Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe i odbijanju povraćaja u pređašnje stanje

Kratak pregled

Ustavni sud nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje i odbacio je ustavnu žalbu. Žalba je neblagovremena jer je podneta nakon isteka roka od 30 dana od prijema konačne sudske odluke, a akt javnog tužilaštva nije pojedinačni akt.

Tekst originalne odluke

 

Ustavni sud, u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jozefa Prasnikara iz Holandije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. septembra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

1. Ne dozvoljava se povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe Jozefu Prasnikaru.
2. Odbacuje se ustavna žalba Jozefa Prasnikara izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Šapcu Kuo. 66/08 od 6. novembra 2008. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 2963/08 od 23. decembra 2008. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva KTZ 195/05 od 18. marta 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jozef Prasnikar iz Holandije je 15. jula 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Šapcu Kuo. 66/08 od 6. novembra 2008. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 2963/08 od 23. decembra 2008. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva KTZ 195/05 od 18. marta 2009. godine, "radi kršenja" odredaba čl. 17, 34. i 36. Ustava Republike Srbije, "radi materijalne povrede" odredbe člana 46. Krivičnog zakona i "radi zloupotrebe" odredaba člana 42. Krivičnog zakona. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporene akte i da primenom odredbe člana 86. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu "odloži dalju eksekuciju krivične sankcije".
Podnosilac ustavne žalbe je 16. jula 2009. godine podneo i molbu za povraćaj u pređašnje stanje. Obrazlažući podnetu molbu, podnosilac ustavne žalbe navodi da je Republičko javno tužilaštvo na njegov "predlog za zaštitu Ustavnosti i zakonitosti dana 18. marta 2009. godine odgovorilo sa pismenim KTZ br. 195/05, a koje se nije moglo odnositi na inicijativu podnešenu dana 10. marta 2009. godine". Dalje navodi da je "dana 12. aprila 2009. godine podneo prigovor" protiv tog akta i da "odgovor nikada nije stigao".
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.
Odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (stav 1.); da će licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje, ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu (stav 2.); da se posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može tražiti povraćaj u pređašnje stanje (stav 3.).
Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe u molbi za povraćaj u pređašnje stanje nije naveo nijedan razlog zbog koga je propustio rok za izjavljivanje ustavne žalbe. Sud, stoga, nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje, saglasno odredbi člana 84. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.
3. Saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku, ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u krivičnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem okrivljeni stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ovo iz razloga što okrivljeni ne može da utiče na odluku javnog tužioca da li će podići zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti ima zakonsku mogućnost da samostalno podnese navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Pošto zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne može smatrati ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe u smislu navedenih odredaba Ustava i Zakona, već se, po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku i posebnim postupcima regulisanim Zakonikom o krivičnom postupku, pravna sredstva iscrpljuju donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu odluku, odnosno žalbi na drugostepenu odluku, kada je ona u skladu sa zakonom dozvoljena.
Zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se, po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporenog drugostepenog rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 2963/08 od 23. decembra 2008. godine podnosiocu ustavne žalbe. Ustavni sud je utvrdio da je navedeno rešenje podnosilac ustavne žalbe primio najkasnije 10. marta 2009. godine, kada je podneo predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu. Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 15. jula 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba, u ovom delu, neblagovremena, jer je podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
4. Osporenim aktom Republičkog javnog tužilaštva KTZ 195/05 od 18. marta 2009. godine obaveštava se podnosilac ustavne žalbe da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Okružnog suda u Šapcu Kuo. 66/08 od 6. novembra 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 2963/08 od 23. decembra 2008. godine. Iz navedenog sledi da osporeni akt Republičkog javnog tužilaštva po svojoj prirodi predstavlja obaveštenje, a ne pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama fizičkih ili pravnih lica protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba. Ustavni sud je zbog toga utvrdio da ne postoje Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i ocenio da je ustavna žalba, u ovom delu, nedopuštena.
5. S obzirom na to da je ustavna žalba, u delu koji se odnosi na osporeno rešenje Okružnog suda u Šapcu Kuo. 66/08 od 6. novembra 2008. godine i rešenje Vrhovnog suda Srbije Kž. II 2963/08 od 23. decembra 2008. godine neblagovremena, a da je, u delu koji se odnosi na osporeni akt Republičkog javnog tužilaštva KTZ 195/05 od 18. marta 2009. godine, nedopuštena, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbama člana 36. stav 1. tač. 2) i 4) Zakona o Ustavnom sudu.
6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je primenom odredaba člana 46. tačka 9) i člana 48. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), doneo Rešenje kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić