Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na poštovanje privatnog života prilikom uzimanja DNK uzorka uz odobrenje istražnog sudije. Preostali deo žalbe je odbačen zbog neiscrpljivanja pravnih sredstava i očigledne neosnovanosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1413/2011
25.03.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. N. i S. N, oboje iz Odžaka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba S. N. i S. N. izjavljena protiv „odobrenja istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu“ i radnje „uzimanja biološkog uzorka radi DNK analize“, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. N. i S. N, oboje iz Odžaka, podneli su , 29. marta 2011. godine, preko punomoćnika V. J. Đ, advokata iz Subotice, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv „odobrenja istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu“ i radnje „uzimanja biološkog uzorka radi DNK analize“ , zbog povrede prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta iz člana 25. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, prava na zaštitu podataka o ličnosti iz člana 42. Ustava i prava na poštovanje privatnog života iz člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija).

Podnosioci u ustavnoj žalbi navode da su im 12. marta 2011. godine pripadnici policijske stanice Odžaci uručili poziv da 15. marta 2011. godine dođu u prostorije MUP - PS Bački Petrovac, radi pružanja obaveštenja o krivičnom delu razbojništva iz člana 206. stav 3 . KZ, uz upozorenje da će, u slučaju da se ne odazovu ovom pozivu, biti prinudno dovedeni. Podnosioci dalje navode da su 15. marta 2011. godine, u pratnji advokata, pristupili u PS Bački Petrovac, da su informisani da su pozvani kako bi dali svoje biološke uzorke radi DNK analize, pri čemu im je pokazan zahtev za prethodno odobrenje takve radnje, koju je uz potpis i pečat odobrio istražni sudija. Dalje se navodi da je advokat ocenio da u ovakvoj situaciji „nije bilo ni pravne ni faktičke mogućnosti da se protivi, odnosno da izjavi bilo kakvo pravno sredstvo“, te da je saopštio podnosiocima da je bolje da dobrovoljno daju policiji uzorak DNK, nego da im ga oni prinudno oduzimaju, tim pre što je u zahtevu za odobrenje pisalo da su oni osumnjičeni. Podnosioci navode da im je nakon toga štapićem iz usne duplje uzet uzorak DNK, da im o tome „nije izdata nikakva potvrda“, pri čemu navode da im nije postavljeno nijedno pitanje, niti im je rečeno da su osumnjičeni za krivično delo razbojništvo, već samo to da mogu da idu iz policijske stanice, što su i učinili.

Podnosioci smatraju da im je uzimanjem biološkog uzorka na navedeni način povređeno pravo na poštovanje privatnog života iz člana 8. Evropske konvencije, jer, po mišljenju podnosilaca, član 231 . stav 2 . ZKP, na osnovu koga je istražni sudija izdao sporno odobrenje, sadrži nejasnu normu i nema „kvalitet preciznog i predvidljivog zakona“ u smislu člana 8. stav 2. Evropske konvencije, te da, stoga, biološki uzorak nije uzet „u skladu sa zakonom“, kao i da uzimanje i zadržavanje uzorka DNK predstavlja zadiranje u njihov privatni život. Podnosioci smatraju da im je posledično povređeno i pravo na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta ličnosti, pri čemu navode da je psihički integritet povređen time što „nemaju jasnu predstavu ko će i kako čuvati njihove biološke uzorke“, budući da ne postoji zakon koji jasno i izričito propisuje uslove za uzimanje, čuvanje, uništavanje i odgovornost za moguće zloupotrebe istog. Podnosioci posebno navode da nijednim propisom nije precizno regulisano šta će se dešavati sa njihovim DNK uzrocima, da li mogu tražiti da se isti unište, te da „nejasno ko ih, kako, do kada i zašto čuva ili uništava“, čime im je povređeno pravo na zaštitu podataka o ličnosti iz člana 42. Ustava.

Podnosioci dalje navode da je sama „procedura“ bila takva da im nije pružala nikakvu zaštitu od arbitrarnosti, jer je istražni sudija ispod teksta zahteva samo stavio svoj potpis i pečat suda, bez ijedne reči obrazloženja, pri čemu nije naveden broj sudske odluke. Podnosioci navode i da su u pozivu označeni kao građani, a ne osumnjičeni, te da su tako dovedeni u zabludu o pravom razlogu njihovog pozivanja u policiju. Dalje se navodi da im nije data pouka o pravnom sredstvu, te da protiv spornog odobrenja nisu imali pravo žalbe, čime je povređen član 36. stav 2. Ustava.

Predlažu da Ustavni sud utvrdi povrede označenih prava, naloži policiji i sudu da unište biološke uzorke koji su uzeti od njih, kao i podatke o tome, te da im dosudi naknadu nematerijalne štete i troškove zastupanja pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , odgovor Višeg suda u Novom Sadu, odgovor Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijske uprave u Novom Sadu – PS Bački Petrovac i spise predmeta Ku. 40/10 i 224-15-2011/13, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Dana 13. aprila 2010. godine u Gložanu je izvršeno krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 3. KZ, a na štetu S.J. Prilikom vršenja uviđaja, pronađene su, fiksirane i izuzete limena kutija, crni kožni novčanik i karirana košulja.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava u Novom Sadu – PS Bački Petrovac je 19. aprila 2010. godine podnelo istražnom sudiji Višeg suda u Novom Sadu zahtev broj 234-15-29/10 za izdavanje naredbe za utvrđivanje DNK profila sa fiksiranih tragova na pomenutim predmetima.

Naredbom istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu Kri. 402/10 od 19. aprila 2010. godine određeno je veštačenje DNK profila – eventualnih bioloških tragova na predmetima oduzetim na licu mesta prilikom uviđaja, a koje je povereno Kliničkom centru Vojvodine – Centru za sudsku medicinu, toksikologiju i molekularnu genetiku. Nalaz i mišljenje su dostavljeni Višem sudu u Novom Sadu 9. avgusta 2010. godine.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava u Novom Sadu – PS Bački Petrovac je 11. marta 2011. godine, na osnovu člana 231. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, podnelo istražnom sudiji Višeg suda u Novom Sadu zahtev broj 224-15-2011/13 za prethodno odobrenje radi uzimanja nespornog DNK profila od četiri osumnjičena, među kojima su bili i podnosioci ustavne žalbe. Zahtev je odobren od strane istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu.

Podnosiocima ustavne žalbe je, na osnovu člana 226. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, 12. marta 2011. godine uručen poziv da 15. marta 2011. godine dođu u prostorije Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijske uprave u Novom Sadu – PS Bački Petrovac, radi prikupljanja obaveštenja o krivičnom delu razbojništva iz člana 206. stav 3. KZ.

Podnosioci su 15. marta 2011. godine, u pratnji advokata, pristupili u prostorije PS Bački Petrovac gde su, nakon što im je pokazano odobrenje radi uzimanja nespornog DNK profila, dobrovoljno dali DNK uzorak.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava u Novom Sadu – PS Bački Petrovac je 16. marta 2011. godine podnelo istražnom sudiji Višeg suda u Novom Sadu zahtev broj 234/15/2011/16 za izdavanje naredbe za upoređivanje spornih tragova DNK pronađenih prilikom vršenja uviđaja na licu nesta izvršenog krivičnog dela, sa nespornim uzorcima DNK uzetim od četiri lica, među kojima su i podnosioci ustavne žalbe.

Naredbom istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu Kri. 219/11 od 17. marta 2011. godine određeno je sudsko-medicinsko veštačenje upoređivanjem DNK profila lica koja su ostavila tragove izuzete prilikom vršenja uviđaja sa nespornim DNK uzorcima uzetim od četiri lica, među kojima su i podnosioci ustavne žalbe.

Klinički centar Vojvodine – Centar za sudsku medicinu, toksikologiju i molekularnu genetiku je 20. aprila 2011. godine dostavio Višem sudu u Novom Sadu nalaz i mišljenje, u kome je, pored ostalog, navedeno da DNK materijal podnosilaca ustavne žalbe nije prisutan u ispitivanim spornim uzorcima uzetim sa lica mesta.

