Odluka Ustavnog suda o neizvršenju presuda i povredi prava na suđenje i imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu zbog neizvršenja pravnosnažnih presuda za naplatu zarada. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, jer izvršni sud nije preduzeo sve raspoložive mere izvršenja po službenoj dužnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miloranke Popović iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. juna 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miloranke Popović izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 539/04 i izvršnom postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 823/04.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Određuje se da Osnovni sud u Novom Pazaru preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupci u predmetima iz tačke 1. izreke okončali u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miloranka Popović iz Novog Pazara je 2. decembra 2008. godine, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 539/04 i izvršnom postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 823/04.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da Opštinski sud u Novom Pazaru nije iskoristio zakonska ovlašćenja koja je imao da bi se izvršni postupci koji su po prirodi hitni, jer su vezani za radni spor, okončali u razumnom roku, kao i da je neizvesno koliko će ovi postupci trajati, s obzirom da su rešenja o izvršenju doneta još 15. juna 2004. godine, odnosno 12. oktobra 2004. godine. Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud donese odluku kojom će usvojiti ustavnu žalbu i utvrditi da su joj prava čiju je zaštitu tražila povređena, narediti okončanje izvršnih postupaka i utvrditi pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 539/04 i I. 823/04, odgovor Narodne banke Srbije, Direkcija za registre i prinudnu naplatu, Odeljenje za prinudnu naplatu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 9. juna 2004. godine, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela Opštinskom sudu u Novom Pazaru predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika "RAŠKA" HOLDING KOMPANIJA A.D. iz Novog Pazara, na osnovu pravosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P.1 414/97 od 11. februara 1998. godine, kojom je dužnik obavezan da podnositeljki ustavne žalbe za period od 17. marta 1995. godine do 31. oktobra 1997. godine, isplati naknadu zarade u visini garantovane neto zarade, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i troškove parničnog postupka u iznosu od 375,00 dinara i to: 1. zabranom raspolaganja novčanim sredstvima; 2. popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari i 3. popisom, prodajom i procenom nepokretnosti.

Opštinski sud u Novom Pazaru je 15. juna 2004. godine doneo rešenje o izvršenju I. 539/04, kojim je usvojio predlog za izvršenje i odredio troškove izvršenja. Rešenje o izvršenju je dostavljeno 24. juna 2004. godine Narodnoj banci Srbije - Odeljenje za prinudnu naplatu u Kragujevcu.

Podnositeljka ustavne žalbe je 30. avgusta 2004. godine podnela Opštinskom sudu u Novom Pazaru predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika "RAŠKA" Viskozna predionica d.o.o. iz Novog Pazara, na osnovu pravosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P.1 498/04 od 30. juna 2004. godine, kojom je dužnik obavezan da podnositeljki ustavne žalbe za period od 1. novembra 1997. godine do 10. aprila 2001. godine, isplati naknadu zarade u visini minimalne zarade, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i troškove parničnog postupka u iznosu od 7.800,00 dinara i to: 1. zabranom raspolaganja novčanim sredstvima; 2. popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari i 3. popisom, prodajom i procenom nepokretnosti.

Opštinski sud u Novom Pazaru je 12. oktobra 2004. godine doneo rešenje o izvršenju I. 823/04, kojim je usvojio predlog za izvršenje i odredio troškove izvršenja. Rešenje o izvršenju je dostavljeno 21. oktobra 2004. godine Narodnoj banci Srbije - Odeljenje za prinudnu naplatu u Kragujevcu.

Postupajući po nalogu Ustavnog suda od 23. januara 2009. godine da, na osnovu člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), dostavi odgovor na navode iz ustavne žalbe, Opštinski sud u Novom Pazaru je dopisom broj VIII Su. 22/09 od 9. februara 2009. godine obavestio Ustavni sud da je odmah nakon prijema predloga za izvršenje doneo navedena rešenja o izvršenju i ista dostavio Narodnoj banci Srbije – Odseku za prinudnu naplatu i na taj način preduzeo sva ovlašćenja i obaveze u skladu sa Zakonom o izvršnom postupku, te da su neosnovani navodi podnositeljke ustavne žalbe da sud nije preduzeo potrebne mere da se postupci okončaju u razumnom roku i da su samim dostavljanjem navedenih rešenja o izvršenju Narodnoj banci Srbije – Odseku za prinudnu naplatu ovi predmeti konačno rešeni u smislu člana 236. stav 4. Sudskog poslovnika (''Službeni glasnik RS'', br. 65/03, 115/05, 4/06 i 50/06).

Pored toga, postupajući po nalogu Ustavnog suda od 16. jula 2009. godine da, na osnovu člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda, dostavi odgovor na navode iz ustavne žalbe i izveštaj o tome da li je sprovedeno prinudno izvršenje rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 539/04 od 15. juna 2004. godine i I. 823/04 od 12. oktobra 2004. godine, Narodna banka Srbije, Direkcija za registre i prinudnu naplatu, Odeljenje za prinudnu naplatu, Odsek za prijem osnova i naloga prinudne naplate u Kragujevcu je dopisom broj XIV-2.2.287505/09 od 22. jula 2009. godine obavestila Ustavni sud o sledećem: da je navedeno rešenje o izvršenju I. 539/04 od 15. juna 2004. godine zavedeno u pregledu neizvršenih naloga izvršnog dužnika "RAŠKA" HOLDING KOMPANIJA A.D. iz Novog Pazara (m. br. 7195192), izvršni poverilac Miloranka Popović iz Novog Pazara; da je "RAŠKA" HOLDING KOMPANIJA A.D. iz Novog Pazara u postupku restrukturiranja na osnovu odluke o restrukturiranju R-41/04-01 od 5. januara 2004. godine, koja je doneta od strane Agencije za privatizaciju; da rešenje o izvršenju I. 823/04 od 12. oktobra 2004. godine nije zavedeno na teret izvršnog dužnika "RAŠKA" HOLDING KOMPANIJA A.D. iz Novog Pazara, već je izvršni dužnik "RAŠKA" Viskozna predionica d.o.o. iz Novog Pazara (m. br. 17218964) registarski broj 363-2004-1027 i da je račun ovog izvršnog dužnika u neprekidnoj blokadi od 24. juna 2004. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 28/2000, 73/2000 i 71/01) bilo je propisano: da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 10. stav 1.); da se kao sredstva izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja mogu odrediti samo: prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnosti, prenos novčanog potraživanja, unovčenje drugih imovinskih prava i prenos sredstava koja se vode na računu kod nosioca platnog prometa (član 28.); da sud određuje izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja na onim sredstvima i na onim predmetima koji su navedeni u predlogu za izvršenje, a da kada je poverilac predložio više sredstava ili više predmeta izvršenja, da će sud, po službenoj dužnosti, izvršenje ograničiti samo na neka od tih sredstava, odnosno predmeta, ako su dovoljni za ostvarenje potraživanja (član 30.); da se rešenje o izvršenju na novčanom potraživanju dostavlja i dužnikovom dužniku, a rešenje o izvršenju na sredstvima na računu dužnika nosiocu platnog prometa kod koga se vode ta sredstva (član 40. stav 2.); da se izvršenje na novčanom potraživanju sprovodi zabranom i prenosom, ako ovim zakonom za pojedine slučajeve nije drukčije određeno (član 88. stav 1.).

Odredbama člana 304. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 28/00, 73/00 i 71/01).

Odredbama čl. 47. do 49. i člana 57. Zakona o platnom prometu („Službeni list SRJ“, br. 3/02 i 5/03 i „Službeni glasnik RS“, br. 43/04 i 62/06) bliže se reguliše postupak izvršenja prinudnom naplatom sa računa klijenta (izvršnog dužnika). Prema odredbama čl. 47. i 48. Zakona, prinudna naplata sa računa klijenta vrši se sa svih računa klijenta kod banaka na kojima on ima sredstva i to na osnovu, pored ostalog, izvršnih sudskih rešenja, prema vremenu prijema organizacije za prinudnu naplatu, a sredstva na računu banke blokirana na osnovu naloga organizacije za prinudnu naplatu, klijenti banaka ne mogu koristiti za plaćanja dužnika ili za prinudnu naplatu po drugom osnovu, osim za izvršene obaveze dužnika zbog koje su blokirana. Odredbama člana 57. Zakona propisano je da do osnivanja organizacije za prinudnu naplatu, prinudnu naplatu osnova i naloga za tu naplatu sa računa klijenta vrši Narodna banka Srbije, u postupku utvrđenom u čl. 47. do 49. ovog zakona, te da Narodna banka Srbije propisuje način prinudne naplate sa računa klijenta u smislu ovog člana.

5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da ocena suđenja u razumnom roku mora obuhvatiti celokupan period trajanja postupka, pa time i period trajanja izvršnih postupaka od podnošenja predloga za dozvolu izvršenja 9. juna 2004. godine, odnosno 30. avgusta 2004. godine, do dana izjavljivanja ustavne žalbe. Ustavni sud je konstatovao da izvršni postupci još uvek nisu okončani, jer izvršenje nije sprovedeno, a izvršenje presude smatra se sastavnim delom „suđenja“ u smislu člana 32. stav 1. Ustava.

Analizirajući dužinu trajanja osporenih izvršnih postupaka, Ustavni sud je utvrdio da su izvršni postupci do podnošenja ustavne žalbe trajali skoro četiri godine i šest meseci, odnosno četiri godine i tri meseca, kao i da još nisu okončani.

Navedeno trajanje postupaka samo po sebi ukazuje da nisu okončani u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, ponašanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja prava za podnositeljku, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da dosadašnji tok izvršnih postupaka ne ukazuje da se u konkretnom slučaju radi o složenoj pravnoj stvari.

Ocenjujući značaj predmeta izvršenja za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev od velikog značaja za podnositeljku, s obzirom da se radi o naplati potraživanja iz radnog odnosa, garantovane zarade i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Ocenjujući postupanje suda koji je vodio predmetne postupke, Ustavni sud je konstatovao da izvršni sud u konkretnom slučaju nije preduzeo sve radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se izvršenje određeno pomenutim rešenjima sprovelo do kraja. Naime, bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter – ukoliko je nekom pravnosnažnom sudskom odlukom dužniku naloženo određeno činjenje ili nečinjenje, on je dužan da se u skladu sa tom odlukom i ponaša, a ukoliko on to ne učini u roku određenom sudskom odlukom za dobrovoljno izvršenje, na to će ga prinuditi država preko izvršnog suda. Prinudni karakter izvršnog postupka određuju osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka. Slučajevi kada se od stranke traži aktivno ponašanje su zakonom izričito propisani (npr. ako se nepokretnost nije mogla prodati ni na drugom ročištu obustaviće se postupak izvršenja, osim ako poverilac podnese predlog za određivanje novog ročišta za prodaju nepokretnosti i sl.), a izostanak takvog ponašanja je, po pravilu sankcionisan. Dakle, u slučaju da aktivno ponašanje stranke nije izričito predviđeno zakonom, stranka nema obavezu takvog ponašanja, već je sud dužan da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do okončanja izvršnog postupka. Izvršni postupak se smatra okončanim sprovođenjem izvršenja ili donošenjem rešenja o obustavi postupka u zakonom izričito propisanim slučajevima. Pri tome je sud je bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine, kao i odredbi člana 5. stav 1. važećeg Zakona o izvršnom postupku postupa hitno. Izvršni postupak, odnosno postupak po kome sudovi sprovode prinudno ostvarenje potraživanja na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, po samom zakonu je hitan postupak, u kome je sud dužan da postupa ne samo u zakonom propisanim rokovima, već da tokom celog postupka postupa po načelu hitnosti, a priroda zahteva i predmet konkretnog postupka izvršenja su od izuzetnog značaja za podnositeljku ustavne žalbe, obzirom da je u pitanju izvršenje pravnosnažne sudske odluke koja se odnosi na neisplaćene naknade zarade po osnovu, radnog odnosa kod poslodavca za period od više godina, kao osnov za njenu egzistenciju.

Izvršni sud je najpre bio dužan da odluči o predlogu za izvršenje u roku od tri dana od dana podnošenja predloga. U konkretnom slučaju je izvršni sud odlučio o predlogu za izvršenje u roku od šest dana, odnosno u roku od 42 dana od dana podnošenja predloga, a što nije bilo u skladu sa odredbom člana 10. tada važećeg Zakona o izvršnom postupku. Pored toga, izvršni sud je rešenja o izvršenju dostavio organizaciji za prinudnu naplatu nakon devet dana od donošenja rešenja o izvršenju. S obzirom na to da, saglasno odredbi člana 30. Zakona, po podnetim predlozima za izvršenje, sud nije ograničio izvršenje na samo jedno sredstvo izvršenja, te da u razumnom roku potraživanje nije namireno prenosom novčanih sredstava sa računa dužnika na račun punomoćnika podnositeljke ustavne žalbe, izvršni sud je bio dužan da pređe na drugo sredstvo izvršenja određeno rešenjem o izvršenju. Odredbe Sudskog poslovnika o tome kada se predmet smatra završenim kod izvršenja plenidbom na računu, na koje se Opštinski sud u Novom Pazaru poziva u odgovoru na ustavnu žalbu, u konkretnom slučaju nisu od uticaja, jer izvršenje na sredstvima na računu izvršnog dužnika nije bilo jedino sredstvo izvršenja po rešenju, pa se tako dostavljanjem rešenja o izvršenju organizaciji za prinudnu naplatu, ovaj izvršni postupak nije mogao smatrati okončanim, već je sud bio dužan da sprovede izvršenje prelaskom na ostala dva sredstva izvršenja određena rešenjem o izvršenju.

Ustavni sud je ocenio da je, nezavisno od zakonske obaveze izvršnog suda da sprovede izvršenje, podnositeljka ustavne žalbe mogla podneskom tražiti da sud postupi po rešenju koje je doneo i da, ukoliko izvršenje ne može da se sprovede jednim sredstvom izvršenja, pređe na drugo sredstvo određeno rešenjem o izvršenju i tako podstakne sud da postupak nastavi i eventualno ubrza.

Ustavni sud smatra da je nesprovođenje izvršenja u konkretnom slučaju uzrokovano pre svega aktima, odnosno radnjama opštinskog suda koji nije delotvorno postupao u izvršnom postupku, na kome je stoga i odgovornost za neizvršavanje pravnosnažnih presuda kojoma je utvrđeno novčano potraživanje podnositeljke ustavne žalbe. Evropski sud za ljudska prava je u presudama u predmetu "Vlahović protiv Srbije", od 16. decembra 2008. godine ("Službeni glasnik RS", broj 1/09), i u predmetu "Kačapor i drugi protiv Srbije", od 15. januara 2008. godine ("Službeni glasnik RS", broj 14/08) izrazio stav da se u slučaju kada je utvrđeno da je država zbog akata i radnji svojih organa odgovorna za neizmireni dug podnosiocu ustavne žalbe, ista se ne može pozvati na nedostatak sredstava dužnika kao opravdanje za neokončanje izvršnog postupka.

Iz svega izloženog, Ustavni sud je, ustavnopravnom ocenom sprovedenih postupaka u predmetnoj pravnoj stvari, zasnovanom na praksi Ustavnog suda i kriterijumima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava prilikom određivanja razumnosti dužine trajanja izvršnih postupaka u konkretnom slučaju, utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 539/04 i izvršnom postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 823/04.

6. Pored toga, Sud je ocenio da navedeni propust Opštinskog suda u Novom Pazaru da izvrši pravnosnažne i izvršne presudu izrečene u korist podnositeljke ustavne žalbe u periodu dužem od tri godine, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine stečene tom presudom, koje pravo je zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Evropski sud za ljudska prava je u presudama u predmetu "Vlahović protiv Srbije" i u predmetu "Kačapor i drugi protiv Srbije", izrazio stav da propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Takođe, Ustavni sud je u Odluci Už - 1499/2008 od 16. jula 2009. godine zauzeo stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio.

7. Imajući u vidu činjenicu da izvršni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan i da je podnositeljka ustavne žalbe postavila zahtev za naknadu nematerijalne štete i otklanjanje posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava otklone utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete i nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupci okončali u najkraćem roku, kao u tač. 2. i 3. izreke.

8. Na osnovu izloženog i odredbe 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o neizvršenju presuda i povredi prava na suđenje i imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti