Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za deobu imovine koji traje preko 11 godina. Naloženo je hitno okončanje postupka i dosuđena je naknada nematerijalne štete podnositeljkama.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, mr Milan Marković, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. N, T. P. i S. R, svih iz Č, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. januara 201 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. N, T. P. i S. R. i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji se pred Osnovnim sudom u Čačku vodi o pod brojem R1. 355/10, povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u što kraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljki ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. N., T. P. i S. R, sve iz Č, su preko punomoćnika I. Ć, advokata iz Č, 29. marta 2011. godine podnele Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu R1. 355/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku 1R. 193/02).

Podnositeljke ustavne žalbe su navele: da je predlogom pok. J.N, pravnog prethodnika podnositeljki ustavne žalbe, 14. maja 2002. godine pred Opštinskim sudom u Čačku pokrenut vanparnični postupak za deobu nepokretnosti; da je predmet sada u nadležnosti Osnovnog suda u Čačku koji još uvek nije doneo ni prvostepenu odluku; da im je takvim postupanjem nadležnog suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevale su naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava, dok je odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku R1. 355/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Predlagač J.N. je 14. maja 2002. godine podneo Opštinskom sudu u Čačku predlog za deobu zajedničke imovine, protiv protivnika predlagača D.N. Predmet je dobio broj 1R. 193/02. Protivnik predlagača je 30. maja 2002. godine dostavio odgovor na predlog.

Pred Opštinskim sudom u Čačku održano je 14 ročišta za glavnu raspravu, dok devet ročišta nije bilo održano, i to: četiri iz procesnih razloga, četiri zbog nedolaska veštaka koji je i kažnjen novčanom kaznom, jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Na ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem predlagača i protivnika predlagača, izvođenjem dokaza veštačenjem i dopunskim veštačenjem od strane veštaka geometra i veštaka građevinske struke, saslušanjem veštaka, uviđajem na licu mesta.

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku 1R. 193/02 od 1. juna 2006. godine obustavljen je vanparnični postupak deobe suvlasničke stambene zgrade u Čačku, u ul. S. S. br. 76, po predlogu predlagača J.N. protiv protivnika predlagača D.N, s tim što je u stavu drugom izreke odlučeno da će se po pravnosnažnosti ovog rešenja postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom.

Protiv navedenog rešenja žalbu je blagovremeno izjavio predlagač J.N.

Okružni sud u Čačku je aktom Gž. 1738/06 od 20 decembra 2007. godine predmet vratio prvostepenom sudu radi provere urednosti punomoćja, uz sugestiju da se eventualno izvrši ispravka rešenja, s obzirom na to da je rasprava zaključena 13. februara 2006. godine, a u ožalbenom rešenju je naznačeno da je doneto 1. juna 2006. godine i da se oceni da li ima mesta prekidu postupka, s obzirom da je u odgovoru na žalbu naznačeno da je predlagač J.N. umro krajem maja 2006. godine.

Nakon toga prvostepeni sud je održao raspravu 29. aprila 2008. godine kada je doneto rešenje o prekidu postupka zbog smrti predlagača J.N, a potom je na raspravi 26. maja 2008. godine doneta odluka da se postupak u ovoj pravnoj stvari nastavi i predmet je zaveden pod novim brojem 1R. 112/08. Od 26. maja 2008. godine podnositeljke ustavne žalbe stupile su na mesto predlagača u predmetnom vanparničnom postupku kao zakonske naslednice pok. predlagača J.N, njihovog pravnog prethodnika.

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku 1R. 112/08 od 26. maja 2008. godine obustavljen je vanparnični postupak deobe suvlasničke stambene zgrade u Čačku u ul. S. S. broj 76, po predlogu predlagača, ovde podnositeljki ustavne žalbe, protiv protivnika predlagača D.N.

Rešenjem Višeg suda u Čačku Gž. 538/09 od 24. februara 2010. godine ukinuta su rešenja Opštinskog suda u Čačku 1R. 112/08 od 26. maja 2008. godine i Opštinskog suda u Čačku 1R. 193/02 od 1. juna 2006. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini predmet je u nadležnosti Osnovnog suda u Čačku, gde se vodi pod brojem R1. 355/10.

Pred Osnovnim sudom u Čačku održano je 18 ročišta za glavnu raspravu, dok pet ročišta nije bilo održano, i to: dva iz procesnih razloga, jedno zbog štrajka u pravosuđu, dva zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Na ročištima su pročitani spisi predmeta sa svom dokumentacijom i izvršeno je dopunsko veštačenje od strane veštaka građevinske struke, zatim je izvršeno veštačenje od strane drugog veštaka građevinske struke, i saslušan je veštak u više navrata.

Uvidom u spise predmete utvrđeno je da se postupak i dalje vodi pred prvostepenim sudom.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnositeljke ustavne žalbe pozivaju od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Službeni glasnik RS", br. 46/95 i 18/05) propisano je da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90 i 27/90 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Takođe i odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen četiri godine i šest meseci, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja predloga pravnog prethodnika podnositeljki, 30. maja 2002. godine, pa nadalje.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova u ovom predmetu, Ustavni sud je našao da nadležni sudovi nisu delotvorno i efikasno postupali i nisu preduzeli sve mere i radnje na koje su po zakonu bili obavezni kako bi se vanparnični postupak završio u razumnom roku.

Naime, nakon podnošenja predloga pravnog prethodnika podnositeljki ustavne žalbe, prvostepeni sud je posle četiri godine obustavio postupak, a do donošenja tog rešenja održano je 14 ročišta za glavnu raspravu, dok devet ročišta nije bilo održano. Tadašnji predlagač je izjavio žalbu protiv rešenja o obustavi postupka. Podnositeljke ustavne žalbe su 26. maja 2008. godine stupile u vanparnični postupak kao zakonske naslednice pok. predlagača i tada je prvostepeni sud ponovo obustavio vanparnični postupak, zatim je drugostepeni sud posle dve godine ukinuo oba prvostepena rešenja o obustavi postupka i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Dalje, prvostepeni sud još uvek nije odlučio u ponovnom postupku koji do razmatranja ustavne žalbe traje četiri godine.

Dakle, vanparnični postupak traje 11 godina i sedam meseci a i dalje nije okončan, što predstavlja nerazumno trajanje postupka kako po praksi ovog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Posebnu odgovornost dugogodišnjem trajanju predmetnog postupka snosi prvostepeni sud koji je nakon smrti predlagača i nastavka vanparničnog postupka sa zakonskim naslednicama predlagača, morao da predmet ustupi drugostepenom sudu radi odlučivanja o izjavljenoj žalbi protiv prvostepenog rešenja o obustavi postupka, a ne da donese novo rešenje o obustavi postupka.

Dakle, po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi u osporenom vanparničnom postupku očigledno nisu preduzimali neophodne zakonske mere da se navedeni postupak efikasno okonča i da se o podnetom zahtevu predlagača, prvo pravnog prethodnika podnositeljki, a zatim i samih podnositeljki ustavne žalbe, odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Iako je navedeni predmet zahtevao izvođenje većeg broja dokaza radi utvrđivanja činjeničnog stanja, i to veštačenjem i dopunskim veštačenjem od strane veštaka građevinske struke i veštaka geometra, te okolnosti ne mogu biti opravdanje za trajanje vanparničnog postupka preko 11 godina, a koji i dalje nije okončan.

Po oceni Suda, podnositeljke nisu doprinele dužini trajanja postupka jer su u svemu postupale po nalozima suda i pri tome nisu zloupotrebljavale svoja procesna ovlašćenja.

Takođe, predmet spora je nesumnjivo bio od značaja za egzistenciju podnositeljki ustavne žalbe.

Iz svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u vanparničnom postupku koji se pred Osnovnim sudom u Čačku vodi o pod brojem R1. 355/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku 1R. 193/02), te je, na osnovu člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 2. izreke, kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnog prava, naložio sada nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava podnositeljki na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 500 evra, svakoj pojedinačno, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visine nematerijalne štete koju su pretrpele podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka računajući od vremena kad su podnositeljke stupile u vanparnični postupak. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnositeljke ustavne žalbe pretrpele zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu zahteva podnositeljki ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da podnositeljke nisu pružile dokaze da su u predmetnom vanparničnom postupku pretrpele materijalnu štetu. Stoga je navedeni zahtev odbačen u tački 4. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nedostatka pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

8. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević , s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti