Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog devetogodišnjeg trajanja parnice

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko devet godina. Naloženo je nadležnom sudu da hitno okonča postupak, zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Grujića i Srđana Grujića, obojice iz Miloševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milana Grujića i Srđana Grujića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji s e vodio pred Opštinskim sudom u Žabarima u predmetu P. 577/03, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu P. 1787/12, povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Požarevcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Grujić i Srđan Grujić, obojica iz Miloševca, su 1. marta 2010. godine , preko punomoćnika Dragana Bogdanovića, advokata iz Kosovske Mitrovice, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Žabarima u predmetu P. 577/03.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli da je tužba protiv njih kao tuženih podneta Opštinskom sudu u Žabarima još 24. oktobra 2003. godine, da se postupak i dalje vodi pred prvostepenim sudom čime im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Naknadu štete nisu tražili.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Žabarima P. 577/03, a sada Osnovnog suda u Požarevcu P. 1787/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac J. M. je 24. oktobra 2003. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Žabarima protiv podnosilaca ustavne žalbe kao i protiv S.M, radi naknade štete.

Pred Opštinskim sudom u Žabarima je održano 15 ročišta za glavnu raspravu, dok takođe 15 ročišta nije održan o i to: sedam ročišta zbog nedostatka procesnih uslova, d va zbog nemogućnosti izvođenja veštačenja zbog vremenskih prilika, jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije , četiri zbog nepostupanja veštaka po nalogu suda za dopunu izveštaja, jedno zbog nedolaska tuženih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, a što su opravda li telegramom njihovog punomoćnika. Na ročištima su izvođeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka, saslušanjem svedoka, veštačenjem od strane veštaka finansijske i veštaka šumarske struke kao i uviđajem na licu mesta.

Uvidom u spise predmeta utvrđeno je da je posle podnošenja ustavne žalbe doneta presuda Osnovnog suda u Požarevcu II 71-P. 1168/2010 od 19. novembra 2010. godine kojom je u stavu prvom izreke delimično usvojen tužbeni zahtev pa su obavez ani tuženi da tužiocima solidarn o isplate štetu u određenim novčanim iznosima koja je nastala bespravnom sečom stabala na određenoj katastarskoj parceli, u stavu drug om izreke odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa iz stava prvog izreke, a stavu treć em izreke obavezani su tuženi da naknade parnične troškove.

Odlučujući o žalbi podnosilaca ustavne žalbe protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Požarevcu II 71-P. 1168/2010 od 19. novembra 2010. godine Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž-1149/11 od 6. juna 2012. godine ukinuo prvostepenu presudu u st. 1. i 3. izreke i predmet u tim delovima vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe poziva ju, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrastan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Takođe, i odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 22. februara 2005. godine, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen tri godine, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 24. oktobra 2003. godine pa nadalje .

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosi oca ustavne žalbe su osnovni kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni postupak traje devet godina, što, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ustavni sud nalazi da devetogodišnje trajanje parničnog postupka predstavlja nerazumno dugo trajanje, kako po praksi Ustavnog suda , tako i po merilima i kriterijumima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova u ovom predmetu, Ustavni sud je našao da nadležni prvostepeni sud, u konkretnom slučaju, nije preduzeo sve mere i radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se postupak završio u razumnom roku. Dakle, osnovni razlog devetogodišnjem trajanju parničnog postupka je nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Žabarima , koji nije preduzeo sve zakonom predviđene procesne mere da se predmetni postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi odluči bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, prvostepena presuda je doneta posle sedam godina od podnošenja tužbe, što je nerazumno dug period za trajanje postupka pred prvostepenim sudom, dok je drugostepeni sud odlučio posle nepune dve godine, tako što je ukinuo prvostepenu presudu i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovni postupak. Takođe, u periodu od sedam godina održano je 15 ročišta za glavnu raspravu, dok 15 ročišta nije održano bez krivice podnosilaca ustavne žalbe.

Iako se navedeni parnični postupak može okarakterisati kao predmet određene složenosti zbog velikog broja činjenica koje su bile sporne među parničnim strankama kao i zbog potrebe njihovog dokazivanja veštačenjem od strane veštaka šumarske i veštaka finansijske struke, kao i uviđajem na licu mesta, po oceni Suda, ni te okolnosti ne mogu biti opravdanje za nerazumno dugo trajanje parničnog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da podnosioci ustavne žalbe nisu doprineli dužini postupka, jer su se uredno odazivali pozivima suda i nisu zloupotrebljavali svoja procesna ovlašćenja.

6. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Žabarima vodio u predmetu P. 577/03, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu P. 1787/12, te je na osnovu člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog povrede navedenog ustavnog prava naložio Osnovnom sudu u Požarevcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9), Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević