Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog formalističkog tumačenja punomoćja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Vrhovnog kasacionog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje i pravno sredstvo. Sud je pogrešno ocenio da punomoćje dato advokatu za vođenje upravnog spora ne obuhvata ovlašćenje za podnošenje vanrednog pravnog leka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1417/2016
07.12.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. S. i M. S, obojice iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. decembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. S. i M. S. i utvrđuje da su rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 614/15 od 5. novembra 2015. godine podnosiocima ustavne žalbe povređena prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 614/15 od 5. novembra 2015. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o zahtevu podnosilaca ustavne žalbe za preispitivanje pravnosnažne presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 822/15 od 30. jula 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. S. i M. S, obojica iz Užica, preko punomoćnika Ž. Dž, advokata iz Čajetine, podneli su Ustavnom sudu, 22. februara 2016. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 614/15 od 5. novembra 2015. godine i presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 822/15 od 30. jula 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je Vrhovni kasacioni sud nepravilno primenio odredbu člana 89. stav 1 tačka 1) Zakona o parničnom postupku kojom se uređuje pitanje obima punomoćja. Po mišljenju podnosilaca ustavne žalbe, izdajući punomoćje za podnošenje tužbe Upravnom sudu, oni su ovlastili punomoćnika – advokata i za podnošenje svih pravnih lekova.

Podnosioci ustavne žalbe, takođe, ukazuju da ih je Vrhovni kasacioni sud, ne priznajući važnost izdatog punomoćja, stavio u neravnopravan položaj sa svim ostalim licima i da im je oduzeo pravo na pravno sredstvo.

Ustavnom žalbom se traži da Ustavni sud „preinači“ pobijano rešenje Vrhovnog kasacionog suda i naloži tome sudu da ponovo odluči o zahtevu podnosilaca za preispitivanje osporene presude Upravnog suda, te da utvrdi podnosiocima pravo na naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporene akte i celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 614/15 od 5. novembra 2015. godine odbačen je zahtev podnosilaca ustavne žalbe za preispitivanje sudske odluke, „koji je za podnosioce potpisao advokat Ž. Dž“, kao podnet od neovlašćenog lica. Zahtevom je predloženo preispitivanje presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 822/15 od 30. jula 2015. godine, kojom je odbijena kao neosnovana tužba podnosilaca ustavne žalbe podneta protiv zaključka Agencije za restituciju broj 46-043016/2014 od 30. oktobra 2014. godine. Vrhovni kasacioni sud je u obrazloženju osporenog rešenja naveo da su podnosioci ovlastili advokata Ž. Dž. da u njihovo ime i za njihov račun podnese tužbu Upravnom sudu protiv zaključka Agencije za restituciju, te da ih zastupa u tom predmetu, kao i da može u njihovo ime i za njihov račun da preduzima sve radnje u tom postupku i naplati troškove postupka, „ali ga nisu ovlastili da podnese zahtev za preispitivanje navedene presude Upravnog suda“. Polazeći od navedenog, Vrhovni kasacioni sud je, pozivajući se na odredbe člana 50. stav 2. Zakona o upravnim sporovima i člana 91. stav 1. Zakona o parničnom postupku, koji se shodno primenjuje na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima, ocenio da uz zahtev za preispitivanje presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 822/15 od 30. jula 2015. godine nije dostavljeno punomoćje za zastupanje podnosilaca zahteva, te je, primenom odredbe člana 53. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu rešenja.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosioci ukazuju u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored već navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je: da protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke (član 49. stav 1.); da kada je stranka fizičko lice, zahtev se predaje preko punomoćnika iz reda advokata (član 50. stav 2.); da će nedozvoljen ili neblagovremen zahtev ili zahtev koji je podnelo neovlašćeno lice Vrhovni kasacioni sud odbaciti rešenjem (član 53. stav 1); da će se na pitanja postupka rešavanja upravnih sporova koja nisu uređena ovim zakonom shodno primenjivati odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak (član 74).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13, 74/13 i 55/14) propisano je: da obim punomoćja određuje stranka (član 88. stav 1.); da stranka može da ovlasti punomoćnika da preduzima pojedine određene radnje ili da preduzima sve radnje u postupku (član 88. stav 2.); da ako je stranka izdala punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, punomoćnik advokat je na osnovu ovakvog punomoćja ovlašćen da vrši sve radnje u postupku, a naročito podnese tužbu, da je povuče, prizna tužbeni zahtev ili se odrekne tužbenog zahteva, zaključi poravnanje, izjavi pravni lek i da se odrekne ili odustane od njega, kao i da predlaže izdavanje privremenih mera obezbeđenja (član 89. tačka 1)); da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje (član 91. stav 1.).

5. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da je Vrhovni kasacioni sud nepravilno primenio odredbu člana 89. tačka 1) Zakona o parničnom postupku, jer su oni, izdajući punomoćje advokatu za podnošenje tužbe Upravnom sudu, ovlastili tog advokata i za podnošenje svih pravnih lekova.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se ustavna garancija označenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Ustavni sud je konstatovao da iz sadržine osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda proizlazi: da su podnosioci ustavne žalbe ovlastili punomoćnika koji je advokat da u njihovo ime podnese tužbu Upravnom sudu protiv akta kojim je okončan upravni postupak, kao i da u njihovo ime i za njihov račun preduzima sve radnje u tom postupku.

Iz navedenih odredaba zakona, po oceni Ustavnog suda, proizlazi: da su stranka i nadležni javni tužilac ovlašćeni da podnesu zahtev za preispitivanje pravnosnažne odluke Upravnog suda, pri čemu stranka koja je fizičko lice zahtev predaje preko punomoćnika iz reda advokata; da stranka može da ovlasti punomoćnika da preduzima određene radnje ili sve radnje u postupku, a ako nisu bliže određena ovlašćenja u punomoćju, punomoćnik advokat je ovlašćen da vrši sve radnje u postupku, a naročito da izjavi pravni lek; da je nedozvoljen zahtev za preispitivanje sudske odluke koji nije podnet preko punomoćnika iz reda advokata.

Ustavni sud najpre ukazuje da podnošenje tužbe Upravnom sudu, po pravilu, predstavlja prvu radnju koja se preduzima u upravnom sporu, te je punomoćnik dužan da tom prilikom podnese punomoćje, saglasno odredbi člana 91. stav 1. Zakona o parničnom postupku, koji se shodno primenjuje na pitanja postupka rešavanja upravnih sporova koja nisu uređena Zakonom o upravnim sporovima. Po oceni ovog suda, odredba člana 89. tačka 1) Zakona o parničnom postupku upućuje na zaključak da je punomoćnik iz reda advokata ovlašćen da izjavi sva zakonom dozvoljena pravna sredstva, kako redovna, tako i vanredna, kada je punomoćjem ovlašćen da preduzima sve radnje u postupku ili kada stranka nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju. Ocenjujući da li je sa ustavnopravnog stanovišta prihvatljivo stanovište Vrhovnog kasacionog suda da u konkretnom slučaju nije postupljeno u skladu sa odredbom člana 91. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da podnošenjem zahteva za preispitivanje sudske odluke započinje postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom. Ustavni sud, međutim, ocenjuje da obaveza punomoćnika iz reda advokata da tom prilikom podnese punomoćje postoji samo u situaciji kada u upravnom sporu koji je prethodio podnošenju zahteva stranka nije imala punomoćnika iz reda advokata ili ako iz punomoćja datog za zastupanje u upravnom sporu proizlazi da advokat nije ovlašćen da podnese zahtev za preispitivanje sudske odluke.

Ustavni sud konstatuje da iz osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda proizlazi da je, punomoćjem predatim pri podnošenju tužbe Upravnom sudu protiv zaključka Agencije za restituciju broj 46-043016/2014 od 30. oktobra 2014. godine, advokat Ž. Dž. ovlašćen od strane podnosilaca ustavne žalbe da vrši sve radnje u postupku i da je taj advokat potpisao zahtev Vrhovnom kasacionom sudu za preispitivanje presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 822/15 od 30. jula 2015. godine. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je zahtev za preispitivanje sudske odluke vanredni pravni lek u upravnom sporu, Ustavni sud nalazi da je Vrhovni kasacioni sud ustavnopravno neprihvatljivim tumačenjem i primenom odredaba člana 50. stav 2. Zakona o upravnim sporovima i člana 91. stav 1. Zakona o parničnom postupku, na štetu podnosioca ustavne žalbe, ocenio da je navedeni zahtev podnet od neovlašćenog lica.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 614/15 od 5. novembra 2015. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. Ustava. Istovremeno, navedenim osporenim aktom je podnosiocima povređeno i pravo na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, jer im je uskraćeno pravo da se u postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom meritorno odluči o vanrednom pravnom leku koji su izjavili. Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, polazeći od sadržine ustavne žalbe, našao da podnosioci povredu prava na jednaku zaštitu prava dovode u vezu sa istaknutim povredama prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo, te nije posebno ispitivao ustavnu žalbu sa stanovišta prava zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava.

6. Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava mogu otkloniti jedino poništavanjem osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 614/15 od 5. novembra 2015. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o zahtevu podnosilaca ustavne žalbe za preispitivanje presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 822/15 od 30. jula 2015. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Imajući u vidu da će nakon poništavanja osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda biti ponovo odlučivano o predmetnom zahtevu podnosilaca, Ustavni sud nije razmatrao ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 822/15 od 30. jula 2015. godine.

7. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema uslova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog formalističkog tumačenja punomoćja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti