Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao sedam godina. Sud je zaključio da je do povrede došlo zbog neažurnosti prvostepenog suda, naročito u pribavljanju veštačenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. S . iz Užica , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. marta 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. S . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu P. 321/12 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. S . iz Užica je , 7. decembra 2018. godine, preko punomoćnika M . T, advokata iz Užica, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu P. 321/12.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi ističe: da je 21. jula 2011. godine Preduzeće … „T.“ a.d. Beograd podnelo predlog za izvršenje protiv nje na osnovu verodostojne isprave, te da je po izjavljenom prigovoru podnositeljke postupak nastavljen u parnici pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu P. 321/12; da je postupak pravnosnažno okončan 2. novembra 2018. godine, što znači da je ukupno trajao čak sedam i po godina; da je predmet, iako jednostavan, trajao dvostruko duže od propisanih rokova; da je jedino sporno pitanje u predmetnom parničnom postupku bilo da li su na ugovoru o korišćenju usluga mobilne telefonije potpisi tužene, ovde podnositeljke; da je u toku postupka sud čak tri puta odredio zastoj postupka, koji je trajao dva meseca, godinu dana i poslednji čak godinu i 11 meseci; da nije bilo zakonskog osnova da se odredi zastoj postupka radi sprovođenja veštačenja; da je sud bespotrebno u toku postupka sproveo čak tri veštačenja od strane sudskog veštaka grafologa; da je u toku postupka došlo i do promene postupajuće sudije; da je postupak trajao u vreme protesta advokata, ali da to nije razlog dugog trajanja postupka.

Podnositeljka je zahtevala da Ustavni sud usvoji njenu ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku u osporenom parničnom postupku, kao i da utvrdi pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Pored navedenog, podnositeljka je zahtevala i da joj se utvrdi pravo na naknadu troškova sastava ustavne žalbe od strane advokata u iznosu od 45.000 dinara.

2. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz navoda ustavne žalbe, te uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Užicu P. 321/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Preduzeće … „T.“ a.d. Beograd je 21. jula 2011. godine, podnelo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv ovde podnositeljke ustavne žalbe, na osnovu koga je doneto rešenje o izvršenju Iv. 7138/11 od 25. jula 2011. godine, koje je podnositeljka ustavne žalbe primila 8. septembra 2011. godine.

Postupajući po prigovoru podnositeljke ustavne žalbe od 9. septembra 2011. godine, Osnovni sud u Užicu je rešenjem Iv. 7138/11 od 11. januara 2012. godine stavio van snage rešenje o izvršenju od 25. jula 2011. godine i odre dio da će se postupak nastaviti u parnici.

U toku osporenog parničnog postupka održano je 12 ročišta, i to: 24. oktobra i 17. decembra 2012. godine, 7. februara, 20. marta, 11. septembra i 3. decembra 2013. godine, 29. januara i 1. jula 2014. godine, 24. februara 2015. godine i 11. januara, 19. aprila i 17. maja 2017. godine.

Sa druge strane odloženo je ukupno pet zakazanih ročišta, i to: 13. maja 2013. godine – zbog sprečenosti postupajućeg sudije; 24. septembra i 14 . oktobra 2014. godine – zbog obustave rada i štrajka advokata; 22. oktobra 2014. godine – zbog sprečenosti veštaka D.O. da pristupi na zakazano ročište; 7. marta 2017. godine – zbog opravdanog izostanka punomoćnika tužioca.

U toku postupka su sproveden a tri veštačenja na okolnost da li je tužena potpisala sporni ugovor sa tužiocem, i to: prvo veštačenje – od strane veštaka J.K; drugo veštačenje – od strane veštaka D.O, a na predlog tužene; treće veštačenje – od strane komisije veštaka u sastavu BD. i M.I. koji su određeni od strane Zavoda … N. S , a na predlog tužioca, jer veštaci J.K. i D.O. nisu usaglasili svoje nalaze.

Pored navedenih veštačenja, u toku postu pka je saslušana tužena u svojstvu parnične stranke, izvršen je uvid u pribavljenu pisanu dokumentaciju, uključujući i pisanu izjavu svedoka S.C.

Prvostepeni sud je u toku postupka u tri navrata odredio zastoj postupka , i to: 11. septembra 2013. godine – dok veštak J.K. ne dostavi svoj dopunski nalaz; 29. januara 2014. godine – dok sud ne odredi novog veštaka u ovoj pravnoj stvari, a nakon što je tužena iznela primedbe na nalaz veštaka J.K; 24. februara 2015. godine – do dobijanja novog nalaza i mišljenja od strane komisije veštaka Zavoda … N. S.

Postupajući po dopisu Osnovnog suda u Užicu od 26. februara 2015. godine, Zavod … N. S . je dopisom od 31. marta 2015. godine obavestio sud da je u mogućnosti da obavi predloženo komisijsko veštačenje.

Postupajući po zahtevu tužioca, sud je dopisom od 3. juna 2015. godine zahtevao od Zavoda da se izjasni o tome koja stručna lica će izvršiti veštačenje. Imajući u vidu da Zavod nije dostavljao traženo izjašnjenje, Osnovni sud u Užicu je navedeni zahtev ponovio dopisima od 21. jula, 17. novembra i 23. decembra 2 015. godine. Na navedeni zahtev Zavod je odgovorio dopisom od 28. decembra 2015. godine.

Osnovni sud u Užicu je 8. februa ra 2016. godine dostavio Zavodu … N. S . sudske spise radi veštačenja.

Imajući u vidu da Zavod nije dostavio nalaz i mišljenje ni nakon osam meseci od dostavljanja spisa, Sud je dopisom od 19. oktobra 2016. godine zahtevao dostavljanje traženog nalaza od Zavoda.

Imajući u vidu da Zavod ni nakon ponovljenog zahteva suda nije dostavio traženi nalaz i mišljenje, Osnovni sud u Užicu je dopisom od 3. novembra 2016. godine upozorio Zavod na posledice propuštanja, odnosno na mogućnost izricanja novčane kazne u skladu sa Zakonom o parničnom postupku.

Komisija veštaka imenovana od strane Zavoda … N. S . u sastavu BD. i M.I. dostavila je sudu nalaz i mišljenje 9. decembra 2016. godine .

Presudom Osnovnog suda u Užicu P. 321/12 od 29. avgusta 2017. godine stavljeno je van snage rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Užicu Iv. 7138/11 od 25. jula 2011. godine, te je obavezan tužilac da tuženoj nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 151.000 dinara.

Rešenjem Osnovnog suda u Užicu P. 321/12 od 20. septembra 2017. godine, koje je ispravljeno rešenjem od 27. septembra 2017. godine, odbijen je kao neosnovan predlog tužioca kojim je traženo da sud donese dopunsko rešenje o troškovima postupka.

Rešenjem Višeg suda u Užicu Gž. 1469/17 od 24. aprila 2018. godine ukinuto je rešenje Osnovnog suda u Užicu P. 321/12 od 20. septembra 2017. godine, koje je ispravljeno rešenjem od 27. septembra 2017. godine.

Dopunskom presudom Osnovnog suda u Užicu P. 321/12 od 11. maja 2018. godine, stavom prvim izreke , odbijen je tužbeni zahtev tužioca „T.“ a.d. Beograd kojom je traženo da se obaveže tužena, ovde podnositeljka ustavne žalbe, da tužiocu na ime glavnog potraživanja isplati iznos od 19.761,26 dinara sa zakonskom zateznom kamatom ; stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka isplati još i iznos od 19.500 dinara.

Presudom Višeg suda u Užicu Gž. 637/18 od 2. novembra 2018. godine potvrđena je presuda Osnovnog suda u Užicu P. 321/12 od 11. maja 2018. godine. Punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe primio je predmetnu presudu 14. novembra 2018. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povred u se poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud najpre konstatuje da je podnositeljka ustavne žalbe primila rešenje o izvršenju 8. septembra 2011. godine, a da je osporeni parnični postupak pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Užicu Gž. 637/18 od 2. novembra 2018. godine, što znači da je postupak ukupno trajao sedam godina i mesec dana.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da ukupno trajanje parničnog postupka od sedam godina i mesec dana predstavlja njegovo nerazumno dugo trajanje , kako po praksi ovog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Ustavni sud, međutim, konstatuje da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, zbog čega je u konkretnom slučaju razmatrano i u kojoj meri su navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud ukazuje da su u toku postup ka sprovedena tri veštačenja na okolnost da li je tužena potpisala sporni ugovor sa tužiocem, a imajući u vidu da su veštaci J.K. i D.O. dali suprotstavljene nalaze, te da ovi veštaci nisu usaglasili svoje nalaze ni prilikom usmenog saslušanja , zbog čega je određeno veštačenje od strane Zavoda … N. S . Ustavni sud, zatim, ukazuje da je pored sprovedenog veštačenja, u toku dokaznog postupka saslušana tužena, ovde podnositeljka ustavne žalbe, te da je pročitan pisani iskaz svedoka S.C, kao i da je izvršen uvid u pribavljenu pisanu dokumentaciju . Polazeći od navedenog, a imaući u vidu celinu sprovedenog postupka i predmet spora, Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen, jer tokom njegovog trajanja nije bilo posebno kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Nadalje, Ustavni sud primećuje da prvostepeni sud nije postupao dovoljno ažurno u periodu od 24. februara 2015. godine do 11. januara 2017. godine , u kom periodu nije održano nijedno ročište, jer Zavod … N. S . nije u ostavljenom roku dostavio nalaz i mišljenje . Ustavni sud konstatuje da je u navedenom periodu sud u nekoliko navrata dopisima urgirao kod Zavoda da dostavi izjašnjenje o sastavu komisije, te da dostavi traženi nalaz i mišljenje, međutim, prema oceni Ustavnog suda, navedena činjenica sama po sebi ne opravdava period neaktivnosti suda od jedne godine i deset meseci, a posebno imajući u vidu da je sud, u skladu sa odredbama člana 267. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US i 55/ 14), imao mogućnost izricanja novčane kazne zbog propusta veštaka da dostavi nalaz i mišljenje.

Ustavni sud, takođe, primećuje da je prvostepena presuda doneta 29. avgusta 2017. godine, ali da je zbog propusta suda da odluči o svim zahtevima tužioca 11. maja 2018. godine doneta dopunska presuda, što znači da je usled ovog propusta prvostepenog suda postupak dodatno produžen za osam meseci.

Na kraju, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprinela ukupnoj dužini trajanja postupka, a imajući u vidu, između ostalog, da na predlog podnositeljke nije održano samo jedno ročište , i to zbog opravdanog izostanka njenog punomoćnika.

Imajući navedeno u vidu, Ustavni sud nalazi da je pretežan doprinos nerazumno dugom trajanju postupka dao prvostepeni sud.

Dakle, Ustavni sud je ocenio da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu P. 321/12 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja parničnog postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što bi to bio slučaj kada bi o predmetu odlučivao Evropski sud za ljudska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu i aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela.

7. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na veb -stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.