Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko deset godina. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Srpske pravoslavne crkvene opštine za Rašku oblast u Novom Pazaru, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. januara 2010. godine, doneo je

 

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Srpske pravoslavne crkvene opštine za Rašku oblast i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 128/07 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.
3. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe okončao u najkraćem mogućem roku.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Srpska pravoslavna crkvena opština za Rašku oblast u Novom Pazaru je 2. decembra 2008. godine, preko punomoćnika - advokata Mare Popović iz Novog Pazara, izjavila ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 128/07.
U ustavnoj žalbi se navodi da je Ratomir Filipović iz Novog Pazara podneo 17. aprila 1998. godine tužbu protiv podnosioca ustavne žalbe, kao tuženog, radi utvrđivanja i isplate duga, a da je podnosilac ustavne žalbe podneo protivtužbu protiv Ratomira Filipovića, zbog sticanja bez osnova. Podnosilac ustavne žalbe je istakao da ovaj parnični postupak ni posle deset godina nije okončan, jer Opštinski sud u Novom Pazaru nije iskoristio sva ovlašćenja da ga okonča u razumnom roku, čime je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predložio je da mu Republika Srbija naknadi nematerijalnu štetu u iznosu od 3.000 evra.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja u pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru broj P. 128/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:
Ratomir Filipović iz Novog Pazara podneo je 17. aprila 1998. godine tužbu Opštinskom sudu u Novom Pazaru protiv tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi utvrđenja da je između tužioca i tuženog zaključen ugovor o rušenju starog i izgradnji novog poslovnog prostora u Novom Pazaru u Ulici 28. novembra broj 112, površine 30 m2, kojim se tuženi obavezao da tužiocu na osnovu uloženih sredstava za izgradnju novog poslovnog prostora omogući korišćenje istog poslovnog prostora za vreme od pet godina od izgradnje, uz obavezu tužioca da tuženom plaća mesečnu zakupninu od 50 nemačkih maraka u dinarskoj protivvrednosti. Tužilac je tužbom tražio da se obaveže tuženi da mu na ime izgrađenog poslovnog prostora u većoj površini od 71,85 m2 isplati iznos od 41.800 nemačkih maraka u dinarskoj protivvrednosti, s tim što će se predaja poslovnog prostora tuženom i isplata navedenog iznosa tužiocu izvršiti istovremeno.
Do donošenja prve prvostepene presude P. 512/98 od 21. novembra 2000. godine zakazano je 18 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je održano deset. Opštinski sud u Novom Pazaru je izveo dokaze veštačenjem preko veštaka građevinske struke i veštaka ekonomsko-finansijske struke.
Tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 24. avgusta 1999. godine podneo protivtužbu. Protivtužbenim zahtevom, koji je preinačen 29. marta 2000. godine radi usklađivanja sa nalazom veštaka ekonomsko-finansijske struke, tuženi-protivtužilac je tražio da se obaveže tužilac-protivtuženi da mu isplati na ime naknade štete iznos od 208.684 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.
Prvom donetom presudom u ovom parničnom postupku P. 512/98 od 21. novembra 2000. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog, a usvojen protivtužbeni zahtev i obavezan tužilac-protivtuženi da tuženom-protivtužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 208.684 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15. septembra 1998. godine pa do isplate. Tužilac-protivtuženi je obavezan na naknadu troškova postupka u iznosu od 49.350 dinara.
Postupajući po žalbi tužioca-protivtuženog, Okružni sud u Novom Pazaru je rešenjem Gž. 660/2000 od 28. decembra 2000. godine usvojio žalbu i ukinuo presudu Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 512/98 od 21. novembra 2000. godine, a predmet vratio na ponovni postupak. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da je prvostepeni sud neosnovano odbio predlog tužioca-protivtuženog da se vrednost izvedenih radova i vrednost visine zakupnine za sporni period u kome je tužilac-protivtuženi koristio navedeni poslovni prostor utvrdi prema cenama na dan presuđenja. Okružni sud je istakao da je u ponovnom postupku potrebno obaviti veštačenje građevinske i ekonomske struke, kako bi sud na nesumnjiv način utvrdio vrednost izvedenih radova na novoizgrađenom poslovnom prostoru prema cenama na dan presuđenja, obzirom da su stranke u različito vreme podnele zahteve za naknadu svojih potraživanja na ime sticanja bez osnova. Pismeni otpravak drugostepenog rešenja uručen je strankama u januaru 2001. godine.
Prema stanju u spisima predmeta, u periodu od 22. januara 2001. do 28. februara 2003. godine Opštinski sud u Novom Pazaru nije preduzimao bilo kakve radnje u postupku. Nakon tog perioda neaktivnosti suda, do donošenja druge po redu prvostepene presude P. 38/01 od 6. septembra 2004. godine zakazano je šest ročišta za glavnu raspravu, od kojih su tri održana i izvedeni su dokazi veštačenjem građevinske i ekonomsko-finansijske struke. Presudom P. 38/01 od 6. septembra 2004. godine usvojeni su i tužbeni i protivtužbeni zahtev i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove. Pismeni otpravak presude uručen je strankama 6. decembra 2005. godine.
Postupajući po žalbama stranaka, Okružni sud u Novom Pazaru je doneo rešenje Gž. 152/06 od 12. februara 2007. godine, kojim je ukinuo presudu Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 38/01 od 6. septembra 2004. godine i predmet vratio na ponovni postupak. U obrazloženju rešenja je, ispred ostalog, navedeno da je prvostepeni sud prekoračio protivtužbeni zahtev, jer je obavezao tužioca-protivtuženog na isplatu iznosa od 2.035.209,10 dinara, iako je preciziranim zahtevom tražena isplata iznosa od 1.119.217,70 dinara, kao i da se u razlozima prvostepene presude ne navodi nijedan dokaz osim nalaza i mišljenja veštaka građevinske i ekonomske struke, a da prethodno nije utvrđen osnov potraživanja. Dalje je istaknuto da će u ponovnom postupku prvostepeni sud, imajući u vidu naloge iz rešenja Gž. 660/2000 od 28. decembra 2000. godine, kao i naloge iz ovog rešenja, odlučiti u okviru postavljenih zahteva, posebno vodeći računa da li ugovor o zakupu postoji i da li još uvek traje, a ukoliko zakup traje - utvrditi razliku između imovinske koristi koja je stečena adaptacijom i neplaćanjem zakupnine. Pismeni otpravak drugostepenog rešenja uručen je strankama 7. juna 2007. godine.
Prvostepeni sud je u ponovnom postupku do 2. decembra 2008. godine, kada je podneta ustavna žalba, zakazao sedam ročišta, od kojih je samo jedno održano. Ostala ročišta nisu održana, zbog odsustva punomoćnika tužioca-protivtuženog (28. jun 2007. godine, 21. decembar 2007. godine, 7. februar 2008. godine), kao i zbog pokušaja mirnog rešenja spora.
4. Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od dana donošenja (član 337. stav 1.).
Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04) je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.
5. Ustavni sud je utvrdio da je period koji je od značaja za ocenu razumnosti dužine trajanja sudskog postupka počeo 8. novembra 2006. godine, stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, koji započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je stao na stanovište da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja parničnog postupka u konkretnom slučaju mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen osam godina i šest meseci, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Novom Pazaru 17. aprila 1998. godine, pa do dana podnošenja ustavne žalbe.
Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak do dana podnošenja ustavne žalbe ukupno trajao 10 godina, sedam meseci i 15 dana.
Navedeno trajanje parničnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se raspravlja za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.
Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je iz priložene dokumentacije zaključio da u je Opštinski sud u Novom Pazaru morao da odluči o tužbenom i o protivtužbenom zahtevu, a sam dokazni postupak je zahtevao izvođenje dokaza putem građevinskog i ekonomsko-finansijskog veštačenja, što u svakom slučaju iziskuje nešto duži vremenski period. Međutim, Ustavni sud konstatuje da se ipak ne radi o izuzetno složenim pravnim i činjeničnim pitanjima koja bi zahtevala ovoliko dugo trajanje parničnog postupak.
Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe ničim nije doprineo dugom trajanju sudskog postupka.
Osnovni razlog za dugo trajanje parničnog postupka je nedelotvorno postupanje prvostepenog suda koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da o istaknutom tužbenom i protivtužbenom zahtevu odluči bez nepotrebnog odugovlačenja.
Ustavni sud posebno ističe da u periodu od 22. januara 2001. godine, kada je rešenje Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 660/2000 od 28. decembra 2000. godine uručeno punomoćniku podnosioca, pa do 28. februara 2003. godine, prvostepeni sud nije preduzimao procesne radnje u predmetu.
Pored toga, pismeni otpravak druge po redu prvostepene presude P. 38/01 koja je doneta 6. septembra 2004. godine, uručen je punomoćnicima stranaka tek 6. decembra 2005. godine. Dakle, neažurnošću prvostepenog suda prilikom izrade pismenog otpravka presude, parnični postupak je prolongiran za godinu i tri meseca. Ustavni sud ukazuje da je na taj način povređena odredba člana 337. stav 1. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku. Odredba sa skoro istom sadržinom postoji i u članu 341. stav 1. sada važećeg Zakona o parničnom postupku.
6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Novom Pazaru dovelo do toga da parnični postupak traje duže od deset godina i da se još uvek nalazi u fazi prvostepenog raspravljanja i odlučivanja.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.
7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, a u tački 3. izreke je, kao mera otklanjanja utvrđene povrede prava, naloženo Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P. 128/07 okončao u najkraćem mogućem roku.
8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić