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se v odio pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu I. 776/08, a sada se vodi pred O snovnim sudom u Smederevu – Sudskom jedinicom u Velikoj Plani u predmetu I. 1856/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milorad Marjanović iz Velike Plane je 1. mart a 2010. godine Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvrš nom postupku koji se vo dio pr ed Opštinskim su dom u Velikoj Plani u predmetu I. 776//08.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosi lac Opštinskom sudu u Velikoj Plani podneo predlog za izvršenje; da je navedeni sud doneo rešenje o izvršenju I. 776/08 od 27 . septembra 2006. godine i da nije sproveo izvršenje prema donetom rešenju do dana podnošenja ustavne žalbe.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da postupak izvršenja predugo traje i predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu Ustavom garantovanog prava na suđenje u razumnom roku i da naloži nadležnom sudu da pre duzme sve mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 776/08, sada Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu I. 1856/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 27. septembra 2006. godine podneo O pštinskom sudu u Velikoj Plani predlog za izvršenje , kojim je tražio da sud, na osnovu pravnosnažne i izvršn e presude Opštinskog suda u V elikoj Plani P. 535/02 od 6. decembra 2004. godine, radi naplate novčanog potraživanja i troškova izvršnog postupka, dozvoli izvršenje popisom, procenom i prodajom dužnikovih pokretnih stvari i namirenjem izvršnog poverioca iz iznosa dobijenog prodajom.

Opštinski sud u Velikoj Plani je rešenjem I. 776 /06 od 27. septem bra 2006. godine odredio predloženo izvršenje.

Izvršni dužnik je izjavio žalbu protiv navedenog rešenja.

Podneskom od 13. decembra 2006. godine izvršni poverilac je predložio promenu načina i sredstva izvršenja tako što će se izvršenje sprovesti na nepokretnosti ma izvršnog dužnika , koje je naveo, a iz razloga što je sud zapisnički konstatova o da izvršni dužnik nema pokretne stvari, koje bi mogle da budu predmet plenidbe i prodaje, radi namirenja izvršnog poverioca.

Opštinski sud u Velikoj Plani je rešenjem I. 776/06 od 15. decembra 2006. godine dozvolio predloženu promenu načina izvršenja .

Izvršni dužnik je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu.

Okružni sud u Smederevu je rešenjem Gž. 314/07 od 13. marta 2007. godine ukinuo rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 776/06 od 15. decembra 2006. godine i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak. U obrazloženju rešenja je navedeno da u spisima predmeta nema nikakvih podataka o izlasku izvršnog organa prvostepenog suda na lice mesta radi popisa i procene dužnikovih pokretnih stvari, niti se u spisima predmeta nalazi zapisnik o izvršenom popisu i proceni dužnikovih pokretnih stvari, a na osnovu kojih bi se moglo eventualno zaključiti da se novčanim iznosom dobijenim prodajom pokretnih stvari ne može namiriti poveriočevo potraživanje, u kom slučaju bi bila opravdana promena predmeta izvršenja. Dalje je navedeno, da je prvostepeni sud pobijanim rešenjem dozvoli predloženo izvršenje na nepokretnostima izvršnog dužnika, umesto prvobitno predloženog izvršenja na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, a da pri tom u razlozima rešenja n ije naveo ni jednu relevantnu činjenicu koja opravdava donošenje takvog rešenja, odnosno promenu sredstva izvršenja.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom , na zapisniku sačinjenom od 14. jula 2007. godine, konstatovano je da izvršni dužnik ne poseduje pokretne stvari koj e bi mogle biti predmet popisa, procene i prodaje u postupku izvršenja.

Opštinski sud u Velikoj Plani je dopisom u predmetu I. 776/06 od 20. juna 2007. godine obavestio punomoćnika izvršnog poverioca o navedenom, odnosno da je izlaskom na lice mesta utvrđeno da izvršni dužnik ne poseduje pokretnu imovinu koja bi mo gla biti predmet izvršenja u postupku.

Podneskom od 10. avgusta 2007. godine izvršni poverilac je predložio promenu sredstva izvršenja , kao što je to učinio u podnesku od 13. decembra 2006. godine .

Opštinski sud u Velikoj Plani je rešenjem I. 776/06 od 23. januara 2008. godine dozvolio predloženu promenu sredstva izvršenja i odredio izvršenje na nepokretnosti izvršnog dužnika.

Izvršni dužnik je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu.

Okružni sud u Smederevu je rešenjem Gž. 502/08 od 15. aprila 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog dužnika i potvrdio rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 776/06 od 23. januara 2008. godine.

Aktom donetim u predmetu I. 776/06 od 20. juna 2008. godine Opštinski sud u Velikoj Plani je odredio sudskog veštaka i naložio mu da utvrdi vrednost određene nepokretnosti.

Na ročište od 7. novembra 2008. godine nije pristupio izvršni dužnik, pa je prvostepeni sud zakazao ročište za 2. decembar 2008. godine izlaskom na lice mesta u prisustvu veštaka građevinske struke , kada je veštaku naloženo da preduzme određene radnje.

Veštak je 5. januara 2009. godine dostavio sudu nalaz i mišljenje o obavljenom veštačenju .

Opštinski sud u Velikoj Plani je rešenjem I. 776/06 od 11. februara 2009. godine utvrdio vrednost predmetne nepokretnosti izvršnog dužnika.

Izvršni dužnik je izjavio žalbu protiv navedenog rešenja.

Okružni sud u Smederevu je odlučio o žalbi rešenjem Gž. 630/09 od 15. aprila 2009. godine, tako što je ukinuo rešenje O pštinskog suda u Velikoj Plani I. 776/06 od 11. februara 2009. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. U obrazloženju rešenja je , između ostalog , navedeno da iz spisa predmeta proizilazi da se radi o gradskom građevinskom zemljištu, pa je prvostepeni sud , a i veštak , pored toga što je imao u vidu tržišnu vr ednost nepokretnosti, morao da pribavi i procenu nadležnog organa, t im pre što se ne može pouzdano utvrditi da li je promet zemljišta s obzirom na njegovu namenu, pa prema tome i konkretnih katastarskih parcela , uopšte dozvoljen.

Opštinski sud u Velikoj Plani je zaključkom I. 776/06 od 3. juna 2009. godine odredio dopunu veštačenja, radi procene vrednosti nepokretnosti , imajući u vidu primedbe Okružnog suda u Smederevu date u rešenju Gž. 630/09 od 15. aprila 2009. godine.

Veštak je 14. jula 2009. godine dostavio izvršnom sudu dopunu nalaz a i mišljenja.

Treće lice je 12. februara 2010. godine izjavilo Osnovnom sudu u Smederevu – Sudskoj jedinici u Velikoj Plani prigovor protiv rešenja o izvršenju I. 776/06 od 11. februara 2009. godine.

Izvršni postupak je posle 1. januara 2010. godine nastavljen pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudskom jedinicom u Velikoj Plani pod brojem I. 1856/10.

Izvršni poverilac je podnescima od 5. marta i 1. novembra 2010. godine i 23. marta 2011. godine urgirao izvršnom sudu da pred uzme potrebne radnje i da odredi ročište radi prodaje nepokretnosti izvršnog dužnika i namirenja njegovog potraživanja.

Postupajući sudija je dopisom u predmetu I. 1856/10 od 13. maja 2011. godine naložio zemljišno – knjižnom odeljenju Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani da sudu dostavi izveštaj da li j e, u javnoj evidenciji nepokretnosti, izvršen upis rešenja o promeni sredstva izvršenja I. 776/06 od 23. januara 2008. godine. Izvršni sud je isti dopis, u vidu urgencije, ponovio i 15. avgusta 2011. godine.

Izvršni poverilac je 24. avgusta 2011. godine podneo predsedniku Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani pritužbu na rad postupajućih sudija u predmetu I. 1856/10.

Dopisom od 6. septembra 2011. godine izvršni sud je obavešten da nije izvršena zabeležba rešenja o izvršenju u zemljišnim knjigama, jer je u toku postupak izlaganja i osnivanja katastra nepokretnosti.

Punomoćniku izvršnog poverioca je dopisom suda u predmetu I. 1856/10 od 4. ju la 2012. godine naloženo da dostavi sudu uverenje o identifikaciji i list nepokretnosti , kao dokaz o vlasništvu izvršnog dužnika.

Izvršni poverilac je 7. septembra 2012. godine postupio po nalogu suda.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32 . stav 1.).

Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) , kojima je bilo propisano: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3. stav 1.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.); da će se izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja i obezbeđenja takvog potraživanja odrediti i sprovesti u obimu koji je potreban za namirenje, odnosno obezbeđenje tog potraživanja (član 5. stav 1.); da sud određuje izvršenje odnosno obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu, odnosno predlogu za obezbeđenje (član 8. stav 1.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju («Službeni glasnik RS», broj 31/11) propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku na koju se u ustavnoj žalbi ukazuje, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja osnovanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ust avni sud je utvrdio da je izvršni postupak započeo 27. septembra 2006. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe podneo Opštinskom sudu u Velikoj Plani predlog za izvršenje , i da u vreme odlučivanja o podnetoj ustavnoj žalbi, ni nakon šest godina , nije okončan, odnosno da izvršni poverilac nije ni delimično naplatio svoje potraživanje.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog za hteva, odnosno značaj prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. N aime, podnosilac ustavne žalbe je najpre podneo predlog za izvršenje popisom, procenom i prodajom dužnikovih pokretnih stvari. Nakon što je utvrđeno da izvršni dužnik ne poseduje pokretne stvari , koje bi mogle biti predmet izvršenja u izvršnom postupku, izvršni poverilac je predložio promenu predmeta izvršenja tako što će se izvršenje sprovesti na nepokretnostima izvršnog dužnika, koje je naveo . Sud je odlučio o podnetim predlozima i trebalo je da preduzme odgovarajuće radnje propisane Zakonom o izvršnom postupku kako bi se izvršenje sprovelo, odno sno kako bi izvršni poverilac namirio svoje potraživanje.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da svojim ponašanjem nije dopri neo dužini trajanja izvršnog pos tupka, kao i da je imao legitiman interes da sud sprovede izvršenje koje je odredio rešenjem o izvršenju. Izvršni poverilac je i nekoliko puta urgirao sudu da preduzme odgovarajuće radnje kako bi se izvršenje sprovelo.

Ocenjujući postupanje suda u izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da izvršni sud, u konkretnom slučaju, nije preduzeo sve mere i radnje kako bi se izvršenje sprovelo, odnosno izvršni poverilac namirio u razumnom roku.

Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti , ocenio da je dužini postupka isključivo doprinelo postupanje izvršnog suda. Naime, O pštinski sud u Velikoj Plani je rešenjem o izvršenju I. 776/06 od 15 . decemb ra 2006. godine dozvolio promenu sredstva izvršenja tako što će se izvršenje sprovesti popisom, procenom i prodajom dužnikove nepokretne imovine , navodeći da je zapisnički konstatovano da izvršni dužnik ne poseduje pokretne stvari koje mogu biti predmet izvršenja, a u postupku po žalbi, Okružni sud u Smederevu je rešenjem Gž. 314/07 od 13. marta 2007. godine ukinuo navedeno prvostepeno rešenje iz razloga što u spisima predmeta nije bilo nikakvih podataka o izlasku izvršnog organa na lice mesta radi popisa i procene dužnikovih pokretnih stvari, niti se u spisima predmeta nalazio zapisnik o izrvršenom popisu i proceni dužnikovih pokretnih stvari, a na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da se novčanim iznosom dobijenim prodajom pokretnih stvari ne može namiriti poveriočevo potraživanje, u kom slučaju bi bila opravdana promena predmeta izvršenja.

Izvršni sud u periodu od 3. juna 2009. godine, kada je zaključkom I. 776/06 odredio dopunu veštačenja radi procene vrednosti nepokretnosti, do 13. maja 2011. godine, kada se dopisom obratio zemljišno – knjižnom odeljenju Osnovnog suda u Smederevu - Sudske jedinice u Velikoj Plani, nije preduzeo nijednu radnju izvršenja, iako se poverilac tri puta, podnescima od 5. marta i 1. novembra 2010. godine i 23. marta 2011. godine, obraćao sudu i tražio da preduzme odgovarajuće radnje u cilju okončanja postupka izvršenja i namirenja svog potraživanja .

Polazeći od navedenog i imajući u vidu da izvršni poverilac nije ni delimično naplatio svoje potraživanje , Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom član a 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu I. 776/06 , a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudskoj jedinici u Velikoj Plani u predme tu I. 1856/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe nije zahtevao naknadu štete, Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač . 2. i 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari objavljivanjem ove odluke u “Službenom glasniku Republike Srbije”, kao i da se naloži sada nadležnom Osnovnom sudu u Smederevu – Sudskoj jedinici u Velikoj Plani da preduzme sve ne ophodne mere kako bi se izvršni postupak o končao u najkraćem roku.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA


dr Dragiša B. Slijepčević