Protiv podnosilaca ustavne žalbe nije vođen krivični postupak za krivično delo razbojništvo iz člana iz člana 206. stav 3. KZ, a u odnosu na koje je uzet njihov nesporni DNK profil.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava u Novom Sadu – PS Bački Petrovac je 29. avgusta 2013. godine dostavilo Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu izveštaj, kao dopunu krivične prijave, u kome je za izvršenje napred navedenog krivičnog dela osnovano sumnjiva M.N.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosioci pozivaju , utvrđeno je: da je fizički i psihički integritet nepovrediv i da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (član 25.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da je z ajemčena zaštita podataka o ličnosti; da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom; da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom i da s vako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe (član 42.).

Članom 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano: da svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske (stav 1.); da se javne vlasti neće mešati u vršenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih (stav 2.).

Zakonikom o krivičnom postupku ( „Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/ 02 i „ Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10 ) (u daljem tekstu: ZKP) je bilo propisano: da organi unutrašnjih poslova mogu i pozivati građane radi prikupljanja obaveštenja, da se u pozivu mora naznačiti razlog pozivanja i svojstvo u kome se građanin poziva i da se p rinudno može dovesti lice koje se nije odazvalo pozivu samo ako je u pozivu bilo na to upozoreno i da ako organ unutrašnjih poslova u toku prikupljanja obaveštenja oceni da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim, dužan je da ga odmah obavesti o delu za koje se tereti i osnovama sumnje, o pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom daljem saslušanju, da nije dužan da bez branioca odgovara na postavljena pitanja, te da mu, u slučaju zadržavanja (član 229.) predoči prava propisana u članu 5. ovog zakonika i omogući korišćenje prava propisanih u članu 228. stav 1. ovog zakonika (član 226. st . 1. i 8. ); da kad je to neophodno radi utvrđivanja istovetnosti ili u drugim slučajevima od interesa za uspešno vođenje postupka, organi unutrašnjih poslova mogu, uz prethodno odobrenje istražnog sudije, fotografisati osumnjičenog, uzeti otiske njegovih prstiju, javno objaviti fotografiju osumnjičenog i preduzeti druge radnje potrebne za utvrđivanje identiteta i da l ice prema kome je preduzeta neka od radnji iz ovog člana ima pravo da podnese pritužbu nadležnom javnom tužiocu ili neposredno višem organu unutrašnjih poslova (član 231. st. 2. i 4.).

Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, br. 97/08, 104/08, 68/12 i 107/12) uređeni su uslovi za prikupljanje i obradu podataka o ličnosti, prava lica i zaštita prava lica čiji se podaci prikupljaju i obrađuju, ograničenja zaštite podataka o ličnosti, postupak pred nadležnim organom za zaštitu podataka o ličnosti, obezbeđenje podataka, evidencija, iznošenje podataka iz Republike Srbije i nadzor nad izvršavanjem ovog zakona (član 1. stav 1.). Članom 3. stav 1. tačka 1) ovog Zakona je propisano da je podatak o ličnosti svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sl.), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije (neposredno, putem slušanja, gledanja i sl, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i sl.), ili bez obzira na drugo svojstvo informacije (u daljem tekstu: podatak). Članom 13. istog Zakon je propisano da organ vlasti obrađuje podatke bez pristanka lica, ako je obrada neophodna radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti određenih zakonom u cilju ostvarivanja interesa nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela, ekonomskih, odnosno finansijskih interesa države, zaštite zdravlja i morala, zaštite prava i sloboda i drugog javnog interesa, a u drugim slučajevima na osnovu pismenog pristanka lica. Takođe, ovim Zakonom su regulisana razna pitanja o zaštiti podataka o ličnosti, uključujući i mehanizam upravne i sudske kontrole koji je na raspolaganju licima koja smatraju da su njihova prava povređena.

5. Ocenjujući osnovanost navoda podnosilaca ustavne žalbe o povredi prava na poštovanje privatnog života iz člana 8. Evropske konvencije, Ustavni sud konstatuje da podnosioci tvrdnje o povredi ovog prava obrazlažu time da član 231 . stav 2 . ZKP, na osnovu koga je izdato „odobrenje istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu“, sadrži nejasnu normu i nema „kvalitet preciznog i predvidljivog zakona“ u smislu člana 8. stav 2. Evropske konvencije, te da biološki uzorak nije uzet „u skladu sa zakonom“. Takođe, podnosioci smatraju da uzimanje i zadržavanje uzorka DNK predstavlja zadiranje u njihov privatni život, suprotno garancijama iz člana 8. Evropske konvencije.

Ustavni sud najpre konstatuje da sfera privatnog života, u smislu člana 8. stav 1. Evropske konvencije, obuhvata i fizički i moralni integritet neke osobe, te da, s obzirom na način uzimanja, prirodu i količinu jedinstvenih ličnih informacija koje sadrži, uzimanje i čuvanje DNK uzorka, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, predstavlja zadiranje u sferu privatnog života nekog lica (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu S. i Marper protiv Velike Britanije , predstavke broj 30562/04 i 30566/04, od 4. decembra 2008. godine, st. 71. do 77, i odluke u predmetu Van der Velden protiv Holandije, predstavka broj 29514/05 od 7. decembra 2006. godine i predmetu Antonio Peruzzo i Uwe Martens protiv Nemačke, predstavke broj 7841/08 i 57900/12, od 4. juna 2013. godine).

Ustavni sud dalje konstatuje da navedeno zadiranje u vršenje prava na privatan život može biti saglasno sa članom 8. Evropske konvencije pod sledećim uslovima: 1) da je zadiranje u vršenje prava zasnovano na zakonu; 2) da zadiranje ima legitimni cilj i 3) da je zadiranje bilo neophodno u demokratskom društvu (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Dragojević protiv Hrvatske, predstavka broj 68955/11, od 15. januara 2015. godine, stav 79.).

Kada je reč o prvom uslovu, Ustavni sud dalje ukazuje da prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, izraz „u skladu sa zakonom“ označava da primenjena mera mora imati pravni osnov u zakonu, pri čemu je potrebno da zakon, odnosno konkretna norma bude dostupna osobi koja je u pitanju i predvidljiva po pitanju očekivanih posledica ( vidi presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Rotaru protiv Rumunije, predstavka broj 28341/95, od 4. maja 2000. godine, stav 5 2.).

Primenjujući navedeni uslov „u skladu sa zakonom“ na konkretan slučaj, Ustavni sud konstatuje da prvo mora odrediti da li je odredba člana 231. stav 2. ZKP bila i mogla biti pravni osnov za uzimanje DNK profila od podnosilaca ustavne žalbe. Sud konstatuje da je ZKP davao ovlašćenje organima unutrašnjih poslova koji su, kad je to neophodno radi utvrđivanja istovetnosti ili u drugim slučajevima od interesa za uspešno vođenje postupka, mogli pored pobrojanih, preduzeti druge radnje potrebne za utvrđivanje identiteta, pri čemu je ovo ovlašćenje bilo uslovljeno prethod nim odobrenje m istražnog sudije . Ustavni sud primećuje da se može postaviti pitanje preciznosti konkretne norme u delu koji glasi „druge radnje“. Međutim, Sud nalazi da je za eventualno otklanjanje izvesnih nepreciznosti ove norme od značaja da te „druge radnje“ moraju služiti utvrđivanju istovetnosti , kao i da su od interesa za uspešno vođenje pretkrivičnog postupka, pri čemu Ustavni sud naglašava da odrednica „druge radnje“ sledi nakon izričito pobrojanih radnji koje su od strane zakonodavca bile prepoznate kao radnje koje služe za utvrđivanje istovetnosti (identiteta). Ustavni sud dalje ukazuje da zbog prirode i količine jedinstvenih ličnih informacija koje sadrži nesporni DNK profil, uzimanje DNK profila predstavlja „radnju“ koja upravo služi utvrđivanj u istovetnosti, odnosno pomaže identifikovanju, ali i potpunom eliminisanju pojedinih lica kao mogućih izvršilaca određenih krivičnih dela. Takođe, Ustavni sud podseća na stav Evropskog suda za ljudska prava da se u predmetima koji se tiču pojedinačnih slučajeva, „Sud mora baviti ne zakonom kao takvim, već načinom na koji je zakon primenjen na aplikanta u konkretnoj situaciji (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Goranova-Karaeneva protiv Bugarske, predstavka broj 12739/05, od 8. marta 2011 . godine, stav 48.), pri čemu je „tumačenje i primena domaćeg prava prvenstveno stvar domaćih vlasti, to jest sudova“ (videti presudu u predmetu Rotaru protiv Rumunije, stav 5 3.). Imajući u vidu napred navedeno, cilj kojem je konkretna radnja služila, težinu konkretnog krivičnog dela, kao i da je zahtev za uzimanje nespornog DNK profila od podnosilaca odobren od strane nadležnog istražnog sudije, Ustavni sud ocenjuje da je pravni osnov za uzimanje nespornog DNK profila od podnosilaca sadržan u članu 231. stav 2. ZKP.

Kada je reč o dostupnosti primenjenog zakona, Ustavni sud konstatuje da je ovaj zahtev u konkretnom slučaju zadovoljen, budući da su Zakonik o krivičnom postupku i njegove izmene i dopune bile objavljene u „Službenom list u SRJ “, br. 70/01 i 68/ 02, kao i „Službenom glasnik u RS “, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10 .

Ispitujući zahtev predvidljivosti primenjene norme, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava da je pravilo (norma) „predvidljivo“ ako je formulisano dovoljno precizno da svaki pojedinac može, ako je potrebno i uz pomoć tuđeg saveta, da prilagodi svoje ponašanje, te da u domaćem pravu mora da postoji izvesna zakonska zaštita od proizvoljnih ometanja prava zajemčenih članom 8. stav 1. Evropske konvencije (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Malone protiv Velike Britanije , predstavka broj 8691/79, od 2. avgusta 1984. godine, stav 67.). Pored prethodno date ocene o preciznosti primenjene norme, Ustavni sud još jednom naglašava da je ovlašćenje za uzimanje nespornog DNK uzorka bilo uslovljeno prethod nim odobrenje m istražnog sudije , čime se obezbeđuje načelo sudskog nadzora, budući da sud jedini svojom radnjom može da odobri, pa time i da kontroliše zakonitost i opravdanost razloga za primenu mere, a što predstavlja zakonsku zaštitu od proizvoljnih ometanja prava garantovanog članom 8. stav 1. Evropske konvencije. Stoga, po oceni Ustavnog suda, konkretna norma na dovoljno jasan i predvidljiv način definiše domet diskrecionih ovlašćenja koja organi unutrašnjih poslova mogu imati prilikom uzimanja nespornog DNK profila.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom slučaju nesporni DNK profil od podnosilaca ustavne žalbe uzet na osnovu člana 231. stav 2. ZKP, a po zahtevu Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijske uprave u Novom Sadu – PS Bački Petrovac, te da je zahtev bio odobren od strane istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu. Ustavni sud dalje konstatuje da je od značaja i to da je podnosiocima predočeno krivično delo u pitanju, kao i pribavljeno odobrenje za uzimanje nespornog DNK profila, da su podnosioci dobrovoljno dali DNK uzorak, te da je uzorak uzet uobičajenom neinvazivnom metodom u prisustvu njihovog advokata.

Kako su podnosioci u ustavnoj žalbi isticali samo da DNK uzorak nije uzet „u skladu sa zakonom“, a ne i legitimnost cilja i proporcionalnost primenjene mere, Ustavni sud, imajući u vidu prethodno izneto, ocenjuje da je podnosiocima ustavne žalbe u skladu sa zakonom uzet nesporni DNK uzorak, te da su neosnovani navodi o povredi prava na poštovanje privatnog života iz člana 8. Evropske konvencije, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. Ocenjujući osnovanost navoda o povredi prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta ličnosti iz člana 25. stav 1. Ustava, Sud konstatuje da ustavna žalba ne sadrži konkretne ustavnopravne razloge koji se odnose na nepovredivost fizičkog integriteta, već se ovi navodi, u suštini, odnose na tvrdnje o povredi prava na poštovanje privatnog života iz člana 8. Evropske konvencije, a čiju osnovanost je Sud već cenio.

Kada je reč o povredi prava na nepovredivost psihičkog integriteta, Ustavni sud konstatuje da podnosioci tvrdnje o povredi ovog prava obrazlažu tako što navode da „nemaju jasnu predstavu ko će i kako čuvati njihove biološke uzorke“, budući da ne postoji zakon koji jasno i izričito propisuje uslove za uzimanje, čuvanje, uništavanje i odgovornost za moguće zloupotrebe istog.

Ustavni sud najpre ukazuje da se pitanjem čuvanja i automatsk og uništavanja DNK uzoraka bavio i Evropski sud za ljudska prava u predmetu Lakatoš i drugi protiv Srbije. Evropski sud je u presudi donetoj 7. januara 2014. godine, u vezi sa pritužbama zbog uzimanja DNK uzoraka od četvrtog i petog podnosioca predstavke, pored ostalog, konstatovao da u Republici Srbiji nema posebnih domaćih zakona o čuvanju i automatskom uništavanju DNK uzoraka uzetih u kontekstu bitno sličnom kao kod podnosilaca ove ustavne žalbe. Ispitujući prigovor Republike Srbije o neiscrpljivanju pravnih sredstava, Evropski sud za ljudska prava je ponovio svoje stavove o o bavezi iscrpljivanja domaćih pravnih lekova pre obraćanja tom sudu, i zaključio da su četvrti i peti podnosioc i predstavke mogli „u parničnom postupku tražiti naknadu i/ili neku drugu vrstu obeštećenja koja je „u stanju“ da obezbedi odgovarajuće nematerijalno zadovoljenje, uključujući i, prema okolnostima, zahtev za uništenje DNK uzoraka čuvanih u Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu“ (videti stav 111.).

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je ocenio da podnosioci pre izjavljivanja ustavne žalbe nisu iscrpli redovan pravni put, pa je na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

Ispitujući postojanje pretpostavki da odlučuje o povredi prava na zaštitu podataka o ličnosti iz člana 42. Ustava, Ustavni sud konstatuje da su navodi o povredi ovog prava u suštini identični navodima o povredi prava na nepovredivost psihičkog integriteta. Pored prethodne ocene o pravu iz člana 25. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 42. stav 4. Ustava utvrđeno da svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, kao i da ima pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe .

Ustavni sud dalje konstatuje da DNK uzorak predstavlja podatak o ličnosti, u smislu člana 3. stav 1. tačka 1) Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, te da su podnosiocima ustavne žalbe istim zakonom obezbeđeni mehanizmi upravne i sudske kontrole koji su im bili na raspolaganju. Međutim, u navodima ustavne žalbe nema dokaza da su podnosioci pre izjavljivanja ustavne žalbe koristili pravna sredstva propisana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Stoga je Ustavni sud, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

Ispitujući postojanje pretpostavki za odlučivanje o povredi prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosioci povredu ovog prava obrazlažu tvrdnjom da „nije bilo ni pravne ni faktičke mogućnosti da se protive“ uzimanju DNK uzoraka. Ustavni sud dalje konstatuje da je odredbom člana 231. stav 4. ZKP bilo propisano da lice prema kome je preduzeta neka od policijskih radnji, između ostalih i uzimanje nespornog DNK uzorka na osnovu zahteva odobrenog od strane istražnog sudije, ima pravo da podnese pritužbu nadležnom javnom tužiocu ili neposredno višem organu unutrašnjih poslova .

Imajući u vidu napred izloženo, Ustavni sud još jednom ukazuje na to da je nesporni DNK profil od podnosilaca ustavne žalbe uzet na osnovu člana 231. stav 2. ZKP, a po zahtevu organa unutrašnjih poslova, koji je bio unapred odobren zakonom propisanom kontrolnom radnjom istražnog sudije, te da podnosioci u ustavnoj žalbi sami navode da su dobrovoljno dali uzorak DNK, kao i da je advokat u čijem prisustvu su dali uzorak ocenio da „nije bilo ni pravne ni faktičke mogućnosti da se tome protivi“. Sud konstatuje da je odobrenje istražnog sudije obavezna (preliminarna) faza koja prethodi postupku konačnog uzimanja DNK uzorka, te da su stoga neutemeljeni navodi podnosilaca da nije bilo „ni pravne ni faktičke mogućnosti da se protive“ uzimanju DNK uzoraka, budući da je odredbom člana 231. stav 4. ZKP bilo predviđeno da lice prema kome je preduzeta neka od odobrenih policijskih radnji, ima pravo da podnese pritužbu nadležnom javnom tužiocu ili neposredno višem organu unutrašnjih poslova, a što podnosioci nesporno nisu učinili. Stoga je Ustavni sud ocenio da su navodi podnosioca o povredi prava na pravno sredstvo očigledno neosnovani, pa je na osnovu člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio.

U vezi navoda koji se odnose na arbitrernost „procedure“ i nepostojanja broja sudske odluke, Sud je ocenio da su ovi navodi činjenično neutemeljeni, budući da su zahtev i odobrenje sadržali sve potrebne elemente, u smislu člana 231. stav 2. ZKP, pored ostalih i broj predmeta pod kojim se ovaj pretkrivični postupak vodio.

U vezi navoda koji se odnose na način pozivanja podnosilaca, Ustavni sud konstatuje da je podnosiocima sporni poziv upućen na osnovu člana 226. stav 1. ZKP, odnosno da u svojstvu građana pristupe radi prikupljanja obaveštenja o krivičnom delu razbojništva iz člana 206. stav 3. KZ, u skladu sa unapred odštampanim formularom, koji nije bio prikladan niti je na odgovarajući način izmenjen za datu situaciju u kojoj su podnosioci pozvani u policijsku stanicu radi uzimanja nespornog DNK uzorka. S tim u vezi, Ustavni sud primećuje da je u strogo formalnom smislu načinjen propust, na koji podnosioci osnovano ukazuju. Međutim, Ustavni sud ističe da je odredbom člana 226. stav 8. ZKP bila propisana mogućnost da organ unutrašnjih poslova u toku prikupljanja obaveštenja oceni da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim, pre čemu je, u tom slučaju, pored ostalog, dužan da ga odmah obavesti o delu za koje se tereti i osnovama sumnje, kao i o pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom eventualnom daljem saslušanju. Stoga Ustavni sud smatra da je navedena odredba člana 226. stav 8. ZKP ispunjavala standard predvidivosti u smislu stavova i prakse Evropskog suda za ljudska prava. Ustavni sud ukazuje da sama okolnost da su se podnosioci ustavne žalbe pozivu da kao građani daju obaveštenje o konkretno označenom krivičnom delu odazvali uz prisustvo advokata, dodatno potvrđuje osnovanost zaključka Ustavnog suda o predvidivosti označene zakonske norme.

U konkretnom slučaju, podnosioci su naznačenog dana pristupili u prostorije PS Bački Petrovac sa advokatom, koji je bio prisutan u trenutku kada im je predat odobreni zahtev za uzimanje nespornih DNK profila, a koji je sadržao podatak o svojstvu podnosilaca i krivičnom delu za koje su podnosioci potencijalno osumnjičeni. Takođe, advokat je bio prisutan i u trenutku kada su podnosioci, upravo po njegovom savetu, dobrovoljno dali navedene uzorke, na osnovu kojih su kasnije i eliminisani kao osumnjičena lica za izvršenje predmetnog krivičnog dela. Imajući u vidu izneto, a posebno ZKP-om propisanu mogućnost da građanin svojstvo osumnjičenog može steći i tokom prikupljanja obaveštenja, te da podnosioci tom prilikom u policiji nisu ni davali bilo kakve izjave, obaveštenja, niti su zadržani i saslušavani kao osumnjičena lica, kao i da se procesna forma, stoga, u duhu zakona mora shodno prilagođavati svakom konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da su ovi navodi podnosilaca takođe očigledno neosnovani, pa je, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci .

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 3297/2021: Odluka kojom se odbija ustavna žalba zbog pretresa stana i uzimanja biometrijskih uzoraka
• Kzz 999/2025: Presuda Vrhovnog suda o odbijanju i odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti
• Už 2179/2017: Odbacivanje žalbe zbog navoda o zlostavljanju od strane policije
• Gž 3309/2025: Ukidanje presude o brisanju DNK podataka iz Nacionalnog registra
• Kzz 630/2024: Presuda o odbijanju zahteva za zaštitu zakonitosti zbog navodno nezakonitih dokaza
• Už 3702/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na slobodu i bezbednost
• Už 947/2008: Odbijanje ustavne žalbe protiv akata i radnji u pretkrivičnom postupku