Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog osporavanja primene prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije. Sud je utvrdio da podnosilac isključivo osporava primenu materijalnog prava i ocenu suda, a ne ustavnopravne razloge, čime nisu ispunjene pretpostavke za odlučivanje o žalbi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragomira Anđića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 23. aprila 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragomira Anđića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije U-SCG 1418/06 od 25. juna 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragomir Anđić iz Beograda je, preko punomoćnika Dušana S. Obrenčevića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu 3. decembra 2008. godine ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije U-SCG 1418/06 od 25. juna 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/2007), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba mora da sadrži ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, prebivalište ili boravište, odnosno naziv i sedište podnosioca ustavne žalbe, ime i prezime njegovog punomoćnika, broj i datum akta protiv koga je žalba izjavljena i naziv organa koji ga je doneo, naznaku ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom za koje se tvrdi da je povređeno sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči, razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje, zahtev o kome sud treba da odluči i potpis podnosioca ustavne žalbe.
3. Ustavni sud je iz navoda iznetih u ustavnoj žalbi ustanovio da podnosilac ustavne žalbe isključivo osporava primenu materijalnog prava i ocenu suda u osporenoj sudskoj odluci. Podnosilac, između ostalog navodi, da „ocena Vrhovnog suda o neosnovanosti tužbe nije ispravna u smislu pravilne primene materijalnog prava na konkretni sporni odnos.“ Iz razloga kojima se obrazlaže ustavna žalba proizlazi da se od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao viši sud ispita zakonitost odluke redovnog suda.
Imajući u vidu navedeno, kao i to da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede označenog ustavnog prava osporenom presudom, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi, te da ustavnu žalbu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.
Prema stanovištu Ustavnog suda, ustavna žalba se ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i pojedinačnih akata i radnji drugih državnih organa. U postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud jedino utvrđuje da li je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom učinjena povreda ili uskraćivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.
4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić