Rešenje Ustavnog suda o nedozvoljenosti ustavne žalbe protiv procesnih rešenja

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o odbijanju zahteva za izuzeće sudije i rešenja o određivanju veštačenja. Sud je utvrdio da ova procesna rešenja ne predstavljaju pojedinačne akte protiv kojih se može izjaviti ustavna žalba.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slavka Salontaji Drobnjaka iz Vrbasa, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. septembra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slavka Salontaji Drobnjaka izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Somboru 6 Su 37/09-34 od 19. juna 2009. godine i rešenja Opštinskog suda u Bečeju 2R 5/09 od 22. maja 2009. godine i 5. juna 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavko Salontaji Drobnjak iz Vrbasa je, preko zastupnika, staratelja Istoka Salontaji Drobnjaka, Ustavnom sudu podneo 18. juna i 26. juna 2009. godine ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u Somboru 6 Su 37/09-34 od 19. juna 2009. godine i rešenja Opštinskog suda u Bečeju 2R 5/09 od 22. maja 2009. godine i 5. juna 2009. godine.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbama člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacija kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Somboru 6 Su 37/09-34 od 19. juna 2009. godine odbijen zahtev staraoca podnosioca ustavne žalbe za izuzeće predsednika Opštinskog suda u Kuli i postupajućeg sudije tog suda u krivičnom predmetu K. 349/08.
Zakonikom o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/02 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07) propisano je: da izuzeće sudije ili sudije porotnika mogu tražiti stranke i branilac (član 42. stav 1.); da o zahtevu za izuzeće iz člana 42. ovog zakonika odlučuje predsednik suda, a kad se traži izuzeće samo predsednika suda, ili predsednika suda i sudije ili sudije-porotnika, odluku o izuzeću donosi predsednik neposredno višeg suda, a ako se traži izuzeće predsednika Vrhovnog suda Srbije, odluku o izuzeću donosi opšta sednica tog suda (član 43. st. 1. i 2.); da protiv rešenja kojim se usvaja zahtev za izuzeće nije dozvoljena žalba, a rešenje kojim se zahtev za izuzeće odbija može se pobijati posebnom žalbom, a ako je takvo rešenje doneseno posle podignute optužbe, onda samo žalbom na presudu (član 43. stav 4.); da se presuda može pobijati zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka (član 367. stav 1. tačka 1)); da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude učestvovao sudija ili sudija porotnik koji nije sudelovao na glavnom pretresu ili koji je pravosnažnom odlukom izuzet od suđenja, odnosno ako je na glavnom pretresu sudelovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti ( član 40. tač. 1) do 5) ( član 368. stav 1. tač. 1) i 2)).
Iz navedenih odredaba Ustava i zakona proizlazi da institut izuzeća sudije treba da obezbedi vođenje postupka i okončanje od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona. Međutim o krivičnoj odgovornosti okrivljenog u krivičnom postupku sud odlučuje presudom, a ne rešenjem o izuzeću. Rešenje o izuzeću je jedno od procesnih rešenja koje sud donosi u krivičnom postupku i koje se, posle podignute optužbe, može pobijati samo žalbom na presudu. Učestvovanje sudije koji je po zakonu morao biti izuzet u donošenju presude predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, zbog koje se može izjaviti žalba protiv presude, a po iscrpljivanju ovog pravnog sredstva i ustavna žalba, u slučaju da je navedena povreda pravila krivičnog postupka dovela do povrede prava na pravično suđenje. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporeno rešenje o izuzeću ne predstavlja pojedinačni akt državnog organa protiv koga se može izjaviti ustavna žalba.
U pogledu osporenih rešenja Opštinskog suda u Bečeju 2R 5/09 od 22. maja 2009. godine i 5. juna 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem od 22. maja 2009. godine određeno medicinsko veštačenje putem Sudsko medicinskog odbora u Novom Sadu, na okolnost kakvo je duševno stanje i sposobnost za rasuđivanje podnosioca ustavne žalbe, a da se navedenim rešenjem od 5. juna 2009. godine ispravlja rešenje Opštinskog suda u Bečeju 2R 5/09 od 22. maja 2009. godine na taj način što troškovi veštačenja u ovom sporu prvobitno padaju na teret budžeta Opštinskog suda u Bečeju, pri čemu će sud konačnu odluku o troškovima postupka doneti zajedno sa odlukom o glavnoj stvari, dok u preostalom delu rešenje ostaje neizmenjeno. Kako osporena rešenja predstavljaju procesna rešenja upravljanja postupkom za utvrđivanje ispunjenosti uslova radi eventualnog vraćanja poslovne sposobnosti podnosiocu ustavne žalbe a ne akte kojima se odlučuje o pravima podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da osporena rešenja Opštinskog suda u Bečeju 2R 5/09 od 22. maja 2009. godine i 5. juna 2009. godine takođe ne predstavljaju pojedinačne akte državnog organa protiv kojih se može izjaviti ustavna žalba.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 3772/2010: Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao nedopuštenu i neblagovremenu
• Už 4028/2010: Nedozvoljenost ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću sudije
• Už 2547/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću
• Už 1533/2009: Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću sudije
• Už 420/2008: Odbačaj ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću sudije kao preuranjene
• Už 1707/2009: Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću sudije i prigovoru na optužnicu
• Už 1843/2009: Rešenje Ustavnog suda o nedopustivosti ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću sudije