Odluka Ustavnog suda o dugotrajnom parničnom postupku i povredi prava na razumni rok

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete. Postupak je trajao osam godina i sedam meseci, što je posledica sporog i neefikasnog postupanja prvostepenog i drugostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1414/2010
31.10.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Bogdanovića iz Velike Plane , na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Bogdanovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim su dom u Smederevu u predmetu P. 1296/04 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Bogdanović iz Velike Plane podneo je 1. marta 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčeno g odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Smederevu u predmetu P. 1296/04.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je M. V . protiv njega kao tuženog podneo tužbu 27. novembra 2 001. godine, radi naknade štete. Dalje je naveo da je postupak najpre vođen pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani, da bi Vrhovni sud Srbije dodelio predmet Opštinskom sudu u Smederevu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Takođe je naveo da parnični postupak nije okončan ni nakon devet godina. Predložio je da Ustavni sud utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Smederevu P. 1296/04 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od zna čaja za odlučivanje u ovoj ustavno sudskoj stvari:

M. V. je 27. novembra 2001. godine podneo Opštinskom sudu u Velikoj Plani tužbu protiv tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi naknade štete. Predmet je zaveden pod brojem P. 926/01.

U toku postupka pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani zakazano je ukupno šest ročišta za glavnu raspravu (31. januara , 28. februara, 4. aprila i 10. juna 2002. godin e, 29. maja 2003. godine i 16. jula 2004. godine). Ročište za glavnu raspravu zakazano za 31. januar 2002. godine nije održano, jer tuženi nije uredno pozvan.

Tuženi je na ročištu za glavnu raspravu održanom 28. februara 2002. godine podneo zahtev za izuzeće postupajućeg sudije D. D. od daljeg postupanja u predmetu P. 926/01.

Predsednik Opštinskog suda u Velikoj Plani je 6. marta 2002. godine doneo rešenje P. 926/01, kojim je odbio zahtev tuženog za izuzeće postupajućeg sudije D. D. od daljeg postupanja u predmetu P. 926/01.

Tuženi je podneskom od 4. aprila 2002. godine ponovo podneo za htev za izuzeće postupajućeg sudije D. D . od daljeg postupanja u predmetu P. 926/01.

Predsednik Opštinskog suda u Velikoj Plani je rešenjem od 22. aprila 2002. godine dodelio predmet P. 926/01 u rad sudiji R. P.

Tuženi je na ročištu za glavnu raspravu održanom 10. juna 2002. godine podneo zahtev za izuzeće postupajućeg sudije R. P. u predmetu P. 926/01.

Predsednik Opštinskog suda u Velikoj Plani je 21. juna 2002. godine doneo rešenje P. 926/01, kojim je odbio zahtev tuženog za izuzeće postupajućeg sudije R. P. od daljeg postupanja u predmetu P. 926/01.

Tužilac je podneskom od 28. avgusta 2002. godine predložio da Vrhovni sud Srbije odredi drugi stvarno nadležni sud za postupanje u toj parnici.

Vrhovni sud Srbije je 23. oktobra 2002. godine doneo rešenje R. 352/02, kojim je odbio zahtev tužioca za delegaciju nadležnosti.

Tuženi je podneskom od 17. februara 2003. godine ponovo podneo za htev za izuzeće postupajućeg sudije R. P. od daljeg postupanja u predmetu P. 926/01.

Zamenik predsednika Opštinskog suda u Velikoj Plani je 20. marta 2003. godine doneo rešenje P. 926/01, kojim je odbio za htev tuženog za i zuzeće postupajućeg sudije R. P. od daljeg postupanja u predmetu P. 926/01.

Tuženi je podneskom od 27. maja 2003. godine predložio da Vrhovni sud Srbije odredi drugi stvarno nadležni sud za postupanje u toj parnici.

Vrhovni sud Srbije je 4. juna 2003. godine doneo rešenje R. 288/03, kojim je odbio zahtev tuženog za delegaciju nadležnosti.

Predsednik Opštinskog suda u Velikoj Plani je rešenjem od 4. februara 2004. godine dodelio predmet P. 926/01 u rad sudiji S. D .

Tuženi je 14. jula 2004. godine podneo zahtev za izuzeće postupajućeg sudije S. D . u predmetu P. 926/01.

Opštinski sud u Velikoj Plani je 27. septembra 2004. godine podneo predlog Vrhovnom sudu Srbije da se odredi drugi stvarno nadležni sud za postupanje u predmetu tog suda P. 926/01.

Vrhovni sud Srbije je 7. oktobra 2004. godine doneo rešenje R. 549/04, kojim je odredio da Opštinski sud u Smederevu postupa u predmetu Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 926/01, s obzirom na to da je tuženi u tom predmetu bivši predsednik Opštinskog suda u Velikoj Plani.

Postupak je nastavljen 5. decembra 2005. godine pred Opštinskim sudom u Smederevu pod brojem P. 1296/04 i zakazano je ukupno osam ročišta za glavnu raspravu (23. februara, 29. marta, 17. maja, 12. jula, 4. oktobra i 10. novembra 2006. godine i 23. januara i 9. marta 2007. godine).

Opštinski sud u Smederevu je 9. marta 2007. godine doneo presudu P. 1296/04, kojom je: u stavu prvom izreke odbio prigovor tuženog da o tužbenom zahtevu već teče parnica pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu P. 336/01; u stavu drugom izreke odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati odgovarajući novčani iznos sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom; u stavu trećem izreke obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u odgovarajućem novčanom iznosu.

Tužilac je 22. juna 2007. godine izjavio žalbu protiv presude Opštinskog suda u Smederevu P. 1296/04 od 9. marta 2007. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je 29. juna 2010. godine, odlučujući o izjavljenoj žalbi tužioca, doneo presudu Gž. 2284/10, kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Opštinskog suda u Smederevu P. 1296/04 od 9. marta 2007. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitna je odredba člana 32. stav 1. Ustava kojom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe, a polazeći od činjenica i okolnosti ovog slučaja , Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 27. novembra 2001. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Velikoj Plani, a da je okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2284/10 od 29. juna 2010. godine. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je postupak trajao osam godina i sedam meseci .

Navedeno trajanje postupka moglo bi da ukaže da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili po stupak, kao i značaja prava o kome se odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmet spora nije bio činjenično i pravno složen.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ima o legitiman interes d a se parnični postupak okonča u razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac, kao tuženi, nije doprineo dugom trajanju parničnog postupka. Iako je podnosilac ustavne žalbe pet puta podnosio zahtev za izu zeće postupajućeg sudije i jedanput zahtev za delegaciju nadležnosti, Ustavni sud nalazi da se ne može staviti na teret podnosiocu da je tim procesnim radnjama doprineo produžavanju postupka. Naime, parnični postupak je od 27. novembra 2001. godine pa do 7. oktobra 2004. godine bio vođen pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani, a podnosilac ustavne žalbe je bio bivši predsednik tog suda. Imajući u vidu upravo tu činjenicu, Vrhovni sud Srbije je rešenj em R. 549/04 od 7. oktobra 2004. godine usvojio zahtev za delegaciju nadležnosti i odredio da Opštinski sud u Smederevu postupa u predmetu Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 926/01.

Nasuprot prethodno iznetoj oceni, Ustavni sud je ocenio da je sporo i nedolotvorno postupanje sudova prevashodni razlog neopravdano i nerazumno dugog trajanja ovog parničnog postupka. Ovakvu ocenu Ustavni sud zasniva na sledećim činjenicama: da nakon što je Vrhovni sud Srbije rešenjem R. 549/04 od 7. oktobra 2004. godine odredio da Opštinski sud u Smederevu postupa u predmetu Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 926/01, postupak je nastavljen pred Opštinskim sudom u Smederevu tek 5. decembra 2005. godine, dakle nakon jedne godine i dva meseca; da je drugostepeni sud odlučio o žalbi izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Smederevu P. 1296/04 od 9. marta 2007. godine tek nakon tri godine od podnošenja žalbe.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Smederevu u predmetu P. 1296/04 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno od redbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. S obzirom na to da podnosilac u ustavnoj žalbi nije postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u konkretnom slučaju ostvari objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ , saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o dugotrajnom parničnom postupku i povredi prava na razumni rok

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti